Београдске општинске новине

ГОДПНА X ске општине сталан члап и што год та стална комисија нареди, ја то одма извршујем па вас молим да и ви дате на то свој пристапак (одобрава се) и да погребпе суме могу одредита јер се друкчије не може да ради. (Одобрава се). Ник. Р. Поповић Прима се предлог г. Капетаповића с вашим додатком. Председнин. Усвајате ли да се узму и 2 лекара а и више ако би било потребно? (Усвајамо). * За потребе евентуалпе, пужпоје да се набаве извесна кола болесничка и ја вас молим да чујете извешће грађевипског одељења о томе (чита). Одобравате ли ову набавку ? (Одобравамо). Ви знате да постоји овде "фабрика палидрваца. За ту Фабрику дала је земљиште општина београдска и на њему је подигпута зграда за Фабрикадију палидрваца. Пред одбором онштиие београдске има више од годипе дана каво лежа молба друштва, које има Фабрику да му се помогне с тим што ће му онштина београдска опростити кнрију на земљиште. Ово друштво моли с тога што се друштво због страие конкуренције палази у тешким нриликама. Кирија је 1000 дин годишње. М. Банковић. Ја молим да се преко ове ствари пређе на дневни ред, јер је негзодно решавати о помоћи од 1000 дин. једноме индустријском предузећу. Стеван Чађевић. Ми сви знамо да наше Фабрике и Фабричка производња нису могле да ностоје и да се развијају због трговииског уговора. Ја мислим да овде наша држава не чини оно што би требала да чини, не помаже наше произвођаче колико је нотребпо и колико друге државе помажу своје нроизвођаче само да могу издржати конкуренцију. Ја мислим да се с овом хпљадом динара неће ништа помоћи Фабриканту, него нека се он потрпи до новог трговачког уговора, па ће се онда стално и стварно помоћи. Г. Бркић. У том истом смислу хтео сам и ја да говорим с тога, што се он често обраћа општини за опроштај кирије, а то зиачи да он нема капитала чим може радити, па му и ни неплаћање кирије неће помоћи. А. Одавић Да ли је то друштво ликвидирало (чује се : није). Ако је оно стало за хиљаду динара, онда опо неможе пи опстати. Општина београдска није за то одређена да само сноси све коме треба помоћи за целу државу. Нека му држава да и остало и земљиште. М. Капетановић. О овом предузећу има читава историја. Ја хоћу само да кажем да ми у Србији имамо палидрвца каква пема нигде. Ми имамо да благодаримо белгиским капиталистима, који праве ова палидрвца да неморамо са оним другим машинама тровати нашу децу. Људи нетраже, да их ми подпомажемо, већ само да им се не тражи вирија, како би колико толико могли издржати навали других аусто угарских Фабриканата. Још прошле године не њиховом инцијативом тражепо је, да се из буџета иашег избрише хиљаду динара. Нека госнода из незнања рекли су држава треба да им да земљиште. Да вам само наноменем једну немилу ствар, а то је за шго су узели земљишге под кирију, а за што нису примили земљиште што им је држава одредила. Нису с тога што им је тадањи министар привреде дао једпо земљиште водоплавно. То је био г Владан За што је

— 426 то тако урадио незнам. Говори се, да је и политика имала посла и да је чак и г. СтеФани имао посла. Како тако, тек Факт је, да нису могли подићи Фабриву на месту гди је министар одредио. У опо време по вароши се говорило, да је то било просто усљед сметње аустро-угарских Фабриканата. Сад неки кажу, за што општина београдска да опрости кирију. Ево за што. Ви знате к о л и к о, тамо има наших грађана раденика, који су изучилп занат, зарађују кору леба и плаћају држави порез; па зар се том Фабриком не чини доста нашој сиротињи а и ипаче. Друштво не •гражи од нас Бог зна какву субвенцију. Они го чине да виде само да смо нредусретљиви и да чинимо од своје стране кокико толико, да се спрече стране сметње. А ако хоће аустро-угарска продукција, да им чини сметње, опа ће им то чипити и и без ових хиљаду динара, само ми треба то да појмпмо. У буџету је истина метуто хиљаду динара прихода од те вирије, али је тада казано, да можемо доцније решити и противно, то је да се опросги. М. Банковић. Ја жалим гато се оволико одличиа спага троши око ове ствари. Мепи се чини да му ми овим не чинимо номоћ, пего штету што о овој ствари толико говоримо и што му у тој вирији хоћемо да помогнемо. Оно — друштво — чини само себи веливу штету, што се за ово обрагило општини, јер тиме показује да оно нема нивакву будућност у том свом иредузећу. С гога сам да се преко овога пређз. Председник Г. Капетановић лепо је објаснио ваво је доиста у ствари, — а могло би се казати и го, да друштво греши што тражи у помоћ овакве сигнице. Али господо пије згорега кад норед државе и општина чини олакшице те да одржи једпу устапову која почиње код пас. Подизати код нас оваку једну устаиову није пишта друго пего створити прилике нашим грађапима да зараде коју пару и здрже своју породицу а поред гога трошећи неше произгоде чинимо услуге и друшуву п држави Сзетозар Ботурић. Ја господо знам, кад је то друштво дошло у Србији да зида Фабрику за палидрвца и заисга држава му је дала земљиште на дорћолу да зида зграду за Фабрику и опо то пије могло прикити због хрђавог земљишта, па се због тога обрагило општипи за земљиште. Да не би морало ићи у унутрашњост опшгина му је уступила. Држим да пећемо погрешити ако му опростимо кмрију за 2 године, а ти хиљаду динара неће упропастити општину. По моме мишлењу у интересу је београдске опшгине да чини олакшице свима Фабрикантима, те да се тим начином подижу Фабрике и грађанство насељује Стеван Чађевић. Позната су правила, па који се начин подижу Фабрике. Њих подиже држава законима о заштити од ђумручине; даље својим субвепцијама и оне немогу без тога никако опстати. Ми смо сасвим мали, да можемо учинити милостињу за подигнуће Фабрика. Како се дапас појавпло ово друштво са Фабриком палидрваца и тражи милостињу, сутра ће се појавити још 5 — 6 Фабриканата, па опда хоћемо ли ми огаорити паше касе па све испразнитн а ништа не помоћи. За хиљаду динара држим да је и смешно да се и номислити може, да ће то Фабрику одржаги. Опо што вели г. Капетановић о чињеним сметњама, то ја незнам. То може бити и не бити. С гога сам да се ово одбаци.

_ _ БР0Ј 46 /ђуба Јовановић. Ми сви то желимо да се шго пре сасгане Скупштипа и да се што скорије сврши грговачки уговор па кад то буде, онда нека плпћа кприју, а допде док се оп има да бори с пезгодама које му је створила она иста политика која је створила и садањи уговор, ја мислим да смо ми, вао место где има месго почетака индустрије, дужни је иомоћи. А што се г. Чађевић боји да ће и други поврвити с таквим молбама, ја кажем да бн то била срећа, јер би то значило да ми имамо по стотипу и хиљаду радиикл заузетих послом ту, од кога посла опи црпу и све државпе дажбине и све личне намирице. Ја мислим да ова незпатна помоћ пе би била само празнење џепа, него би била захвала онима, који толивим нашим пореским главама и старешипаиа породица палазе рада. И ја пе мислим дајеовде главно питање тих 1000 динара. како рече г. Бапковић, да о томе не треба водигп ни речи — него друго нешто. Доиста ако једпо овако друштво не може друкче напредовати него од наше милости, онда је жалосно ! Али овде има нешго друго. Овде је питање да ли ће у овој земљи да меродавни Фактори гледе равнодушно да се сваки покушај за еманциповање од експлоагације страпаца у клици угуши, или ће му се чипити помоћ, како и сам закоп тражи. Овај човек — односно ово друштво — дошло је у Србију на основу извесних законских копцесија које су злом вољом једпога министра изигране и ми сад знајући све прилике у којима се он налази, треба да га помогнемо кад можемо. Ово у толико пре треба учинити што ово друштво преживљује једну крупну кризу и чипи ми се, ако се сад одржи да ће се од новог трговачког уговора моћи боље развијати. Разуме се ако друштву и ми и други надлежпи чиниоци у овој земљи одважемо сад помоћ, оно ће се мучно дотле одржати. Ми смо чулн како друштво сгоји п питање је сад хоћемо ли га спасти. Што се мене тиче ја ћу гласати ?а помоћ јер нисам видео, да је и једпа Фабрика лиФеровала боља палидрвца него што су ова. Милош ТрпковиЂ. Мени се чини да би ми једно добро учинили кад би ово друштво ослободили од плаћања кирије. И като среће да их стогинама дође да огворе нове Фабрике па да пи њима не тражимо кирије. Ми добро знамо како је пре скупо било млевење у воденици, кадје била само једпа парна воденица а сад је јеФтиније од кад их је више и све раде. Никола Р. Поповић. Ми смо Срби по карактеру своме копсервативни за пријем неких новина; треба да прође извесаи број годипа и месеци па да се прилагодимо да примимо пешто корисно и дебро по нас а врло смо згодни да примимо оно шго не вреди па и оно што нас упропашћује. Усљед тога морају се други људи подухватити послова ивдустријских морају они дознати оно што ми пемамо због пашег копзервагизма. И ови људи насгали су свим силама да таквој једпој потреби у палидрвцима одговоре. Опи их тако раде да у блпзини нашој, а ни даље пема бољих палидрваца шведских. Кад им је давапа копцесија за подизање Фабрике палидрваца држава им је обећавала доста и опи су с правом могли очекивати јаку државну помоћ. Али кад је до.нло до остварења обећања, нашао је се једап човек који је морао да им све услуге одкаже само због једне „ноте" којом је се ишло на то да се развиће те грапе индусгрије код нас спречи. И кад је пре-