Београдске општинске новине

ВРОЈ 48 у\^-~ >АЛ/ ЧУ\/V • Ч/Ч/Ч/ ✓\/\/ \/\/\/ %/\/\>—гкућама инталисање није довршено а употреба воде дозвољена на провизорну чесму сматра се као привремена уиотреба воде по чл. 24. правила о издавању воде из београдског водовода. Чигање водомера обавиће се 1. Новем. о. г. 3. Сопствепици зграда, у којима инсталисање није извршено, али су домаћи чинили и сада чине употребу воде на провизорним чесмама, подлеже основпој такси и вирији за водомер почев са 1-вим Новем. о. г, Бр 3094 31. Окт. 1891. Београд. Управа водовода.

РАД ОПШТИНСКОГ 0ДБ0РА 85. ВАНРЕДМИ САСТАМАК 11. Новембца 1892. год. Цредседавао председник г. Милов. Р. Марниковић, од одборника биди г. г. Никола X. Поповић, Коста Б. Михаиловић, Гаврило Бркић, Јован Ђуровић, Михало М. Ђорђевић, Ђор^е Ж. Нешић, Илија Ђорђевић, Милан М. г Борић, Др. Радоваиовић, В. М. Тодоровић, Ђ. Димитријевић, Др. Павао Поповић, Ђ. С. Новаковић, М. Велизарић, Мата Јовановић, Милутин Марговић, Лазар Дашковић, Михаило П. Бончић и М. Качетановић. I Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 5. Нов 1892. год, и прпмљен је без икаквих измена. II. По прочитагеу акта Истражног Судије за вар. Београд АБр. 11.170, 11.168, 11.200, 11.152, 11.153, 11.094, 11.255, 11.194, 11.169,11.154, и акта VII пук. команде АВр 11 210, којим се траже уперења о владању и имовном стању извесвих лица одбор је изјавио, да су му Ђорђе Игњатовић, Јован Гавриловић, Исак Којеа, Ра досав Јовановић, Крста Ђорђевић, РиЈТа Михаидовић и Данило Ичерић — неаозвати, да су Божидар и Милан браћа Савићи, Никола С. Томић доброг владања и доброг имовног стања пошто плаћају више од 10 дип. непосредне порезе годашње ; да су Коста Јовановвћ, Добра Вукпћевић, Даиица Вукићевић, и Јелепа удова безимени писац Скендербегову биограФију а како Барлеције, за тим и на то, ко је од њих двојице до сад верније описивао његов жввот, онда, мислимо, не ћемо погрешити, ако ге друге походе узмемо за скаске, које је народ измислио, као што то често бива, и које је после Барлеције од њега чуо и записао. Ово нам се чини у толико истинитије, што нам изгледа и то врло чудно, да Мухамед шаље у крагком размаку од непуее године четири и то не мале војске опда, кад је имао пуне руке посла за догодишњи нанад на Босну и Караманију. Што се пак тиче казивања Барлецијева, да су се ти бојеви догодили год. 1460. или Гопчеввћева, да су били идуће (1461.), то је апсолутно немогуће, јер их обојица стављају иза одласка Ск ндербегова у Италију, атонеје могло бити пре 1462., по што смо напред несумњиво доказали, да је одлазак Скендербегов у Италији био тек при крају 1461., Међутим Мухамед за го време беше освојио, како смо и напред казали, силне земље и у Европи и у Азији. Осим неколико млегачких градова у Пелопонезу, осим Арбаније и Босне, може се узети, да је већ цело Балк. полуосгрво било у рукама ње-

— 439 ~ .■ ■ К«сте Поповпћа доброг владања и да ум је њи хово имовно стање неиозвато, да су Алексавдар Нанка и Михаило Ненадовић доброг владања и доброг имовног стања, да му је Сгеван Губић непозват. III. Председник износи одбору на мишлење мол бе којим се траже уверека о породачном одиосу. По прочптању тпх молбп ОБр. 19.904, 19.940, одбор је изјавио мишлење, да се Василију Џинићу и .Димитрију Димитријевићу може дати тражено уверење. IV. По прочитању извештаја комнсијског ГБр. 2569, одбор је одбрио, одређеву осу у улици Савској. V. По прочитању реоерата књиговодства ББр 5047, одбор је овдастио Суд општински да одреда лица која ће иоипсати и проценити све покретно и неиокретво нмање општ. београдске. VI. По ирочнтању реФерата административног оделења АВр. 11.325, одбор је прешо закону о пороти 31. Марта 1892 год. решио, да ова лица , буду поротници за 1892 и 93, год. у вароши Београду*). VII. Председник извештава одбор да је инжпњер Мареш израдио све планове и предрачуне за грађење кеја. По прочитању Марешевог реФерата АБр. 11.052. одбор је примио к знању овај извештај и препоручио Суду да отпусти инжињера Мареша ако и како то може по уговору бити. VIII. Преседник износи одбору на решење молбу Михаила Чебинца за нрављење ностамента за, Панчићев споменик по ирочитању те понуде ГБр. 2451, одбор је решио, да се постамент пра н за Панчићев споменик од српскога гранита одобрив за то кредат хиљаду сто шесет двнара. IX. Преседннк износи одбору на решење акт грађевинског оделења којим се нредлаже, да се шупе за смештај коморе и других возова оп*) У број 47. »Општ. Новина* објављена су имена норотника. Урговим. Како је пролазио редовно у Арбанији, имали смо већ доста прилике да видимо, с тога он на послетку одлучи, да се махне ње, па да се окрене па Босну. Али пре но што ће то урадити, намисли да му прво треба обезбедити се од стране арбапске и начипити са Скендербегом мир. Не мање гоиило је њега да се помири с тим страшним супарником и то, што му беше допро глас, да се у хришћанском свету опет родила мисао, да се на Турке дигне крсташка војна, те да се они једном за свагда изагнају из Европе. Народ арбански већ неколико година не беше готово ни једном окусио дужега мира, а беше веома жељан њега, те с тога на понуду султанову и ако Скендербег и не помишљаше, нарочито сад, на мир, мораде га потписати, како вели безимени пасац 27. априла 1463. год .ј) •}•) Шетпи е., ћ!, 4™9. Да ли је овај мир доиста потписап тога дана, не можемо баш одлучно тврдити, јер, и ако од ове године има више изданих докумена из мл. архива, ипак ни у једном од н.их нема о томе изречна помена. Па ипак би се могло у неколико сматрати за истинито, јер у једном таком докумепту, којим се одговара иа молбе г-ђе Аријанитовице, стоје ове речи : „оћ расеш п и р е г се1ећга^ат ЈгЛег <1оттит Тцгсћогит е^ та^пШсит Аоттит ЗсапЛеЉе^иш" (Бјићјс Б., ЦзУпе и т. д., стр. 269.), а то је писмо од 3. сетембра. —Међутим да поменемо и ово. Бардеције на стр. 311.-313. има три

_ ГОДИНА X. штинских граде у режији пошто према ре®е рату ГВр. 2580, није бидо пи једног дицитанта па лицитациЈм држатој 6. Новембра за овај иосао. По прочитању тога акта ГБр. 2581, одбор је после поименичног гласања са 10 гдасова против 1. (8 нису гласали) решио, дасеграђење оввх шупа изврши у режији општинској. X. По прочитању понуде Ђуре Станојева ГБр. 2350 којом нуди општини шљунка по 2 дин куб. метра без подеза, одбор је решио, да се понуда ова одбаци а потребна количина шљунка лицитацијом набави. XI. По прочитању предлога грађевинског оделења ГБр. 2503, за оправку насипа па жедез. станвци до Саве одбор је решио, да се оправка тога друма изврши онако, како се у иредлогу предлажо. XII. По прочитању предлога Грађев. оделења ГАр. 2364, за одржавање Вишњичког друмаодбор је решио, да се одржавање вишњичког друма изврши према предлогу одобрив за то потребни кредит од шест хиљада сто десет динара XIII. Преседник износи одбору на решење преддог Грађевпн оделења ГБр. 2502, о оправцп ци друма топчпдерског одбор је решио, да се оправка друма топчидерског и набавка шљунка потребног за овај прсао изврши према поднетом предлогу. XIV. На предлог грађевин. оделења ГБр. 21 88 одбор је решпо, да се држи лицитаци.)а з& израду каменпх басамака што везују Топдички вевац са стрмом улицом. XV. Председник исноси одбору на решење извештај одборског повереништва, изабратог у седници од 11. Августа 1892 год. ио тражењу стаЈјалаца масе пок* Љубице Вучковића о накпади штете. По прочитању тога извештаја, и накпадног акта молилаца — одбор је решио да се модпоци одбију од тражења.

Какви су биди чланови и погодбе овога мира не зна се, јер ни безимени писац ни документи не веле ништа. Али какви били да били, они беху добро дошли свима, и с тога, кад уговор би прочиган јавно нред народом, овај га дочека с необичном радошћу и весељем. Ну Скендербег је знао, да сад због тога може доћи у велику онреку с папом, те се брже боље пожури и пошље у Рим посланика, — како каже безимени писац, Танусија Топију, — да га извини код папе за учињени мир, наводећи за узрок то, што му је парод веома уморан од неарестана ратовања, те не би могао учинити у крсташкој вејни оно, чему су се сви иадали. Али, у исто доба, да му обећа, да ће Скендербег поквариги мир одмах, чим се само крст. војна започне. иисма, два судтанова и једно Скендербегово и она се тичу овог иреговора о миру. Ну она имају за датум год. 1461., а како смо ми наиред видели, да је те год. Скендербег бко у Игалији и то иосле октобра месеца, то је јасно као дан, да та писма, датирана месеца маја и 3 у н а, не могу никако бити истинита, већ да су и она, као опа прва, о којима смо говорили у предговору лажна. Исто то може се рећи и за оно, што Гопч. иста писма меће у г. 1462., јерје он зацело самим размишљањем дошао до те одлуке, да она песу могла бити написапа г. 1461., али их за тим неје знао где да метпе, те су тако дошла у г. 1461., у којој такођер, према свему досад казаном, не могу остати.