Београдске општинске новине

БРОЈ 9

— ЗГ) —

ГОДИНА XI.

иростор, одрсдили смо јдену мпнималну таксу и но тој ће сс на сву придику добити циФра бу-ј џетом нројектована. За то 1>е Веоград бити вазда чист и иоливен — имаће свежа ваздуха и добре воде, тих в^жних услова за здравље. Толико сам господо, сматрао за нотребно; да кажем ради објашњења ове позиције. 1Њф књиговодс.тва Јакковић, објашњава за тим колико се од кога простора нредвиђа нри хода те да изиђе џиФра сгављсна у пројекат •буџета. Јовица Барловац. Лепо се објашњава овде: те бићс прихода: одавзе оволико, онданде онолико, али се не предвиђа колико треба радити док се дође д) тога прихода. Док се утврди само начип чишћења и колико се од кога има нанлаћивати, проћи ће 6 месеца и за то време треба људе нлаћати а не вајдити се ни једиом паром. То би требало уредити гачно п поуздано, а да не иде као с изиошењем ђубрега. Тек тада, када би грађани видели да тај посао иде као што ваља, могло бп се рачунатп на нски нри ход, премда да ми се чини да је овај предви ћени велики, и да је рано иредвиђен. Стеван ЋурчиЛ. Розлози, које је изволео изнети г. Барловац, заиега Су важнп али они су баш и били уЗрок те смо се код те нозиције у буџету задржали не у једној него у неколико содница и претресли је са свакс стране. Сви ти и још многи други разлози, овде ни од кога не поменути, и нас су били ноколебали, те смо се с иравом нигали: да ли то у исгини може бити или не. Па ипак ми смо дошли до убеђења: да се једном мора почети и да се ово даје из вести. Сумње нема да сс с почетка м же наи лазити на тешкоће, на које г. Барловац указује, али ће се и то усталашношћу моћи савладаги. У осгалом нредрлчун на просгоре не вара. Све што у томе ногледу 7 важи за водовод, важиће и за чишћењс вароши, те по томе неће се много радити на ирибирању материјала, јер га има готова у водоводне комисије. С реФормом овом ми морамо почети, и то што пре. Нечистота каква је сад у вароши, доиста је недостојна једне престонице са естетичног гледишта, а да и не помињем још важнији — здравствени разлог. Ја вас дакле, молим ла ово оставиге овако, како се нредлаже. Дим. Мклојеви.И. Да се прими и да гледамо да буде бо хе него што је било до сад / Паја ЦветковиК. Досад су поједини грађани плаћали по 5 н. дин. кад купе јагње или нрасе. То је било сасвим неправедно. Онај који дотера стоку на пијаци да прода нек он и нлати ту таксу. Тако се свуда у Паланкама ради И ми сад ћемо нреместити нијацу марвену на тркалиште, па ће се ту стока на једном месту ирода-

вати и нсће се моћи красти. Дакле ја сам да се овако измени у будуће. Глиша СтојаиовиИ. Ја нисам разумео како је каздно: хоће ли се но чонорима наплаћивати или одобрава. (Чује се: хнто год се на трг до тсра) Па лепо, ако тако буде онда ћемо затворити београдску нијацу. Боље је да ми плаћамо који купујемо ту таксу нсго сељак Верујте ми да ћемо рђаво учинити ако не оставимо да свакп плаћа који купи. Није скуно дати 5 н. за јагње а за сељака је скуно. Стеван ЋурччК. Предговорник вели, да би ова гакса могла убити пијацу у Београду. Поверенишгво је то имало на уму, али је за сад остављено, да о томе одбор пропише нравила, а комисија која то буде радила, имаће на уму и то да се не омете трговина у Београду. С тога молим да и ову позицију иримите. Јовпца Барловац. Зар мора да плаги ову таксу на сву стоку гато дотера? (Нс он неплаћа на ђерму ништа, него на пијаци кад прода) Добро ! Нредседник. Усваја ли одбор и ову нозицијуУ (Усваја) Чујте даље (књиговођа чпта.о приходу иа све до расхода). Усваја ли одбор ? Усваја. р а с x 0 д и Члаи М. .ЈовановиИ. Изволте чути даље. (Књиговођа чита). Плата председнику 12 хиљ. динара. Уев ја ли одбор ? (Усваја). Првдседник. Чујте даље: (Књиговођа чита:) „Плата књиговође". Илија РајковиК. То је нлата врло вслика. Пр^дседник. Добар раденцк треба добро и да се плати. У народној банци плаћа се много више т. ј. 5 хиљ. динара а међутим овде су Послови много већи но тамо. Стеваи ЋурчиИ. Књиговодетво наше вођено је до лане нросто, и од кад имамо садашњега књиговођу, сад је дупло књиговодство. Данашњи је књиговођа, како сам слушао од других .људи а п сам се уверио врло је снособан. Сад се тако заводи у књиге, да се у свако доба може знаги, колико има у каси новаца. Држим да човек који је ту реФорму завео у нашој општи ни, заслужује да му и плата остане иста. Димитрије МилојеваК. Господо. Држим да ми не треба да зажалимо за ову илату, коју ћемо дати г. књиговођи. Књиговођа за општину београдскр трсба да јс сасвим стручан, а овај је такав Књиговођство како је ире било није вредидо ништа. Данас кад се у часу може све знати шта се тражи, то није лак носао. Неко је номенуо народну банку да се тамо мање пдаћа. Јест али тамо није овако комнлициран посао као овде Тако добре књиговође су скупе,

товину, већ као провинцију царску, у којој <5еше царски намесник неки Синаден 1 ) У таком стању затече Душан ешфску деипотовину, када је 1340. год. први пут с војском упао у њу, и освојио северни део Епира до града Јањине. Ирилике које се наскоро развише у престоници византијскога царства, а којих последице бише: долазак Кантакузенов на царски престо 8. •Фебруара, 1347. године, дадоше Душану поново згодне прилике, да продре још даље на југ епирске деспотовине; те, нашавпш је скоро без одбране, пошто се у Цариграду „цареви отимаху о царство", заузме с јесени 1346. год., највише с помоћу Арбанаса, н јужни део Епира, а почетком 1348. год., Акарнанију и Етолију. Тако је сада Душан имао у својим рукама целу западну страну Пинда. Те заузете земље придружи Душан своме царству, аоставивши свога брата Сииишу за десиота Акарнаније и Етолије. Од старе деспотовине епирске јошсу Душану остале не освојене: Јањина и Јелинска Влахија, која се пак због свога брдовитога подожаја не могаше лако зау>) 11)1(1. 291.

зети. 1 ) Ну наскоро се укаже Душану прилика, да и те заостале земље освоји, те тиме да доврпш са освоЈењем земаља епирске деспотовине. Године 1349. умре управ ник тих области Јован Анђел, и Душан одмах пошље свог љубимца и врло храброг војводу Прељуба (Ђорђа) с војском од Срба и Арбанаса, који освоји: Јањину, Јелинску Влахију и Тесалију, све до Фетелаја 2 ) Душан постави Прељуба за управника тих освојених земаља, давпш му титулу Лесара. Тако је дакле, до краја прве половине XIV века Душан према југу довршио освојење потребних му грчких земаља. Грцима је још једино остао у рукама град Солун и Тракија, куда је водио пут за Цариград. Нека нам је допуштено, да на овом месту учинимо једну примедбу. Не слажу се сви историци у томе: које је земље у епирској деспотовини Душан дао своме љубимцу Прељубу „ва строителнук> (а<1 ге§-епс1аш) област; као и у томе: ') Дестуниеа: „Иет. сказ " Увод 2 —4— РоидиеуШе, Уоуа^е (1апз 1а Огесе, 1.1 с XI. — Срећковића: „Истор Срба" П. 585— 6; Т. Флорински: ,.јужн, саавјане" П. 168. ђ Дестунис. 2. — Т. Флорикски П 171; РоичиеуШе 4. V. р. 201. НорГ. „Сћгош^иез.." р. 529.

и неће да служе за малу плату. Један обичан књиговођа који служи код Иере Јоваповића има месечне плате 25 дукатз. (Усваја се). Члан сула Симић чига: нозиција на плату шеФа општинских лекаЈ «а у 3000 дин. Др. Никола X. Ник лип. Ова иозиција излишна је и ја тражим, као и мало пре, да се она нросто изосгави из буџета јер лекари имају нрихода и од прегледа проститутки. Ја сам за то да се њима плати за прегдед но 1 динар, колико је но закону санитегском а 1 динар да оде у болнички фонд . Доста је декарима онштинским 2000 дип. нлате кад н ову таксу од прегдеда проститутки имају. ЈГад сам ја био општински лекар, онда је шеФ, имао 500 дин. више од других општинских лекара, а тако исто и лекари за квартове врачарски н налилулекн; јер су ти квартови већи али у то времо нису имади приход од прегдеда проститутки. Ја сим за то, да се ова ци®ра од 3000 дин. избрише, а ношто има бквартова и 6 квартовних лекара, то нека они врше ове нрегледе на начин који сам мадо час нредложио. Иљија РајковиК. Кад вели г. Др. X. Николић да лскари општински добијају доста и од овог нлегледа, онда да им сведемо нлату на 1200 динара. Није право да вуку и велику нлату и великн приход. То нс дамо госиодо / Сиасоје СтевановиК. Ја сам за то да се ова иозиција за сад осгави а међутим да се одреди комисија која ће нам иоднети мишљење ио овој ствари па онда, ако нађемо за сходно, да о о и укинемо, само да то буде иосле извесне штудије а не овако на пречац. Стеван ЋурчиИ. И ја потномажем предлог нредговорников н мислим да треба ову ствар да уредимо у једној од првих седница онако, како то доликује нрестоници. Г. доктор Хаџи-Николић добро би урадио, кад би изводео учинити предлог о томе, јер донста угледу престонице не доириноси то што у буџету њеноме Фигурише ириход од прегдеда нроституткиња. Овде је међугим на претресу јсдно специјално буџетско патање и ми ово можсмо нримити како је предложено, имајући иа уму: да треба у једној од првих одборских се дница да ноправимо оно, што не ваља и што треба боље уредити. Тада бисмо могли нод извесним погодбама устуиити и самим лекарима тај ириход. Др. Никола X НиколиИ. Аји свакако нека још сад одпадне овпх 3000 дин. Председник. Да одлучимо — да се не би време губило. Хоћемо ди оставиги овако како је у буџету стављено иа да ствар ову подробније нретресемо доцније, или хоћете да се изостави ! (Жагор). Др. Никола X. НиколиК. Има 6 квартовних лекара и плаћају се но 2 т. ј. 12000 динара. (Жагор). То може да остане као потребно, а да ли је Душан пре освојио Акарнанију и Етолију, него Јањину и Јелинску Влахију. Први Лаоник, Халкондил, причајући, које је земље Душан, после свога крунисања за цара, разделио својим војводама, вели: в а Етолију предао Прељубу" х ), а о Синиши ништа и не спомиње.. Поводећи се за њим и Пејачевић 2 ) вели: „Ае1оПа с1есге1а еа! Рпа1ир1". Примајући мишљ^ња ова два историка као ауторитативна, чак и Мајков и Фрањо Рачки то исто тврде. а ) Нама се чини, да неће биги тако, и да су сви ови историци, поводећи се за Халкондилом, иримили без критичке оцене његову погрешку. Јер, колико ја нама познато, ни ]'едангрчки писац, осим Халкодила, не вели, да је Душан дао Етолију аП ге^еиЛаш Прељубу, а Акарнанију пак, које су обе области иале под власт Душанову у једно исто време, и које стоје једна до друге, дао Синиши.

') .,Шк1опе (1ен Тигсз" р. 16, '-') Шз1;опа бегујае, р. 296. 3 ) Историја срп. нар. А. Мајкоиа, превод. Ђ. Данн чиКа 1876. стр 77, — ЈКаЛ ш { Ј 081. ака<1. II. стр. 85. (наставиће се)