Београдске општинске новине

ВРОЈ 48. — 441 — ГОДИНА X

Ј АнтоНИЈевиЂ. Сасгапак је отворен. Изволте саслушати протокод последњег састанка. (Секр. прочита). Има ли ко шта да примети ? С. Азријел. Овде где је говор о молби г. Алексе Павловића казано је, да је он подиео молбу, међутим то није већ је то председник усмеио напомепуо, с тога нека се тако исправи записник. (Прима се). Андра Одавић. Онде гди се говори о лонуди г. Длексића, норед осталога решено је и то, да се води рачун и о квалигету камена, а не на цену па ма по дени узели и лош камен. Ј. АнтонијевиЋ. Господо. Мени је врло незгодно што је овде изишла ствар и о молби мојој, кад ја седницу руководим; али свакојако мени је у дужносг, да вам овом приликом благодарим, што сте се одазвали мојој молби. Прима ли одбор записник са овим исправкама ? (Прима). Изволте чути уверења која се траже. (Секретар прочита). Сад изволте чути лицитацију држану за набавку двоја колерична кола. (Секретар прочита). Усваја ли одбор ? (Усваја) Ђока Нешић. Молим да се стави примегба моја, те да се кауција тражи. (Чује се : ваљда, то има у условима). Ј. АнтонијевиЂ. Суд ће то тражити. Чујте сад извештај комисије односно нађеног вишка у касп г. Јоце Илијћа кмета. (Секретар прочита). Ђока Нешић. Па при свем том опет има неког вишка. Молим вас да ли се је комисија уверила о томе. 0. Азријел. Ја сам пре 15 дана на позив г. Н. X. Поповића прегледао касу и каса је нађеиа потпуно уредна- С тога не треба слаги ово комисији. Ђока Нешић. Ја ие могу да се слажем са г. Соломоном. Он је мене погрешно разумео. Ја немам нишга против г. Јоце, већ кажем о вишку да је ред да се когод о томе увери о том његовом оправданом вишку. (Долази председник). Председник. Пристаје ли одбор да се иста добивени налог на потпуно задовољство своје господе. При крају годиие 1463. Скепдербег прекрши мир склопљен с Турцима с почетвом исте године, како веле исги биограФи, страшеим једпим упадом у пепријатељску земљу. ј) Ну кад је баш то бидо, не зпа. се тачно. Па инак, као да не ће бити ни мало иогрешка, ако приставемо уз безименог писца и заједно с њим кажемо, даје то било 27. новембра. ||) Бар тако би се могло извести из једнога писма г-де мл. од 13. декембра исте год., јер се у њему, поред осгалога, јавља Скендербегу и то, да пп он од сад не сме никако склапати мир с Турцима без пристанка и воље |) ВагМгаз М., Бе УНа е1;с. Н1>. XI,, стр. ; 21. •)"(') В1ет1ш (х., 1»1, 427.. Варледије се и овде служи лепоштенин једним средством за свакога историка, само да би му дело изгледало истипитијим. Ои, иа стр. 323—3., исаоси једио нис»о султаново од 7. маја 1463. год., у коме султав пребацује Скендербегу што је ногазио мир и у коме га позива, да се махне ненријатељства и да се држи задане речи, јер ће се у иротивном случају љуто иокајати, ако он иође на њ са свом свој т силом. Као што се дакле види, Скендербег је по Барледију морао покварити мир у сваком случају бар у иочетгсу м а ј а, ако не и пре. Али, ако се узме на ум све ово, што смо досад, по н е н о б и т н и м документима, казали, онда ће се лако видети, да и за ово писмо вреди иотпунце од речи до речи оно, што смо и досад казали за писма Барлецијева.

ова ствар преда комисији ради уверења? (Хоћемо). Раденко Драговић. Касапи веле, да би могло бити месо јевгипије само је скупа аренда и што им се узима цубок, па траже да се то уреди друкчије те да плаћају мању аренду и да им се цубок не узима. Председнин. Како се паплаћује аренда, то је нрописано у нравилнику за кланице. Ако палази одбор да што треба по овоме чинити најбоље ба било, да се та правила прегледе на или у нечем дотерају према садањим приликама. Ако хоћете може се одредахи једпа комисија да то проучи, па поднесе извештај. Раденко ДраговиЋ. Држим да је одбору познато, да досадања нракгика није правичпа. Досад су људи клали стоку и по авлијама и јели месо без арепде, док други плаћају и арепду. То пије право. Коста ГлавиниЋ. Свакојако да се одреди комисија и тада би најзгодније било, да она позове и старешине касапског еспаФа те да и они даду своје мишлење како да се то уреди, а комисија после нека цени како зна но свом нахођењу. Ово треба учинити, да иам после не кажу, да им се без њих кроЈи капа. Ј. Антонијевић. Кад су ова правила прављена ја сам био председник те комисије и чини ми се да је председник општине био г. Пмшић, а од страпе одбора био је г. Коста Б. Мијаиловић. Тада су били и касапи звати и у присуству њином прааљен је правилник, па после кад је тај правилник дошо пред одбор на решење сав је измењен, а то с тога што се пије постигла цифра која се хтела. Сад опет звати касапе у комисију сасвим је излишно. Ђока Нешић. Моје је мишлење да греба изабрати комисију из одбора, а она да повове те месаре као саветујуће и да се споразуму како би се погрешка исправила ако је има. Председник. Па то се може учинити. Изволте изабрати комисију (чује се : кандидујте сами). Добро. Опда ја кандадујем ову господу: Раденка Драговића, Љпу Дашковића Косту Б. Мвјајловића, М. Бончића, Николу X. Поповића, и Бркића, а с н>и М а биће Јова Антонијевић кмег и опШ| 'ински марвени лекар. (Усваја се). мл. господе, а то, и ако не са свим поуздано, зпачи, да је он дотле био покварио мир.ј) Да се освети за ово, доиста непоштено дело, Мухамед, по шго исте године које се у Арбанији догађало све ово, подврже својој власти у Европи Босну а у Азији Ка, раманију, ношље с почетком год. 1464. : храброг пашу свога Балабан Бадеру (заставника), потурченог Арбанаса, на Скепдербега с нетпаест хиљада коњаника и три хиљаде пеш.. Балабан похита да изврши заиовест и већ 15. анрила ј|) упадне у Арбанију. Ну до бо.ја не дође одмах. Ценећи и сувише храброст Скендербегову, Балабан не смеђаше ни помислити па какву победу, а.ко би се сударили; те одмах по но доласку пошље Скендербегу много скупоцених дарова и изјави, да би њему највећа жеља била то, да и даље остану па миру. Али трпети непријатеља у својој земљи, то Скендербег нити могаше нити шћаше. С тога се ипак — како вели безимени писац -- сударе непријатељи 18. јуна у равници Валкалији у Горњој Дибри и Турци опет претрпе страшан пораз. Али ј-) ИвМпе о оЉкшајЊ итд. кпј. X., стр. 294. "Н") Кетпи 0., 1н1, 430..

Андра Одавић. У колико сам чуо, сгарање о карантипу прешло је у руке државе. Пре неки дап испраћајући нашег друга г. Николу Р. Поповића, приметио сам на станици железничкој, како се па долазеће из Аустроугарске не обраћа никаква пажња да би издржали карантин. Тако дошао је био један посланик — копзул — и одмах изашао и отишао у варош без карантина. Тако исто и неки Недељковић, иа и он одмах пуштен, а остало што је било радпика то је остало у карантипу. Они пак који остану да издрже карантип, саороникакав и не издржавају. Потоме мепи изгледа да све што је онштина на ову цељ издала неће никакве користи донети. С тога тражим да општипа удари па то гласом и да тражи, да се сгрожије води рачун. Неће ли се то, онда нека се дигне карантин. Председник. Чим је установљен Карантин, одмах ,]е издат и нарочити правилник о карантирању, који се врши од стране надлежпог управног органа, и Физикуса управе вароши Београда. Шго се тиче пуштања појединих људи мимо прописаног реда, ја то не знам, али могу да верујем и примам на се, да се разговорим и са осталим члановима комисије и да их умолнм, да заједнички порадимо да се каран тинирање најстрожије врши. Управ карантин, то је место у коме се задржавају путници, ради тога, да би се опи који су болесни спречили да уђу у варош. И карантирање, тек опда би имало праве цељи, кад би дуже трајало, а ово од 3 дапа, то је више ради посмаграња. Соломон Азријел. Ја зпам, да је доста њих пуштено и нозпајем једног агента, који је дошао из Беча, али он је поднео уверење, да је из Беча и да је кроз Пешгу само прошао. Оваки се људи не задржавају у карантпну, него им се само наређује да морају ићи лекару, те да их свави дан прегледа Андра Одавић. Оне ноћи, кад сам ја био па станици био је дежурни лекар Др. Змај Јова Јовановић и ја га запитам: како иде те да се неки пушта а неки не. Нека се пита дакле он и он ће то потврдити. Госнодо, не треба се шалити са овам, јер ствар је врло озбиљоа. Ја бар са мене ова победа и Скендербега стаде веома скупо. Осим 'најбољих вођа, међу којима Моз Дибрапаи, Мусакије Анђелијић и Џино Мусаки, западпу на несрећу у једну заседу и буду послани у Цариград, где им, по сулгановој заповести, четрнаест дапа по лако гулише кожу, док, на послетку, сва осморица, у најжешћим мукама не, нздахнуше, и ако је Скепдербег одмах био послао Мухамеду посланике да му понуде за њих или све робље турско што он имаше код себе или ополико сребра, колико су они сви скуна тешки. Међутим о крсташима из Италије стизали су у Арбанију све веселији гласови. После ове славне победе Скендербегове над Турцима не прође још ни месец дана, а чете њихове већ ночну прелазити на Балк. полуострво- Тн гласови опијаху најлепп им надама све Хришћане, али Скендербега и Арбанасе можда највише. ј) А кад се још пронесе глас, да се и папа кренуо, оне достигоше врхунац. Ну радост та би врло кратка века : 14. августа исте |) По ЕаШ Шив1:п напа је намеравао, чим пређе на Валк. полуострво, да крунише Скендербега за арбанског краља. Сар. 30.