Београдске општинске новине
ВРОЈ 46
— 425
ГОДИНА X.
набавци лекара. Ади ја ни сам с тим на чисто зашто баш два левара а не вип.е, јер Београд има скоро 60 хиљ. стаповвива и држим да би слааа вајда бида од њих двојице. Кад санитетсаи савет етавља све лекаре па расноложењу, опда сви морају и да притеку у цо\оћ, према чему мени изгледа да би тај издатак био излишан. С тога ја мислим да ми ово упутимо нашем санитетарном шефу лекара, па да нам они реФеришу колико је нужно лекара набавити и да ли је нужно, па онда да приступимо решењу, јер овако можемо се превариги а само два није вајде ни узимати, јер је то кап воде у мору. Ђова НешиЂ. Ја се сдажем са мишлењем г. Чађевића, да о томе да мишлење санитетсви одељав опшгине београдсве. Но поред овога хоћу да учиним једно питање. По вароши цирвулише глас, да је један ошптински извршитељ злостављан од пеког вуцибагине, па је тај чиновник звао општ. левара у помоћ, па тај није хтео да га лечи. Да ли ]е то истина да лекар тако сме урадити? Кад он ради тако с опшг. чиновницима ја кавав је прбма сиротињи Мијаило БончиЂ. Кад сам иредложио да се узму још два декара имао сам у виду опшгинсви издатав, а и ја држим да нам треба 5 — 6 девара, аво би имали чим да се плаћају. Ова два шго предлажем платиди би из партије за непредвиђене трошвове. Ми имамо једног декара г. Попса, воји може се рећи и није левар, а другије г. Змај Јовановић, који је слаб човек, те је нужно узети још два лекара да попуне празнипу на Дорћолу. Др- Марко Лено. Ијасам мишлења да је нужно, да се за сада узме још који лекар за општ. и слажем се са г, Бончићем, да би два левара било довољно само не би био за го, да буду стални, и да се не расписује стечај, већ да се осгави г. председниву да ангажује 2 левара са платом, коју општинсви левари имају. Андра Одавић. У воливо сам разумео предлог мени се чини да.је главно тежиште истог било да се узму два лекара за то што врачарски и палилулсви одељци рашгркани. Аво пам волера дође, мени се чини, да ће ти врајеви највише требати леварску
помоћ,. а може ли тада једап лекар подмирита потребу. Не може. С тога ја се сдажем с предлогом, да се узму два декара с тим да они буду за ове крајеве. Гавра Бркић. Мени се чипи да ни од ових лекара лисмо бог зна вавву помоћ имали, још мање ћемо је имати аво нам се тај немио госг појави. Они иду пре ономе, ко више плати. По моме мишлењу опшгипи и не треба левара, јер сваки ће узети онога лекара, кога хоће. Узмите и 50 лекара, па ћеге их само плаћати бадава, а сваки ће тражити опога вога хоће. Кад нам држава даје све своје декаре на расположење, онда на што нам више левара. Председнив. Ја смаграм за дужност да вас упознам са досадањим мерама које су предузете од стране опшгине и државе нарочито ради сузбијања кодере. Међу мерама, које треба предузети јесте и поЈачање лекарсве снаге. Ви знате, да смо подигли бараву, и вако има колере већ у Пешти. Недај боже, може се лако и код нас препети. Досад је већ констатовано, да има велики број радепика да је огуда дошао. (Чује сеНије требало пустити). Стална комисија леварсва нарочито одређена предузела је мере да наће начина за сузбијање долажења. Међу начинима спада и варангирање. Синоћ смо држали седницу а и ја сам данас настао да нађемо место гди ће то карантирање бити, па сви воји дођу, да се прво лекарзки посматрају. Сем гога у бараци нодигпутој треба да има леварске потпоре, како би у првом случају могао притећи у помоћ. Са општинским лтварима не може се тај посао обављати. То су мере у кратко. Но има и других мера : морамо да спремимо транспортна срества да болесник можемо одмах пренети гди треба. Ја сам учинио корак да направимо најпростија врсте кола, које ће бодеснике преносити; морамо узети придичан број људи који ће вод болеснива биги. Данас сам већ наредио, да се набави известан намештај. Узео сам од Црвеног Крста постељне ствари, које по свршетву болести морају се спалити. Већ сам узео једног човева, воји је свршио медецинску школу, но још није положио испит, и поставио га на наробродској сганици, да дезинФивује људе, воји долазе. Новац
да мира ниваво не чини с Турцима, јер се он спремио за крсташву војну с тврдом намером да изагна Турве са свим из Европе. Том писму Скендербег се веома обрадује и јавивши за њ првацима својима, одлучи с њима, да одбију преддожени мир, па да €е и даље туку „за крст часни и сдободу здатну," под папином заставом. Ну каво му папа беше послао само веома маду помоћ, то он пошље в њему онет посланиве и замоли га за више новаца. У исто време пошље посланика и краљу АлФопсу, па и њега превлињаше да поради вод папе, да му пошље већу помоћ. Краљ А лфопсо прими в срцу његову молбу и одмах писа папи писмо,|) о тој ствари. Али и његово и Скепдербегово писмо не имадоше код архипастира хришћанског гогово никаква успеха. Преопгерећен и сам силним издацима, нарочито с тога што је морао да издржава велику Флоту на истоку, он пошље Скендербегу још само пег хиљада Форината, као шго се може видети из писама, која је посдао обојици њима
(Скендербегу 6. а АлФонсу 8. Фебруара идуће [1458] године). С тиме бисмо свршиди и ову годину, која је доиста једна од пајславнијих за његова дугогодишњега ратовања.ј)
1") Да је ои доиста пнсао паии о том, то се види из ивсма које се налази у Рииплдовим Авадима код год. 1458. пцт. 15..
•)•) Па ипак неје па ино, ради веће иотврде нашему мишљењу о вредности Барлецијева дела, треба евакако да споменемо и то, гата оно вели па овом месту. У њему, место свега опога причања, основаног на пепобитним документима, има само то, да је Скешербег, на предлог Мезид-бегов да пачипи мир, био одговорио, да оп пе ће начинити с Турцима мира, све док му не поврате Св-тиград и Веоград. Али — додаје се на наговарање санџаково иристао је на послетку да начини — примирје, док он не отиде султану и не јави му за његово захтевање. 1)е УИа е !с. Ић. IX., стр. 275.. И то је све. 0 целом пак овом преговарању с папом нема баш пи речи.
за ово решио сам да се издаје из кредита, воји је одређен за сузбијање колере. То је дакле невоља која нас гони, а гони нас и дужпост да бранимо грађанство. Пото.ме, дакле ја вас молим, да дате овлашћење да набавим лекаре Сад можемо да примимо но предлогу г. Бончића, а доцније ја ћу вам попова изнети потребу пову на решење. Андра Одавић. О овим нредохрапама и срествима, која су погребна, ми смо у своје време учинили шта треба и може се рећи, да то служи на часг ономе, воји о томе води рачун. Ми смо та срества набавили још онда. вад се волера појавила у Хамбургу. А данас кад је колера на прагу, онда се ми играмо. Аво је то истина, да су из Пеште прешли неви раденици у Србију, опда је волера већ ту. За што да се не забрани нрелаз. Кад је то могла Бугарска да учипи пре месец дана за што ми да не можемо Те раденике требало је одмах зауставити и забраниги им улаз у варош. Председник. Ја сам дужан да вам дам објашњења о овој ствари. Синоћ је био тај случај. Наређено је да сваву лађу осмотри левар и дезинФикује путнике. Синоћ је из еенада дошла лађа. кад левара није било те је била заустављена до доласва левара. Као што знаге, наше вомшије биде су обуставиле пловидбу пошто су чуле да вод нас влада колера и кад су чуле да је нема, они су дигли ту забрану, теје тако могла и доћи она лађа изненадно и у необично време. Ми смо синоћ решили вараптин и данас су издате погребпе иаредбе да се издржава карантин. У тежњи да што боље и што пре заштитимо наше грађанство, мора нам бити прва брига да му набавимо што више лекарске помоћи. Стеван ЧађевиЂ. Мало пре, господо, кад сам говорио, ја писам хгео да захтевам да општина штеди и ако је права потреба. Ја знам госнодо, да је Београд капија Србије I и да ми не смемо да дремамо, ту кад се | гиче одржања живота 10 и више хиљада I душа. И са тога ја мислим да ми треба да 1 имамо не једнога но 20 лекара, али ја ми, слим ми ћемо ту нотребу сазнати од ме родавних људи — од наших лекара који то и знају и који су вољни да нас у извођењу потребгшх мера најенергичиије потпомогну. Зато ја мислим да ми као одборници греба да донесемо одлуку да државна власт спречи улазак у нашу земљу не варантипом од 3 него од 15 дапа, јер авс дође болест онда је све доцван. Ја мислим да овим што би смо узели ова два лекара, не би смо пишта учипили ако би дошла епидемија али најбоље да чујемо лекаре. Милан Капетановић. Ималиједна стална саните^сва комисија, која се стара о предохрани од заразе ? (Има). Опда је врло незгодпо да се ми овде исгичемо било саветом било чим другим него да потпомогнемо све што они захтевају а она нека носи одговорност за све. А та комисија, сасгављена из најодабранијих људи, умеће да оцени шта нам кад греба те ћемо то и набавити, а нарочито нам председпик треба то брзо и без оклевања да извршује. (врло добро !) Председнив. У прилог говора г. Капетановићева имам да кажем, да је у интересу бржег извођења свих нотребних мера за сузбијање и одкдонење колерне заразе од земље, одређена нарочита санигетсва комисија у којој је и председник београд-