Београдске општинске новине

ТОДИНА XI. ирима као материјал, а реч одбаци, да ее избрише.) Уеваја ли одбо]) оваку иеправку? (Усваја). У ономадашњој еедници изнето је питање о глввном благајнику. Било је мишљења да се тражи други. а било је да оегане овај исти. Питам одбор хоћемо ли тражити другог благајника? Нинола (иасиК. Да се тражи засебан благајник и то конкурсом и кад (е еви са докумен гима пријаве, онда 1>е одбор решити кога да узме. Трифцп ТхурђевиИ. Ако не може г. Мијајло. онДа да се други конкурсом тражи. Птредседнџк. Он је само за то сад и биран за члана суда, што није рад да остане као благајник. Но мора се тражити други а поред њега и један помоћник. Стеван ТурчиК. Г. председник је имао предлог да се све благајне сиоје уједно- и да треба имати још и подблагајника. 11]>ема томе ја држим да треба умолити суд, да нам детаљан предлог изнесе у идућој еедници и да се са члановима договори да ли треба и иодблагајник, па сад да не губимо време. Ди.читуије МилојевиИ. Ја се не елажем с тим. Ту не треба велики посао да се морамо нремишљати. Овде је главно да један благајник не може да ради све и да прима и да издаје, него му је нуждан један помоћник. С тога да тражимо благајника конкурсом , а помоћника наћићемо сами. Г. Мијајло је одређен да буде главни судија као судско лице По томе ни један час не треба да остане као благајник већ да иде на место за што је и изабран. Дакле да се одреди кон куре, па иосле ћемо добити молбе и изабраћемо једпог. Председиик. >"сваја ли одбор да се конкур сох« тражи благајник, или да буде ио мишл.ењу г. Ћурчића? (Усваја конку]>с). Добро. Досаваљи благајник давао је кауције -!0 хиљ. динара. Хоћемо ли остати при истој кау цији или ћемо повисити или смањити? (чује се: иста). Димитријс МилојевиК Мени се чини да пре овога благајника није било те кауције, него је постала од дана кад је Милан Банковић и.з општине отишао. Главпоје овде да буде поштен. човек благајник, а кзуција то је споредна ствар. По моме мишљењу кауција од 20 хиљ. динара велика је. Питам господо шта нолажс државни благајник. Са мањом или без кауције можемо добити младога и вреднога благајника, док са оволиком кауцијом можемо добити само богатог

ШЈЂ ШСТРНОШ-СКЕНДЕРБЕГ ИСТОРИЈСКА РАСПР1ВА наниеао Ј4:иколл јЗулитч (Сједном генеалошком табдицошј (Темат иаграђеи ирпом видовданоком наградом олштине Пеоградско.) МОТО : Скендербег је срца Сбилића ГЛАВА ОСМА 3АКЉУЧАК (свршетак) Сносио је хладноћу и тонлоту, глад и жеЈ), кишу и епе друге непогоде као да неје био од меса За умор неје знао: док неје ослободио земљу од Турака, никад, веле, неје сиавао впше од дна часа дневно. Храбар је био, да га .је теигко ко у томе надмашио. У сваком боју ) т иек је био п])ви. кад се нападало а последњи, кад се уступало Сам је како веле, за свога двадесетчетворогодишњега војевања посекао на две хил.аде непријатеља.

22 -

човека н старијег, а у нитању је може ли брзо и добро радиги. С тога сам ла се прво оцени лице које ћемо узети, па онда да одређујемо кауцију. Трифун ТорЏвиИ. Треба да осгане кауција од 20 хиљ. динара а међутим опет можемо до бити доброг човека Ко је умео стећи 20 хил>. динара тога и треба иустити у оиштипу да рукује с новцима. Нгедседиик. Хоће ли одбор да сс у огласу стави да и кауцијију полаже или да не полаже (чује се: да полажу 20 хнл> дин.). Усвајали одбор овако ? (Усваја). Ја сам ономад ишао са г. Др. Н. Пиколићем и г. Лазићем те гледали бараке и нашли смо да те бараке не одговарају цељи. Тражили смо од министра да монтирају једну и добили смо акт да ће доћи чак кроз 15 дана. Чим смо ово видели, одмах смо напустили то и тражили који ће нам дати две куће. Добили смо 3. понуде. Једну је поднео г. Даза Газибарић и тражио је за исту 360 дин. Та је кућа спрам ботаничке баште. Доугу јс понуду ноднео г. Никола X. Поновић. Он има две куће. За једну тражи 1800 »I за другу 2400 дин годишње. Трећу је понуду неднео г Богић. Но он иита за које време, а то није у огласу казано. Није казао колика је цена. Др. Пико.ш X. ВиколиИ. Богићева је кућа сасвим подесна. А шго се тиче куће г. Га зибарића та не вреди за овај посао, а то знам отуда што сам тамо вигае пута одлазио. (Чује се: па ни куће г. X. Иоповића нису за овај носао). Што се болести тиче могу казати да опада, алн је инак нулшо да се куће набаве. Јовица Барловац. Дцжим да о овоме не треба много говорити. Г. председник нек види са г. др. Николићем, а цена нек буде до 3000 дин. годигање, па нек' узме за годину дана. Председник. Људи не радо да у само за годину дана особито за ове болеети. (Чује се: узмите за две). .Јовицч Парловац. Дај Боже да плаћамо на суво, само нек нема болести. I Нредседник. Сем кирије треба иосле при изласку кућу оиравити и дезинфиковати, И за то ће требати издатак. Могу ли и на тај услов пристати ? (Можете). Ја сам у позиву којим сам позвао данагању седницу означио да ћемо имати да изберемо један одбор из одбора и грађанства, који ће преШто се тиче душевних особина, оне су можда још веће биле у њега. Био је милосгив према нобеђенима, великодушан према заробљенима, неосетљив, веран задатој речи, дарежљив за причу, побожан. Ако је кад и поклао где невине сељаке то је било ретко, али и у том случа у радио је то само у великом гневу. Осим тога никако не треба | заборавити, да је то доба било још веома сурово и варварско, да је било доба Мухамеда II. Владо, Сфорце, инквизиције ит.д.. Нема сумње, да је као сваки човек имао и коју махну, али њих смо мн напред спо менулн, а и према толиким в])линама оне се губе. као зрно песка у пучини морсдој. Не мање биле су му и умне подобности. Знао је увек изабрати час и начин, како ће му победа бити извесна; умео се из сваке неприлике срећно извући; колпко храбар толико је био лукав и досетл.нв Турди су га се бојали као живе ватре, исто г |-ако као и Хајдук-Вељка. За то је најбол^и доказ онај последњи догађај, кад је Ахмет-паша, на сам глас да он иде, умакао колико су га ноге носиле. Колико су га пак ноштовади и за како су га чудо сматрали, иајбо.т,; показује то, што су Тур ј ци, освојивши после његове смрти Леш,

БРОЈ 6.

гледати сву опгатинску радњу до нашег доласка и то но свима гранама. Јовица Барловац,. Треба нрво промислитк о кандидацији, да уђу људи који су сгручни за нреглед. После да се означи време од кад да почну иреглед т. ј. од које године. Ја мислим, од 1887. године. Пред 'едник Ја нп еам спремио кандидацију с тога, гато сам оставио вама. Драгутин ПетровиЛ. Треба да почнемо од. дана кад су се ночеле веће суме трошнти, а тоје од дана заведене трошарине. Димитрије МилојевиИ. Господо. У овоме да се користимо опим правцем, који је г. министар ФпнансијеучиниоеапрегледомФинансијског стања државног. Што јо он урадио за државу да урадимо и ми за оигатину. Да изберемо стручне људе за тај носао па и да платимо. Ја сам мнсго ко јегага сумњивог по чаршији слугаао и од 2 — 3 год. на овамо нотрогаено је на 2 милијона. С тога сам да се почне преглед од дана кад су радикали догали у општину на до даиа кад су изашли, а ни сам нротиван да почнемо и од 1887. године. Павле ЦветковиИ. Ја сам да се почне ;од. 1887. године на били рачуни ситни Гили крупни. Сиасоје СтевановиИ, Ја сам да се почне од времева кад је одобрен зајам дакле од ирилике на 2. го ине. А најбоље је одкад је дат зајам. Драгутин ПетровиИ. Не треба да се овде погађамо. Јасна је иста ствар. Треба ночети од дава трошарине, јер пре тога није нн могло бпти зајма. Мијајло Мијајлсвић. Да би сс могло видети гди су нриходи од трошарине треба почетв од тога дапа. ■Јеврем Аидонови(>. Мени се чинн да је закон одредпо, да се рачуни прегледају сваке године и казао ко ће да то прегледа, а то је но нравилима, које је главна контрола пропнсала. Дакле ми би отигали далеко, ако би се вратили иа 2 3 године натраг. Ако се еумња и зна да има какве злоунотребе то се молсе ирегледати кад се рачуни врате од Глав. Контроле. Мени се чини да ово неће бити правилан пут. Држим да ми треба да. прегледамо рачуне од почетка ове године. Сиасоје СтефановиЛ. Ми треба да знамо све рачуне што смо примили, па можемо тражити рачуне натраг од Главне Контролс. И др жчвни рачуни били су код Контроле, најрспет раскопали његов гроб, тело му распарчали на комаде, па то везивали у злато и сребро, верујући тврдо, да зрно пушчано онда не ће ни на н,их ударати, као ни на њега што неје ударало. Шта је нак изгубила Арбанија на и Млечнћи, најбоље нам показују доцнији догађаји. Већ 16. јуна 1478. паде Кроја под турску власт; сетембра месеца, н Дривасто. Дајно беше разрушен још 1474. маја, а с почетком 1479. иаде и Скадар. У осталом, то је одмах по његовој смрти могао увидети и сваки, иоле увиђавнији човек. Ако је веровати Барлецију, за то нам је доказ и ,Тек Дукађпи. „Нритрчите, притрчите, сви кнезови и господарп арбанаеки". говорио је он, вели Барлеције чупајући косу и браду, и цепајући хаљине, чим Скендербег пспусти душу: — „Данас се срушише бедеми епиреки и македонски. Данас падоше одбране и зидови наши. Данас из губисмо снагу и моћ. Данас нам се вера и престоли уздрмаше. Данас нам с тим човеком ишчезе и свака нада." 1 ) Ваг1еЦих М., Ве УКа е!с., П1>. XIII, :!72..