Београдске општинске новине

ВРОЈ 7

ГОДИНА XI.

поднеее одбору кандпдате комисија, која ће се. састојати из ста]>ешине одељка, у коме је дрква дотичног свештеника и једног огпптинског одборника, кога ће председник општине одредити.

опшгински послови Личне В8СТИ. Председник општине београдске г. П. ТатиК отипгао је у иностранство на двадесетодневно одсуство ради лечења. По решењу одбора општинског од 12. Фебруара 1898 год. њега ће у председнпчкој дужности заступати најстаријп члан •суда г. Мијајло .Јовановић. —

САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ (ЈТо стелографским белешкама) Држан 8. Јануара 1893. год. у Београду ("Почетак у 5 часова по иодне) Председник. Господо, састанак је отворен. ЗЈодим вас да саслушате протокол прошле седиице. (Секретар прочита). Је ли све добро уиедено у нротокол ? Павле ЦветковиИ. Ја држим да смо ми нрошле седнице и то решили. да механџиски еснач> иоднесе извешће како је разрезао тих 12000 д. те да суд впди да није ко год нреоптерећен и ако буде, онда да им се одузме ираво које им је дато (чује се: тако је! то и треба да ее учини). Префедник. ]>и сте, госнодо, одредили г. г. Дра Николу Хаџи Николића и Јоцу Гистића те су с оиштинским лекаром изишли и разглед-ли где би се могла смеетити болницч за заране дечије болесги Они еу то и учинили и до нала им се кућа г. Јована Илића саветника уз варошку болницу Питали су га, келе, за цену, и он је нристао био на 180 дин. месечно. Протокол, о томе споразуму ми смо нописали и ја сам хтео е тиме да ступим у иогодбу и пре кинем цену пошго сам био овлашћен да могу у тој цељи утрошити на годину 3000 дин. Но тај споразум није остао. Г. Илић је еутра дан носле тога опозвао ту понуду. Као разлог навео је то, што ће га, вели екупо стати оправка по исељењу болнице. Требаће му да екида малтер, диже патос и т. д. С тога је тражио 22 дуката месечно, за кућу без баште Толик кирију ја му ниеам могао даги, него сам му казао да му ее може дати 3000 дин. и да му ее шесто

месечно кирија плаћа у напред Он је на то нристао и не тражи да се кућа но иетеку рока закуиног онравља, јер ће он то учииити сам о евоме трошку. Тако стоји етвар о закуиу куће за болницу. Друге нодесније није се могло наћи. Међутим ова је кућа ио мнењу лекара врло нодесна и с тога и што је у близини државне болнице. Ако дакле и ви налазите да ову кућу треба узетп, одда вае молим да ме овласгите да уговор закључим за 2 године. Јоца РистиИ. Доисга смо ми били прво углавили с њиме споразум о закупу, и мени је чудо како .је могао да одуетане. Спасоје СтевановуК. Кад г. г. чланови комисије налазе да је кућа г. Илићева најподеенија за ову болннцу, и како је по моме мишљењу цена умерена, тим пре што човек не тражи да му по исељењу омравља кућу, — ја сам мнења да мп не треба да одуговлачимо с погодбом но да нрекинемо. Г1р'дседник. Као што еам вам напоменуо, г. Илић тражи кирију од 3000 дин. годишње, а не тражи да му ми кућу оправљамо по истеку закуннога рока. Пристајете ли на тај уелов"? (Цристајемо). Ја ћу га дакле звати и на овај начин утврдити ногодбу. (Чује се: а одговара ли кућа за обе болести ?) Лекари веле да је по десна и за шарлах и за диФтерију. Одобрава ли се ? (одобрава). Иредседник, Сад изводте чути извештаје о д р ж а н и м л и ц и т а ц иј а м а Члан суда К. СимиА чита нротокол држане лицптације о оправци Фењера и лампи. Ова циФра госиодо, која је на годину одређена илатиће ее месечно, сразмерно месечној цени, а за онолико месеци за колико буде времена оправка до елек тричног осветлења. Председник. Прима ли ее ова лицитација? (Прима). Чујте даљо. Ч.ган суда СимиК чита протокол лицитације о давању под закуи цубока од заклана стоке. Алекса БорнсављевиЛ. Ја бих молио да ми се објасни од куд сад да је мање нонуђена цеиа за цубок него нрошле годнне? Члан суда СимиИ. г Го је с тога што се ове године не узима, као раније, цубок од стоке која ее коље за војску. Војна власт решила је да не узима месо за војску преко лиФеранта но да врши набавку стоке н клање у сонственој ре жији. На тај начин огпада нам онај цубок који је лиФеранг био дужан давати од заклане стоке за војску. Алх-к^а ЕорнсављевиИ. По коме то праву чини то војна власт? И да ли има кога ко мисли да је то оправдано? По моме мишд.ењу, и војна стока као го~ и она приватних лица и касапа, мора се клати на општинској кланици и по томе ми имамо права да сав цубок како од једне тако и друге, одузмемо за оиштипу. Изгледа, да би војна власт

хтела, да на штету општине ноказуЈе некакве успехе у једноме своме, не баш онравданом нре дузећу, да на пггету нрихода онштине показује уштеде у својој партији на израну војске. Но то не сме и нетреба да буде Правилоје, да ни један орган државнп, не сме ноказивати неке приходе на штету других Отуда се и поједини државни органи обрачунавају између себе и на илаћују за своје радове извесне таксе, ма да све то иде из једнога извора; отуда и мннистар финансија има дужност да нокаже у буџету особено приход сваке гране како би се могло цвнити: да ли нојединеод њих и колико привређују. ирема чему се после цени у колико су оне нотребне или не, и колику би им и у чему номоћ ваљало указати. Са тих разлога ја сам одсудно за то: да се интереси општпнски обезбеде и од стране државе како су били обезбеђени и ирема нЈ>едузимачу. Члан суда Симић. Ја сам био нарочито у министарсгву војном да се обавестим о тој сгвари на нисам нашао надлежног шеФа да бих то могао цостцћи. У осталом, ја не мислим да би само требало цубоке одузимати од стоке која се за војску коље, него би ваљало и аренду наплаћивати. Код нас није до еад ни од једног во.јног лиФеранга наплаћивана аренда, међу тим у Француској — у Т* лону — како ми каже један интендант — наплаћује се аренда за општину и ако стоку коље војна власт сама. Алекса БорисављевиИ, Војни органи наши хоће, да олакшају нарти.ју на храну, коју имају у буџету, па се мало обзиру шго ће тиме да оштете иоједине наше грађане н опнггину! Ја сматрампелу ову радњу око војних кланица за погрешну нрактику. Свуда у свету општине су еамоуправне и имају извесна ирава и према Др жави, те за то ја и тражвм да се и општини београдској сачува то право неокрњено. Павле ЦветковиК. Г. Борисављевић је леио разложио ову ствар, а ја мислим да се стоказа војску, тако исто као и она за грађанство, не сме клати на другоме коме месту из сднитетских разлога, но на онштинекој кланици, јср кад изиђе епидемија. онда држ онштину за врат, на ираво је да она добије и што прихода. Ја сам за предлог: да се стока војна мора клати на општинској кланици, и да се цубок мора уступаги оПштини. Дим. Милојевип. Ја не делим мишљење г. Аце Борисављевнћа Држава овде не тргује него се стара да што јсФгиније нодмири своје нотребе и тај новац који би ми добили од цубока и аренде од војне стоке, показао би се као вишак издатка у војном буџету који би опет ми морали ионуњавати. А то бп другим речима значило вадити из једнога џена па метати у други. У колико дакле овде изгубимо на цубоку и аренди у толико ће мо мање плаћати за војску. Овде би се исгина у неколико користила општина.

знатим случајем, бавећи се ^ Цариграду још дететом, и гледећи својии очима на двору византијском све оно што његов деда није могао видети, а после. по повратку свог оца у Србију, живећи на двору свога деде, имао је довољно прилика, и времена, да свој младићски таленат јонг из малена обогати великим искуствима, и да још као младић зачне у себи миеао: да на место трулога византијскога царства. створи на Балкаиу «снажну српску царевину. Па с тога и није могао равнодушно гледати политику свога оца, краља Дечанскога, која није ишла правцем који јој обележи Немања, а прошири краљ Милутин. Познатим иутем , дошавши на престо свога оца, Душан одмах у почетку своје владе, хита, да, мало но мало. извршује план, који је његов деда нацртао. Срећно ратовање његово са Грцима од 1.331 —1334.') године, даде му прилике, да своју краљевину још више раширина југу и југозападу. И да га не сметоше прилике на северној страни његове државе, где му је претила опасност од маџарског краља Карла Роберта, он би, зацело, још и тада могао за се и Србију извући и много већу

') Ист. срп. народа. Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, ii 124—б.

корист, него што ]е то постигао миром од 26. августа, 1334. год са царем Андроником 1 ). Ну кад би свој посао свршио на северној и на западној граници своје државе, онда инак одмах сгупапоново на југ, и комад по комадземље кида од трулога византијскога нарства, и прнсаједињује својој држави, долазећи тиме све ближе и ближе својој мети, — Цариграду , коме је и његов дед тежио. С тога иК шест година носле поменутога мира са царем Андроником, год. 1340 Душан ко рпстећи се тадашњим приликама у Босни, с које је стране у то време био ва миру, пређе границе Македоније још даље на југ, те, утврдивши се мало раније у Арбанији, ове године освоји северни део Епира до града ЈањинеЈ); и Халкидско иолуострво. Савез Душанов са Кантакузеном Јованом, год 1342., и његово ратовање противу истога Кантакузена, год. 1344. и 1345. даде му целу Македонију са свима знатним градовима, осим јединога Солуна, који Душан не могаше никако освојити због оскудице у бродовима. Лицем на Ускрс, 16. априла ') Ј1л(1ст. И. Руварац: „0 првии годинама Душаиове владе". Загреб 1872. стр. .9. 2 ) Ист. Срба Љ. Ков. и Љ Јов. ii. 127. СреКковиКа: „Ист. Срба". ii. 483.

1346. год., крунисавшн се за цара свију ј Срба. Грка, Арбанаса и западних страна, ј Душан већ приступа одређеном часу, да одсудно, правце на Цариград пође. Ну оскудица у флоти , која за освојење Цариграда беше неопходно потребна, нагнала је Душаиа дк са поласком на Цариград још мало причека до згодније прншке, када ће и лукави Млечићи бити принуђени, да му сами понуде потребан број лађа, које му сада на његов захтев не дадоше. За то време, рагоборни дух Душанов не мирује, већ хита да доврши са освојењем заосталих грчких земаља на Валканском полуострву. У тој намери, Душан, крајем 1346. године, са својом јуначком војском победоносно продире у јужни део Епира, а почетком 1347. год., већ су у његовим рукама: Еаир (сем Јањине), Акарнанија и Етолија. 1 ) А | на две године доцније, 1349 , освојењем ! Јањине, Јелинске Влахије (Грчка Влашка) : и Тесалије до Фетелаја , лепршала се поносна Душанова застава на бедемима свију градова старе „епирске десиотовине." 1 ) Истор ерп, нар. II. С. СреКковића. П. 584—5. „Иет. Срба." Љ КовачевиКа и Љ. Јовановића. П. стр. 131. (НАСТАВИЋЕ СЕ)