Београдске општинске новине

ГОДИНА XI.

— 54 —

ми АЛЕКСАНДАР I. но нил1>сти бсжјој и вољи народној КРАЉ СРБИЈЕ Иошто смо из разлога наведених у нашој прокламациј" од. данашњега дана узели Крал,евску власт у евоје руке, то разрешавамо г. г. Краљевске намеснике Јована Ристића и Ненерала Јована Бели-Марковића од њихових дужности и ставл.амо их на расположење. 1. Априла 1893. У Београду АЛЕКСАНДАР ми АЛЕКСАНДАР I. по НИЛ0СТ2 бсжјој и вољи народној КРАЉ СРЕИЈЕ Пошто смо данас примили Кра.]>евску власт у Своје }>уке, из разлога наведених у Нашој данашњој прокламацији. то раз решавамо од дужносги; Председника Министарског Савета и Министра иностраних дела Јована Авакумовнћа; Министра војног ђенерала Анту Богићевића; Министра Финансије и заступника Ми нистра граћевина Димитрија ( тојановића; Министра унутрашн.их дела Стојана Рибарца; Министра пу)авде, Живојина Беличкопића; Министра иросвете и црквених иосиова Јована Ђорђевића; и Министра народне нривреде Велизара Кундовића; Стављајући на расноложен.е: Јована Апакумовића, Анту Богићевића, Димитрија Стојановића и Јована Ђорђевића. А постављамо : За председника Нашег Министарског Савета и Министра просвете и црквених

Ц&Р СИМЕ0Н-СИНИШ1 НЕМАЊИЋ ПАЛЕОДОГ ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА НАПИСАО РАДПС/1АВ АГАТОНОВИЂ (Са једном земљоиисном картом) (НАГРАДИЛА ОШЈ1ТШ1А ВВОГРАД1ЖА ДР5ГОМ КИДОВДАНСКОМ НАГРАДОМ) МОТО: „1'гаесјрхшт пшти аппаПит геог. пе уп'ћг(:е8 аПеап^иг, иЦие рга>ч8 ШсШ ГаеНзчие ех ровЈеиШе еГ 1п&1ша те{и8 вИ." ТасЈ+.,.Апи. И1». Ш., сар. 65 -ЗЖ4К- II. Ро!гење Синишино. — Последице његовога ро^ења. — Где је мжвео и васпитавао се Синиша после смрти свога оца, до 1347.? г. — Даље последице његова зкивљења. (НАГТЛВАК) Кво у чему је ствар: Крал. је имао од прве жене 1 ) сина, коме је тада била ') Код Грегора сто.ји: „ех аНега ихоге па1н« оу

послова Доктора Лазара Докнћа, Председдника ДрЖавноЈа Савета; За нашег Министра појног, иепгадиског нуковника, Д])агутина <1>ранасовића, члана Државног Сивета у ненсији; оа Нашег Министра Финансијг! доктора Михаила Б. Г»ујића, члана Државног ('авета. За Иашег Министра унутрашн.их дела Светозара Милосав.вевића, члана Држаног Савега. За Нашег Министра иностраних дела и заступника Пашег Министра иравде Андру Николића, члана Државног Савета; За Нашег Министра грађевина Светозара Станковића, инжињерског нотпуков ■ ника, задржавајући му чин и ранг у војсци. За нашег Министра Народне прив])еде, 1'ашу Милошевића, народног посланика. Председник Нашег Министарског Савета, Наш Министар иросвете и црквених послова, нека изврши ова ; ј указ. АЛЕКСАНДАР I Априла 1893. г. у Београду. Нрсдседник миниотарског савета, Д1иниета|1 просвсте и ц|жвених послопз. Д р Докић С. Р.

жи АЛЕКОАНДАР I. но милости божјој и вољи народној КРАЉ СРВИЈЕ На предлог Нашег Министра унутрашњих дела, а по саслушању Нашег Министарског Савета, на основу чланова 54, 101 и 102 Устава и чланова 1, 2 и 98 закона о изборима народних посланика, решили смо и решавамо: I Народна Скупштина, изабрана за трогодишњу скуиштинску периоду 1893., 1894 и 1895 годину, и сазвана у ванредни садвадесет друга година, и кога је брижл.иво спремао за наследника свога. Али кад се педесетогодишњи краљ оженио кћери ћесара (Сезат) дванаестогодишњом девојком, и нре него што је и сина свог оженио, она му почела рађати децу, тада сина његова (Душана) почну да муче подозрења и опасноети, које су, по свој прилици, уселили у његову властољубиву душу његови вр шњаци" Дубровчанин Лукарић 1 ) а ио њему и Т. Флорински, приписују устанак Душанов на оца страху његову, да отац не пре несе престо на Синишу. Исто гако ( 1»решот и 1)и Сап&е, „бранећи страну младога кра. ља, говоре да се он иобојао, да ће отац његов нз обзира на цариградскога цара, који му је у другом браку дао своју кћер (место синовцу) садашњу л.убав и очинску наклоност одузети, и указати је синовима из другог брака, те да је наумио сам себи круну насилно узети" 2 ). А учени Рус А. Мајков 3 ), {т^дис; уеуергјхе угпиход". А Ј111 то ' ,е г >ити, да нис,ац подразумева жену другога рода, не византијекога порекла. ') АпиаН <Н Ка^ива. 51,— „II циаН' тог1о Иго.чс зио раЛге (соте §инИсато Киотип,) сГопПие ргорпо, регс1|с ргоеигал а Ш 4гав?епге П Ке§по пе11а регаоиа <11 8с18тап о 8сппна нио иПиог Л&1ш1о." С„Јужн. Славјане. 11 59.) -) Рајић, „1Гемаљи1>и", III. 186—7.3 ) „Историја сернскаго јазика" и т. д.. 205.

1 зив 25. марта ове године — распушта се, пошто није могла да се уставно конститунше. II Избори народних посланика за трогодишњу иериоду скупштинску 1893, 181)4 и 1895 годину, да се изврше у целој земл.и на дан осамнаестог маја ове године; и III Народна ( купштина сазива се у ван1»едни сазив на дан ирвог јуна ове године у Београду. Наш Министар унутрашњих дела нека изврши овај указ. 1. апЈшла 1893. год. у Веограду. АЛЕКСАНДАР с. р. Председиик министареког савета, Ми- иетар просвете и дрквених поелова, Д р ДокиИ с. ]). Миниетар војни пуковник, Драг. ФранасовиЛ с. р. Министар »инанси.ја, Др М. В. ВцјиИ с. ]). Министар унутрашн.их дела, Св. МилосављевнИ с. р. Министар инвстраних дела и заступник мннистра иравде, Анд. НџколиЛ с. р. Министар грађенина, потпуковник. Свет. СтанковиИ с. ]). Министар народне принреде Рагиа МилошевиИ с р.

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА 11. ЛЗ.А.ХгЈРГЕДКСЕс С.А.СГГ^:ЕЗ:.А.:ЕС " 20. марта 1893. год. Председанао иредеедник г. П Татић, од одборпика били г. г. Др. Ж. Петровић, Илија К. Чолак-Лнтић, Глиша Стојанови!., Јовица Бапловац, II. Снаеик, Стекан Ивкоии!., С. Ђ. Јоргови!., Ст. Курчи!., Спет. Попови!.. Мијаило Јакои.г.еви1., Сима Р. Обрадови!., Ј. X. Дини!., Снма Николи1|, Наум Младенови!., Вумко Ц. Нлн!., Пав С. Цветкови!., Васа НиколиК, Снасоје Стенанови!., Гргур Миловановић ' ) пребацујући краљу Дечанском, нгго није по обећању свом оженио свога сина Душана, а сам се иак оженио Гркињом, и , ; што сгаде бол.е волети Грке, него Србе и што је с Грцима био у миру," приписује главни узрок устанка сина на. оца наговору властеле , која се бојала, да престо српски не допадне у руке сину СтеФановом од друге жене. Додајмо овде најзад и мишљење г. Срећковћа (II. 336), који такоће узрок заваде оца са сином налази у интригама Налеолога, да на престо српскн доће ('иниша Немања-Палеолог, и у женидби Душановој са својом рођаком, кћери Братка. потомка Вукановог, сестром доцнијега бугарскога цара Лована Александра, коме се браку Дечански иротивио 1 ). Из ово неколико примера, види се јасно, да се већина исгорика слажу у томе, да је главни узрок устанка Душанова на оца био страх његов, да отац нс иренесе аресто на свога млађег сина Синишу , који је тада растао на двору српском. Што пак Данило, и ако баца кривицу на оца ве спомиње овај узрок, већ неку „ненавист", и „ћавоље наважденије" на сина, то можда долази отуда, што је њему — Данилу „вла ') СреКкови!., II. 343.