Београдске општинске новине

ГОДИНА XI.

— 28 —

БРОЈ 7.

али би се држава оштетила. (Јно што је се ире одузимало, то је с тога што су ире трговци лиФеранти — давали месо војеци, на су на томе и заслуживали, док данас то војска ради, са чега ми и немамо права тражења од државе онога што смо тражили од лиФеранта. Економија војна то је и наша и ја не бих био за то да оиштина ма што тражи. Првдседник. Ми се удаљавамо од нашпх правих нослова. Ово што предговорник износи засебан је предлог и треба иокренути други пут Члан суда СимиЛ. У условима су изостављена та права од цубока војне сгоке, а друго је све остало по старом. (Чпта услове и објашњава). Глиша СтојановиЛ. По коме је праву могло бити стављеио у уговор да неће бнги салане? Лањске их године није било по наредби министра унутрашњих дела с обзира здравствених, алије у њој изриком речено да салане може бити кад будсЗ стока здрава. На тај начин општина се штети само саламском арендом на 10000 динЈа мислим да се та гачка о саланама измени ношто ће се мењати и правила о касапницама, и пошто ћемо морати да допустимо отварање салана само ако стока буде здрава Павле ЦветковиИ. Уелови су неоотПуни. Но ја бих пре свега хтео да знам: шта је означено као цубок који општини припада Члан суда Сп.чиЛ Услови су исти као и лане. А лане је било казато пгга је цубок. Ево шта .је речено (чита). У осталом добићете штам нана правила. Павле ЦветковиК. И ја мислим да из ових услова ваља избрисати тачку која би везивала општину да може салане дати лод аренду ако налази за добро. Члан суда СимиЛ Према овим условима изишла је излицитирана цена. И сад ако одбор налази да услове ваља мењати, то се по себи разуме да ће то утицати и на измену понуђене цене за цубок. Напомињем, да нови закупац пубока. узима овај већ од 1. јануара. Дим. МилојевиЛ. Ја се слажем с Глишом у томе што он каже да ми не би требали да одбацимо приход од 10000 дин. који би могли имати од салана. Но у колико бн сама општина имала користи од салана, толико бн и још више имали користи сиротни наши грађани, који бп јели знатно јевтиније саланско месо Ми данас имам • говеђину по 6 гроша и шта је остало за сиротињу но да једе говеђе главуџе и пикљенице. оа што им дакле не би створили могућност да бар под јесен могу добити за мање нара, оно добро еаланско месо. С тога и ја налазим да би о овој сгвари ваљало мало размислити. Стеван ЈорговиГ,. добра је иримед^а Гли шина. Он је 'оворио у корист општине јер би она добила 10000 дин. а ја оиет говорим у кориСг сиротиње и тражим да се из уговора из брише она тачка која би могла да нам сиречи нраво отварања еалана, јер ви треба да знате, госиодо, да је бивало и ла може бити боја око тога ако се буде кратило грађанима да доносе у ва])ош месо са салана ван варошког рејона. Ако и даље остане кмо нрошле године да салане могу бити у другим оиштинама око Београда, онда ће грађани ићи тамо те куновати месо и Н)и ће само глобити и ништа више, а онштина београдска неће имати никакве вајде од салана. Молио би да се тај уелов из уговора изостави и да се нрво регулише 1 итање о узимању цубока од етоке која се коље за војску. па тек онда да се држи понова лицитација. Алекса БоргСсављевиЛ. Мени се чини да би смо мн та нравила о касаиницама и о цубоку ит.д. требали да нодвргнемо нашем нрегледу и тек попгго го свршимо да наредимо држање н ве лицитације. Но пре тога ваљало би усвојити и иредлог нредговорника о усноетављењу салана и аренде за клање на саланама у корпст општине. На тај начин добила би општина на име аренде око 10000 дин а и грађанп би имали јевтино и добро месо. Том нрпликом могло би се уврстити у нравило и то, да ће се цубок одузимати и од стоке која се коље за војску. Шго каже г. Милојевић да то изгледа да с<; ш једнога џепа даје а у други уноси, то није основано. Државна штампарија, као пгго знате, УРЕДНИШТВО

нанлаћује од свих држаних надлешгава за евоје штампареке радове. И за што она то чини, кад новац оиет иде у државну касу. За то, што се хоће да зна колнко која грана државне нривреде доноси нрихода. Кад би се иак радило по овој логици коју ноказује министарство војно, онда би само министарство војно показивало прихода, наравно на штету других, а други нико неби ништа иривређивао. Пошто је г. Симић наноменуо да се н на другим местима где иостоји клање стоке за вој ску уредније нлаћа нремда и даје цубок, то треба и овде тако радити, тим нре што се овде држава нојављује као трговац и као такав треба да нодлежи свима оиим дажбинама било општин ским или државним као и појединци. Према гоме мп не би требали да се обзиремо на то шго војни органи решавају, но да своја права неодетупно бранимо. Овим што је мининистарство војно узело набавку стоке и клање у своје руке, неће др жава нингга ћарити. Држава није никад била добар нривредник па неће ни овде него овим се иде само на то да се у ночетку замажу очи а иосле ће прегегнути дара меру. И ја сам за то да ми сва своја права задржимо и да тра жимо и од државе опо што намје дужна дати Јеврем АндоновиЛ. Господо. Ја бп имао да кажем ово: приликом расправе овога питања, види се да имамо више ствари, о којима треба водити рачуна. Овде је у 1 итању, да ли опшгина београд ска има ирава да нанлати аренду на кланици војеној; даље да ли има право да нанлаћује цубок и после ово нраво које се на онштинској кланици врши. Да смо ми са овим дацијама до терали толико далеко, да је скупоћа нревршила сваку меру, и да је овде скунље живити но у Бечу го ја већ свима познато. Г. Д. Милојсви1] је право казао, да је у Београду са месом дотерано до тога, да се нрод је шест гроша кило. Што се ових војених нитања тиче, треба да се бол>е обавестимо и да видимо како го сгоји и да ли има каквих законекпх наређења о томе. јер ако је право оппггинско да наплаћује аренду од свију кланица у Београду онда би заис/га општински интерес дошао у сукоб са државом, која хоће без аренде да коље. Друго што се тиче салана доиста је у иитересу грађанства, да и сиротиња може доћи до бољег и здравијег а јевтињег меса, на би требало за сад изоставити ов^ј услов из те ли цитације, те да салане могу оистати. Односно аренде и цубока за војску држим да та два пигања изоставимо и у другој сеДвици иретресамо кад будемо нодробније обавепггени. А за остало, да држимо другу лицитацију иа ко лико изађе и то без салаие да се лицитпра. Пера ТодоровиЛ. Молим вас госнодо. Ја сам из досадањнх дебата, које су воћене овде видио то, да овде има аише њих,који ни довољно обавештени о тој ствари, а тако и сам нисам. Видим да је забрањено саланско месо. Нека го спода кажу да је то забрањено усл.ед болести. Друго се нитање нојавило о нраву на нанлату аренде од војске. Дакле нма неколико пнтања, која неможемо да решимо што нам нису позна та. Ја готподо имам да в?>м кажем ово: Ја еам као новинар у таким околностима добијао многе жалбе п неке су штампане а неке нису. Од онога што је добијено жалаба, није ни 50-ти део изашао на јавност. Међу тим жалбама било је жалаба баш и односно тога ннтања, да је месо у Београду врло скуно; да се чине злоупотребе од чиновника ко.јн гај посао врше и да је пи тање о каеапници страшно неуређено тако да је дошло до свађе између арендатора који овде с тии раде и између служитеља. Кажу, да се нешто нрикрива, да на мери варају, да ее врше злоупотребе на рачун грађанства, које треба да добије ј.евтиније месо. Из свега овога ја износим овгГкав закључак, да је ово питање врло важно, јер ноеле хлеба долази месо као намирнииа, на треба на ово обра ћати нарочиту нажњу те да грађанство добије ззраво месо и што јеФЈиније. С тога госиодо нека се ово нитање што боље проучи те да се зиа шта смо утврдили и како смо и за што тако или онако урадили на нрема томе да можемо сваком на питање рећи, да смо тако урадили, што смо тако нацми да ,је у интересу грађанства, И АДМИНИСТГАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТ

И ако прп лицитацијама ко да више 100 динара оннггииа не треба на то да се обзире, ако ће због тога граћанетво добити хрђаво месо Ова онштинска уирава то неће. Она може тако што учинити само нехотичн) ненознавајући цео склон. С тога сам да се ово питање сад скине са дневног реда за идућу седницу а међу тим да се из одб ра одреди једна комисија, те да се све проучи као и законски нрописи о томе, па да нам сиреми извештај те да видимо, како је то досад ишло. Ја би чак и за то био, да се и касаии други грађани принитају о незгодама, на све то исправи и задовољи и једна и друга страна. Дакле то је мојс мпшл.ење. (Чује се: врло добро). Алекса ВорисављевиЛ. Ако сам разумео г. Перу Тодоровића он вели, да се ово питање боље проучи, а дотле нека закупац врши своје право по досадањем. Но ја би имао само један пред лог да учиним, да се комисији стави у задатак. да унншти нитање о саланама. Г. Пера каже, да незнамо како је то изишло, Ево како, има једно правило гди се каже, да минпстар одреди може ли бити кланице према здравл,у стоке. Ако би ми избацили да не може бити еалане. онда ћо свака да даје другу цену. (' тога би ја био мишљења, да се каже: лицитацпја за две цене —, и то једна цена ако буду салане, а једно ако не буду: иа носле како пзађе онако ће се и цена узети. Пера ГодоровиЛ. И ја се с тим слажем и миелим да г. Борисављевић уђе и у комисију^ ношто се види, да су му те ствари нознате нека комисија оде чак и г. министру и нека се с овим договори. Глиша СтојановиК. Ја знам као кзФеџија ово.' од кад су укинуте салане грађанство једе месо но 5—6 гр. килу, а чим има салане одмах касапи обарају месо са 20 и. илн један грош јевтпније. Ако одржимо салане, верујте гоеподо, да ће меео биги јевтиније. Председник Пристаје ли одбор на предлог г. Пере Тодоровића, да се < во иитање одложи и да се одреди комисија да га ироучи и одбору извештај поднесе ? (Пристаје). Сад изволге казати, ко ће да у 1>е у комисију. Ја би од сво.је стране предложио ову го сиоду: Алексу Борисављевића, Глишу Стојановића и Јеврема Андоновића. (Уеваја се). Овој комиеији да се придају у номоћ оп нггински лекари. (Јесте). Изволте чути нрогокол држане лицитације за ков. коња и волова оиштинских. (Члан Суда К. Симић нрочита). Усваја ли одбор ову лицигацпју? (Усваја). Сад чујте ОФерталну лицитацију за набавку канц материјала. (Г. Симић ирочита), Пера ТодоровиГх. Ову најнижу понуду вал>а овако ценити. Иомножити количину потребних врсти материјала са ценом но коју их поједини лицитанти нуде, чија укунна сума, за сву пот ребну количину материјала, буде најмања, гај је најбољи понуђач. На ирилику један је сгавио велику цену за артнкле којих мало треба а мању од других за оне којих више треба — и у том случају он је најјевтинији нонуђач. У осталом било би, чини ми се удесније, да се одреди извесна сума новца за ову потребу. на прн свакој нојављеној потреби да се унита 2—3 трговца ношто би иеиоручили оно што треба, и ко би био најјевтинији. од гога би ваљало куиитн. Димитрије МилојевиЛ. Госиодо ногледајте хартију ма ког министарства, коју оно трошп. иа ће те се уверити да је го крпа и ништа друго. Сваки ко бајаги нуди иети материјал, а ја бих смео своју главу дати да никада није једнак материјал од 112 и 160 динара него овај скунљи вреди више Бројно је једнак, али квалигетно — никаи! Овде је питање хоћемо ли бољи па и скунл.и материјал или јеФтини ји,' али лош. Ја не би никад био за то да се узима ђубре па ма се нудило и више од •»0% јсфтиније. Ја у своме дућану имам шешира од 5 и' до 20 динара — али између једних и других по квалитету огромна је разлика. Тако је и овде, То би се потврдило кад би се мерило иа кангар*. (Свршиће се)

ЖОГА СУДА

Власник Општина Београдска

Штамиарија Петра Ћурчића, Обилић. венац бр. 14

Уредник Урош Нузмановић