Београдске општинске новине

БРОЈ 0.

ГОДИНА XI.

одређена комисија све преглсдпла. С јогл да почнемо од дана заведене троишрине. .ЈевЈ)ем ЛндоиовиИ. У закону етоји да он штински одбор прегледа. општинске текуће ра чуне. Рачуни су прегледани и сад су код Контроле. Сад каква друга коптрола може бити. Димитрије МилојевиИ Ја не могу да се сложим са мипгљењем г. Андоиовића да сс немогу рачуни прегледати за 2 године натраг. Ми треба да знамо како стоји стање. Ако хоћемо да се саображлвамо закону онда ни министар Финансије није требао да прегледа раније рачуне. С тога ја мислим да почнемо од дана трошарине, или од кад је радикална управа дошла, те да знамо на шта је новап утрошен. Л.гекса Гх.ргСсављешИ. Ја би хтео, да се помире обе мисли и г. Андоновића и г. Милојевића. Обадвојица имају у неколико нраво. Г. Андоновић тражи да се нрегледају само рачуни прошде године, ношто је раније године прегледало надлежно надзорно дело. Но мени се чини, да нам није до тога да ми еклапамо рачуне за ирошлу годпну, него мн хоћемо да кон етатујемо Финанеиеко стање онако, како је било у време кад смо дошли. Према томе та комисија ће да констатује стање општпнских рачуна до дана, кад смо изабрали нову унраву и на ту цељ она ће узети да прегледа све рачуне почев од дана када је установљена трошарина па до дана избора нове управе. И ако она пронађе штете ми ћемо предузети .мере код државне власти. Нрема томе е обзиром на чл. 59. зак. о онштинама треба у ту комисију изабрати три одборника: због замршености рачЈна и велпког иосла коме ће та комисија бити изложена предложио би, да се трима одборпицима дода још неколико стручних људи као што су : г. Јован Иоповић, г. Жввадиновић, Д. Ђорђевић, Алек сандар .'1аза|)свић. Плада Стојановић, Ђ. Радовић, Ј. Чоурић, Милисав Миловановић. (Настаје спо разум о кандидацији. Усваја ли одбо}| кандида цију ? (Одобрава) сад колико да се плаћа члановнма комисије? (Чује се: по 8 динара дневно). Гргур Ми.говаповиК: Ја сам иротиван томе. Днсвнипа је обична махом 5 — 6 динара и то сс нлаћа људимакоји иду чак у Ужице или у дру го које место. Ови су људи одавде. С тога сам да се нлати од 5—6 дин. П./Једседник. Усваја ли одбор 8 дин. днсв нице. (Усваја).

Потребно је да се одреди извесни број граЦна, коЈи ће бнти чланови пореског одбора за разрез порезе. (Пастаје кандидација по квартовима. — Усваја ли одбор ову кандидацију ? (Усваја).

Имамо један акт есна®а Механског о акцизу, којим моле да акциз остане и даље на еснафу а он ће плаћати 12 хиљ. динара. Изволите чути. (Секр. прочита) Дакле лане је било 10 хиљ. а сад нуди 12 хиљида динара. Стеван 'ИурчиИ. Господо одборници. Из обзиј>а на те околносги: што тај сгалеж броји преко 300 наших грађана, што је и иначе ,јако оптерећен данијама на гас, шећер, вино, пиво, ракију и т. д. држнм да им треба помоћи и пошто и мп желимо изаћи на сусрет нашем гра ђанству, то да им учинимо но овоме како они желе и ово у толико нре, птто они нуде онолику своту, колико је буџетом иредвиђено од акциза а то је две хиљаде више, но што је било до сада. Стојчн ПајкиИ. Нисмо господо овде ми за то дошли, да дајемо милост. С тога нека се др жи лцигација јавна, па колико изађе. Павле ЦветковиИ. Заиста према њиховој молби н ја бих им тај акциз устунио, но еамо тако, ако би он разрезао толику циФру на све сразмерно да плаћају. Али они тако ие раде, већ узимају по 26 хиљ. динара и прави себи канитал на штету других, а кад хоће они то да чине онда је боље да општина даје и да има она приход а не да они спекулишу, с тога сам да се они прво обвежу да неће више нанлатити на онда да им одобримо. Алекса БоџисављевиК Овакав случај, мислим да тражимо у свима уређеним општинама у свету, да га не би нашли. Кад је уведена трошарина, акциз је требао одмах да престане. Кад није већ укинут, а нама је у интересу да граћанство нс буде оптерећено, онда да га усту нпмо есна®у за понуђену цену с обвезом да га сразмерно распореди на своје чланове, јер ће се на тај начин долазиги до јевтиног пића. Нема места говору г. Павла Цветковаћа јер и њих ваљда кошта нешто сама наплата и администрација. Јеврем АндоиовиИ. Госиодо/ Нанлата акциза то је право Онштинско ради подмирења њених потреба. Ме.ви се чини да би се ми огрешили ако би дали по циФри буџетом одређеној. Тај се приход прибира нутем лицитације, а не овако, јер би то значило чинити коме милост. Онај раз лог, да је тако и нрошди одбор учинио за нас неможе бити меродаван. Ја то осуђујем. Такви постуици могу нас далеко одвеети. По тој прак тици мого би неко казатн мииистру Финансије: нредвиђено је 1 / 2 милиона за таксе. Ево ти У 2 милиона иа да ја наплаћујем. То миниетар не би смео учипити, па разуме се ни ми. Ја сам дакле противан томе предлогу. (Јиасоје СтевановиИ. Поеле говора г. Ћур-

чића, који је врло лепо н о овој ствари говорио, да ја немем шта више да кажем. Донста ми треба да усвојимо молбу еснаФа, а на то имамо и права, јер су људи доиета врло много оптере ћени разним дацијама. С тога сам ја да им се молба уважи с тим да нлате општини 14 хиљ. дииара, па да несмеју тражити од механџија више. Глиша СтојановиИ. Нсетоји оно, што каже г. Паја Цветковић, да је еснаФ добио од акциза 16 хиљ. динара. Ја сам члан тога еснаФа и знам да је добивено свега 13 хиљ. динара, и кад се узму и трошкови, еенаФ није екоро ништа добио. И расноред плаћања био је сразмеран и иико наје томе противан био, међутим људима и онштини јс била велика олакшица, што ту немора арендатор сваки час да нретреса подрум и да му смета радњн. Мнјајло ЈовичиЛ. Ја еам држао акциззаЗб хиљ. дин Општини се чинило мало, иа је дала на лицитацију и добила само 10 хиљ. Она је хтела да учини по жељи иојединима. Што сад подноси ту молбу Боторић то је само из њихо вог личног интерееа. Ја сам за то, да тога акциза и не буде. Има и других начина да се то накнади од људи, који овде живе а не нлаћују порез. Никола СиасиЛ. Доиота ти људи највише сносе терете. Кад сс дееи ирикуиљање војске мобилизација — онда се њиховс механе употребе и тако троше им огрев и све бадава. — За то да им се олакша и да им се усгуни за 12хиљ. динара. Димитрије МилогјевиЛ. Може бити да би на ли цитацији добило 36 хиљ. дин. Но нама је стало до тога, да се тим људима помогне и општина најпосле нетреба да тргује. Тиме ће мо им дати доказа о нашој доброј вољи да им се иомогне и да им нризнајемо, да су највише оптерећени. С тога сам да им се уст.пи за 12 хиљ. или ако се сви слажете за 14 хиљ. динара. Петар М. Михајлови/1. Ја сам да ее држи лицитација, а нисам да се еснаФу овако устуни Ту видим некога Ботурића и друге на жалби потнисане али ја ипак велим да је ираведно да се држи лицитација, јер ако се хоће номоћи нек се помогне грађанству а не неколицини у еснаФу. Глиша Стојанови/Г. Менс је еснаФ звао н молио да узмем и поднесем молбу пред одбор, и ја сам то учинио. Што он номиње Ботурића, тај је човек сад старешина еснаФа. Онједанас а сутра ће други бити, па не треба на то гледати. Председиик. Пошто овде има разних миптљења, то ћу ставити на гласање :

Мали је народ српски, али је до са-д родио много јунака, много ведиких људи. Прелистајмо светску историју, и сваком јунаку другог ког народа моћи 1)емо наћи супарника и у своме. Међу тима једно од првих места заузима и јунак наше теме — Ђураћ Кастриотић Скендербег. Он, господа}> мајушне и незнатне једне области, којој иређе готово нико ни имена не знађаше, у 15. и 16. веку постаде у целој Европи најпознатијом и најсветдијом тачком. иа коју упираше очи как > мо11ан владар тако и убоги сиромах. Па зар да се не поноси њиме.српека историја? —к I' А Ј

КАСТРИОТ Е*)

Бранило, 1-рп. аорекла, управитељ Каниае 1368. (убијен у Јанлши, можда 1о7'.).) I Павле, господар од Сиње и Гарди-иаостези.

I

! Константин, протовестијар, господар од Оиње /Серине) 1391. и Кроје 1395.-1401. •ј- 1402. посечен у Драчу; с ж. се Јеленом, к^ери Ђорђа, брата Кар.та Велик..

I I А л е к с а Иван, госпндар од МаИе (потврђен 1417.) и Вуменестије 1 406—1438., -ј- оно 1443.; ож. се Војсавом Трипалдом, кћери срнскога господара од Иолока. I

1. Репош, -2. Станиша, 3. Костан- 4. Ђурађ Скендербег, Маршд Јела, | као ка- 1438-1445 тин, -(• као (Гл. целу ра- 8аСте-аа Н. луђер на -ј-пре 1450 талац код спрзву) вана Н. Сина.ју. | Турака. | ЦрноБранило, прво Турчин под Јован, 1463. грађ. .јепиЈ.а. именом Хамза, за тим 1443. млет.; госи. од Кроје од 1468., уступаје 1474. МлечиКима, одлази у Нануљ; ож. се Јернном Лалеологопом кћери десиота срп. Лазара.

Хришћанин; 1450. гроф МаИе ; -ј- 1463.

Анге.шна, Влаји- Мамица, за за Влади-ца, заКарла Мусана Голе- Стева- кија или Мумог Арија- наБал- саки.ја Топинита, бр.а- шу. ју, унукаЂорта Ђорђа ђа, брата Топије КарлаВелиАријанита ког, 1445. Големог.

'*) Гл. Норђ СћгопЈчнеа е!с , 533.. НАПОМЕНА Они чланови ове нородице, који се ие помиљу у књизи и који су живели и радили после смрти Скендербегове, овде не ће бити поменути, јер цп.ђ овој генеалошкој таб.шцк неје то, да »знесе сва колена СкендерОегове породице од почетка па до изумрћа и мушке и женске ливије, већ само да постави у ириродни ред оне чланове н.ене, који су поменути ма гдс у овој расправи.