Београдске општинске новине

;

ГОДИНА X. општински послови — Исправна благајница. По паређењу Управе вароши Београда, која |је потекла услед захтева 20 грађапа прошле среде и четвртка ирегледаие су све општинске благаЈнице: главиа благајнкца, којом рукује г. Мих. Јовановић; благајница депозита, којом рукује г. Јоца Илић; благајница трошарииска, којом рукује г. Мих. Симић управник трошарине и благајпица касапске аренде, којом рукује г. Танасије Савић. По прегледу свију благајница нађено је да су исправне.

РЕДОВНИ САСТ&НМ ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ (но стевогр . ведешкАМА) Држан 4. Окхобра 1332. год. (СВРШЕТАк) Комисија која је имала да сврши с питањем о набавци зграде за кварт савамалски, она је проучила различиге понуде и прегледала разне зграде за савамалски кварт и поднела овај извештај : (чига). Милан КапетановиЋ. Ја сам чуо да је други узео већ ту зграду. Председнин, Одобраваге ли ви да се прими ова понуда? (одобрава се). Каво је већ настунило време да ће мо морати да се бринемо и о наплати за употребу воде из водовода биће потребно да се члан суда г. Јован Антонијевић разреши и преда послове благајника при управи другоме једном лицу које ће бити стално код управе водовода јер тај нови посао биће велики те га он неће више моћи на досадањи начин да врши. Са тога он је поднео молбу за разрешење и награду за досадањи његов ванредпи труд. (Секретар прочита). Доиста, господо, ја могу рећи да је г. Јова вршио врло ревносно и савесно ту службу и да је поред тога стизао да и по што год у суду уради. Гобелино,ј) историк један италијапски, који је писао о томе доба, помиње ту посету Танусијеву и вели, да ју је папа примио у Тиволију, где се баш онда находио. Али/ по њему, Танусије је навео друге -узроке, за што је Скендербег начинио мир с Турцима. Он вели, да је Танусије рекао папи, како се султан с огромном војсвом био приближио Скопљу и како је Скендербег, не надајући се такој опаспости, био за онда неспреман, те је, да би спасао државу, морао послати Мухамеду посланике и молити га за мир. Даље вели, како је Скевдербег преко свога посланика био изјавио папи жељу, да му допусти, да се може склонити у његоие земље у случају кад би у будућности био толико стешњеи Турцима, да би морао побећи из своје земље и тражити склоништа у туђини. И ако се ови разлози разликују од оних, што је навео безимена писац, опет се могу и они примити а да се ирви не потру. Т. ј. неје ни мало немогуће, да је Танусије, хотећи напу што више уверити о потребности мира, навео таке разлоге, који не одговарају правој истини. У осталом, то му је сад било врло лако, јер су Турци, с по -ј-) 6о1зе1. Нћ. 12., стр. 607. Гл. ШеттГ Ш. 409..

- 440 Соломон Азријел. Ја сам неволико пуга имао прилике да пратим службени рад г. Антонијевића, и уверен да је исти савесно, тачпо и ревносно вршио новерени му посао, ја сам мишлења да му се да каква награда. Председник. Јесте ли сви, господо, у начелу за то да му се да награда ? (јесмо). Колико ? Ђока Ж НешиЋ. То би требала да проучи једпа комисија а да не ценимо ми сачи. Никола X. ПоповиЂ. Ја предлажем да му се да 1000 дин. (чује се : од кад врши држност ? Од 1. Априла 1891. — дакле 19 месеци). Председник. Одобравате ли ову награду на терет водовода? (одобравамо). Кад сте већ тако признали труд г. Ј ор« Антопијевића, молим вас да чујете још један захтив. Ви знате да је у општипи дуже времена вршио дужносг благајника г. Алекса Павловић. Оп ми је поднео молбу да му се тај ванредан труд, показан поред редовне дужности, награди и ја вас молим да донесете одлуку по томе. А. ОдавиЂ. Ја сам, господо, тога мишљења да се награди сваки тачан, и часан рад, али сам чуо да тај господин има деФицига у тој дужности и ако би то била истина, била би брука да га ми награђујемо! Цредседник. Оно што је имао нри предаји као недостатак, он је накнадио и општина нема никакве штете од тога. А. Одавић. Општина је морала тражити накнаду, али баш тим шго је имао да је даје но недостатку, незаслужује награде. Др. Марко Леко. Не би требали да говоримо овако но сазпању, него да тачно сазнамо какав је па да дамо, ако заслужује. Ђока Нешић. Шго вас је руководило да дајемо награду г. Јови, то је друга ствар. Он је имао трошкова, забројавања, путовања, до белих вода и т. д. Све то он је морао да сноси из свога џена и по томе он је имао Факгички штеге и ми му овом наградом дајемо само малу попуну тих издатака. Он је међутим вршио узгред и дужност кмета. Овде се пак тража награда за контролора Алексу Павловића који је вршио дужпост благајника. Ја мислим да четком јупа, доиста били дошли до Скопља, идући на Босиу.ј) Исто тако, лако се може оправдати и оно друго место, где Скендербег моли папу за склонишге у његовим земљама, ако би кад био приморан да бежи из своје државе, а ако то Спонтанујј) изгледа инконсеквенција с опим чувепим гласом о сили и надмоћности СкендербеговоЈ над Турцима. Јер, пре свега, Скендербег доиста неје могао бити тако сигуран, да ће он и у будуће увек побеђивати Турке, а друго, ми ћемо мало доцније видети, како је он ове годиие исгу молбу био упутио и млетачкој господи, те, дакле, онда не треба да нам пада пи мало чудно, ако је то исто учинио и с папом. Али да се вратимо својој историји и да видимо, шта је даље било. Мир, начињеп априла месеца, не потраја дуго и већ иосле седам месеци Скендербег би принуђен да га поквари. Узрок томе били су Млечићи. А ево како. Ми смо још негде напред споменули, како је Мухамед, после освојења Цариграда а за тим и целе Србије, 1460. год. био пошао личио с огромном војском на Пело-ј-) Наттег, Шз!. <1е 1' етрјге оШтап I. 227.. Ц) 8роп<1. ап. 1463. ипш. 9.. Гл. Шенти Сг., 420..

ПРОЈ 48 би за то он имао да тражи награду од г. Мијаила Јовановића главног благајника а ја сам противан да му се да јер није вршио две дужности у једанпуг. Ђока Новаковић. Ја мислим кад смо већ једном признали награду за већи и засебни рад, треба сад и овоме признати, Колико је мени познаго тај је човек вршио више дужности, па нема сумње, да он не заслужује. Како чујем он је дао доста прихода општини. С тога сам да се његова молба прочита Председник. Правилиије ће бити да дамо ову ствар једпој комисији да је проучи и подиесе мишлење. Раденко Драговић. Да ли је тај Алекса савесно вршио своју дужност. Да ли нема деФицита. Председник. При предаји касе показао му се мањак и он је то одиах накнадио. Радеико Драговић. Ја не пристмјем да му се признаје награда. Милутин Марковић. Ја мислим да ова молба спада у онај ред молаба у који и све остале молбе чиповника за повишицу. С тога држим, да је она пре времена изнашена на решење. Ои је истина ноднео ту толбу раније, али ништа за то, кад се буду видели сви приходи и расходи годишње онда ће се давати награде ревносним чиновницима па и њему ако заслужује. С тога да пређемо сад преко те молбе и нек остане за своје време. Андра ОдавиЂ. Ово што предлаже г. Милутин усвајам. Али господо овај чиновник треба да је благодаран што није на другом месту већ овди у општини. Ви знате кад се коме нађе недостатак, да тај иде у загвор. Председник. Добро. Примам то да остане за други нут. Пошто је већ доцкан закључујем седницу. Састаиак је трајао до 8 ипо часова по подне.

држан 10. Октобра 1892 год. Председавао члан суда Ј. Антопијевић, а затим нредседник општине Милован Р. Маринковмћ. понез; видели смо како га је свега био заузео осим неколико млетачких лука [Корон, Модон, Пилос, Монембазију (Малвасију), Наупакт (Денант) ј] ; видели смо и то, како се за тим окренуо на Синопу, Амазру и Требизонду! али сад ћемо видети и то, како је, после свих срећних уснеха по овим земљама, његова ненаситљива грамжљивост била управила своје оштре канџе и на то неколико градова млетачких. Узрок почетку свађе између њихбиојеврло незнатан. Један роб атинског паше беше побегао у Корон с десет хиљада аспрк и нашао ту склоништа у кући племића млегачког Јеронима Валасера. Кад га паша нотражи иатраг, одговоре му Млечићи, да га они не могу издати, јер се он покрстио. Онда сул ган заповеди Евреносову сину, Исаку, управитељу Мореје, да нанадне ни Млечиће с једне, а Омару, сину Турахаиову, с друге страпе. Ови послушају и за крзтко време допру чак близу Модона јј) На тај глас Млеци објаве раг Турцина и одмах пошљу носланике околним владаоцима с молбом, да, им иритеку у номоћ. Међу ирвима од тих владалаца, које Млечићи позваше у помоћ, био је Скендер•ј-) Наттег, Шз1. (1е 1' етр, о1;1. I. 265.. -ј-ј-) Наттег, Шз1. (1е 1' етр. оИ. I. 179.-180.