Београдске општинске новине
ГОДИНА X.
438 —
ВРОЈ 48.
/■ ЧУЧ/-Ч/—
Н А Р Е Д Б А
I в) За менажери^е и музеуме 5—15 д. г) Циркус од иредставе 10—20 д. I д) За забаве „Тингд-Тангл" т. ј. (невање, Старајући се 0 иатересима општине бео- | свирање и представљање) од вечера .... 50 д градске и о тачном привупљању њених при- ;
хода законом и од надлежне власти одобрених, Суд опшг. вар. Београда на основу решења Државног Савета од 24. Октобра 1892. год. Бр. 3438, члана 40. зак. о општинама и решења одбора општинског од 12. МаЈа 1890. год. АБр. 839, и 11. Јуна 1892. год. АБр. 7537, а у свези с наредбом Управе вар. Београда од 10. Новембра 1892. год. Бр. 19.975. наре^ује: Да сваки онај који према поменутој наредби Управе вар. Београда од исте добије дозволу за давање балова, концерата и других забава, буде дужан с том дозволом пријавити се општинском Суду и њему положити ниже означену таксу, која је установљена у корисг сиротиње београдске и народног позоришта. Ако који од сонственика или закупаца локала, где се дају јавне забаве, донусти, да у његовом локалу какво страно лице даје преставе и друго томе подобно а не увери се да је дотично лкце поред дозволе добијене од уираве вароши Београда и општини таксу платило, биће он одговоран општини за неплаћену таксу. Т -А. КСЕ за јавне забавз у општини београдској.
IV. За друге врсте забава које овде нису предвиђене решаваће општипски Суд засебно. V. Сем овога наплаћиваће се још ноловина од горе ознаЈ .ене таксе у корист краљ. српског народног иозоришта. Од Оуда општине вар. Београда, 14. Новембра 1892. год. АБр. 11331. у Београду.
0 Б 3 Н А Н А
I.
по каФанама,
а) За свирање муш. оркестра баштама и т. д. од концерта до 3 д. б) За свирање са певањем вештака од 1 кондерта 5 д. в) За свирање женског (оркестра) дамен-капеде 20 д. II. а). За игранку у локалу 1-ог реда . . . . . 15 д. б) За игранку у локалу П-ог реда .... 10 д. в) За игранку у локалу Ш-ег реда .... 5 д. III. а) За панораму на даи 5—10 д. I б) За разне преставе и показивање вештина, дневно 10—50 д.
Суд општ. вар. Београда на основу чл. 7. зак. о пороти од 31. Магра 1892. год. обзнањује грађанству београдском да је одбор општипе београдске у седпици својој од 11. Новемба 1892. год изабрао за поротнике у 1892 и 93. год ова лвца: Милана Антонијевића, Живојииа Стојановића, Благоја Спасића, Светозара Швабића, Витомира Марковића, ЈосиФа Б. Хајима, Косту Аврамовића, Драгутина Настића, Др. Мику Поновића, Тодора Ђурића, Љубу Срећковића, Косту Никшнћа, Владимира Јовановића, Нишку Лазаревића, Др. Миленка Р. Веснића, Тошу Никшића, Стојана Протића, Васу Мијатов^ћа, Јована Христића, Голуба Јанића, Перу Марипковића, Милана М. Бапковића, Јеремију Прокића, Ђорђа М. Марковића, Михаила Рашковића, Илију Милишића, Радована Ммленковића, Богосава Марјановића, Живојина Прокића, Стевапа Мијатовића, Аксенти;а Васића, Алексу Стојковића, Чедомира Поповића, Симу Ч, Поповића, Мишу Михаиловића, Владимира Губеревца, Ђорђа Н. Петровића, Стевапа Миљковића, Стевзна Радојковића, Л.азу Ж. Пегровића, Крсту Поповића, Филипа Рељића Ристу Лекића, Трајка Стојковића, Косту Л.екића, Аидрију Даду, Аврама Ј. Меламеда, Богосава Мацапевића, Ристу Петровића Гировицу, — Косту Таушаповића, Јакова Дамјановића, Јанаћка ТВурђевића, Јеврема
Петровића, Љубу Јовановића, Косту П. Михаиловића, Радоја Ћирковића, Ђиру Петровића, Аксентија Тодоровића, Л.уку Ћеловића, Глишу ЈосиФовића, Светозара Велвцког, Драгомира Здравковића, Рисгу Параноса, Љубу Мишковића, Јоцу Наумовића— Шандоровића, ЈеФгу Најдановића, Милорада Ж. Тадића, Насгаса Тадића, Петра С. Спасића, Тодора М. Михаиловића, Косту Гинића, Живка Ђорђевића, Алевсу Петровића, Николу X. Поповића, Алеску Стојановића, Милана А. МаксимовићаЈ^-Радивоја Предића, Јању 11а. Пашону, Јована Петковића и Милића Тодосијевића. Из Суда општ. вар. Београда 11. Новембра 1392. год. АБр. 11325.
О Б 3 Н А Н А Како је до сад велики број зграда везан са варошким Водоводом, и како се у већини тих зграда отпочела вода трошиги, то ће од 1. Нов. о. г. отпочети нанлата таксе за потрошњу воде, и управа Водовода моли грађапство да прими к знању следеће : 1. Сопственици оних зграда, које су са Водоводом снојене, и у којима је инсталација Водовода извршепа до 20. Октобра о. г. закључно, подлеже плаћању основне таксе и кирији за водомер ночев са 1-вим Новем. о. г. — Сонствеиици оних зграда, које се инсталишу од 21. Октобра до 20. Новембра о. г. подлеже плаћању основне таксе и кирији за водомер са 1-вим Декембром о. год. Сопственици оиих зграда, које се инсталишу од 21-ог Новембра до 20. Декембра о. г. подлеже плаћању са 1. Јануаром наступајуће године и т. д. 2. Досадања §упогреба воде, било од појединих предузимача за зидање нових грађевина, којима је привремена унотреба дозвољена, било од појединих сопственика кућа код којих је инсталација извршена до 20. Окт. о. г., било од сопсгвеника, у чијим
■ВУРАЂ КАСТРИОТО СКДНДЕРБЕГ ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА нависао ЈЗиКО«1А јрУтЛИЋ (С једном генеалошком таблицом) ( Гемат награђен црвом видовданском наградом опшхнне београдске.) мото: Скендербег је срца Обилића ЊЕГОШ. ГЛАВА ПЕТА Поход Синан-паше и Аоан-бега. — Мир с Турцииа. — Походи Балабан-паше. Глас, који, као што смо иоменули у прошлој глави, јамачно и одазва Скендербега изИталије натраг на Балк. нолуосчрво, и по коме Турци имаху чврсту намеру да нападну на Арбанију, остаде, кодико се може знати, само празним и неоствареним гласом. Па ипак цовратак Скендербегов из напуљске краљевине би по Арбанију од веома велике користи. Многобројним освојењима што беше учинио прошлих година и у Азији
и у Европи, Мухамед се у то време беше веома осилио. Истина Свендербег беше склопио с њим мир 1460 за три године,ј) те према томе он каодајошне беше истекао, али сад на то неје требало полагати много. Та год. 59. оп подврже својој власти целу Србију, г. 60. Пелонопез, г. 61. Синону, Требизонду и Амазру, па зар га је онда силника могла оставити иада, да ће освојити и Арбанију и зар је он, сад тако рећи господар целога истока, могао и даље трпети, да му пркоси једна таква државица, каква беше Скендербегова ! С тога, с крајем августа исте године, ми видимо у Арбанији већ две силне војске, једну, како под Синан-пашом, иде на Доњу а другу, под Асаном, на Горњу Дибру. Али Мухамед ни ове године не би ни мало срећнији но других. 27. августа Моз дочека Синана а сам Скендербег Асана, и оба вођа турска бише до ноге потучена.Ц)
После ових победа, безимени нисац не паводи од 1464. год. ни једнога више боја, који би имао Скендербегс Турцима. Међутим код Барлецијај) налазимо још две битке његове, и то све у истој години, које је била и Асапова са Синановом: једну с ЈусуФом ј|), који је долазио с осамнаест хиљада од Сконља, а другу с Караџа-бегом, који при крају јесепи дође у равницу Ливад, с чегрдесет хиљада.јјј) По што о тим иоходима турским у безименога писца нема ни спомеиа, а питање се, да ли их је у истини и било, ни на који пачин не може решити, будући да из гога доба пема никаких поузданих докумената, то смо ми вољни оставити га овако нерешено. Али инак, ако будемо обратили још једанпут иажњу на то, ко је био и каво је писао тај
■(•) Да је он доисга, полазећи у Италију, био склопио с Турцима трогодишњи мир, за то су нам доказом саме његове речи у одговору кнезу тарепатском од г. 1460., окт. 31., које овако гласе: „... соп 1ого (т.ј. ТигсМ) ћауето 1ас1;а 1ге§да рег 1;ге аппи" Макушев, Ист. спом., стр. 123.. Погрешно, дакле, вело стари биографи, да је том приликом био склопљеЈ мир па једну годину. ■(••(■) И по Барлецију оба ова боја била су готово у ист 0 време (Рег Мет диодпе ?еге 1етриз Аззатћеа-ив сИга
ОсгМаш 30. тИШшз кирега^из...) Ђе УИа е!с ч Цћ. XI., стр. 308.. Ирема томе могли бисмо се с правом запитати, огкуда по Гопч. други пада чак у идућу годипу ! ? СЉег АЊашеп, 500. •ј-) Бе УИа е1;с. 1Љ. XI. 309.— 312. -]-)•) Гопчевић га зове — а не знамо за што - Хусејипом. ЉМ.. -ј-ј-'}') И ова два послсдња похода турска Гопч. < гавл>а не у исту год. с ирва два већ у идућу. Али он и ту ради јамачно само својевољно. Јер у Барлеција се за Јусуфов изреком каже да је био »раис18 (Нсћиз ров1;" (зс. сХаДеш Абзатће^!), а и за Караџин се јасно може видети да је био исте године. Се УИа е1с. 1Ш XI. 390. и 311.