Београдске општинске новине

БРОЈ 14

ГОДИНА XI..

Ивтар Радовановић,Анд нови1,, Нера Тодороии!.. С Пајки1,, Драг. М. НастиЈ), Др. Н. X. Николић, А Стеванокцј,, Трифун Ћорђеви!,, М. Јовнчи!,, II. М. МихајловиЦ 1! М. Двмитријеви!,, Дим. Милојеви!,. I. Ирочитан је записник одборских одлука седнице држане 11. марта 1893. године и учи п.ене су ове измене и допуне, у одлуци КЊБр. 99 да сам г. П. Тодоровић, одбориик јемчи да ће Михајло Ланковвћ зидар овд. извршити нужие оиравке у својој кући на „Чубури" и ла му се према томе може датн тромесечна кирија у напред, и у одлуци КЊБр. 93 да суд општин ски иреда општ. правозаступнику акта о нак нади штете маси Јакова Туцаковића те да извиди има ли до кога кривице, што ова исплата није раније учнњена те да се од кривца нак нада трзжи. По нрочитању акта истражног суди за вар. Београд АБр. 1549, 1606, акта првостененог крушевачког суда 1568, акта истражног судије за вар. Београд 1484, 1529, 1573, .1607, којим се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одборје изјавио, да му је Јован Милановић непознат; да су Јаков Плакчанин и Михаило Живадиновић доброг владања и доброЈ' имовног стања; да су доброг владања и средњег имовног стања Глиша Кунић, Т>ока Јовановић, Михајло Ненадовић и Јован Бихеле. III. Нредседник износи одбору на мишљење молбе, којим се траже уверења о сиротноме стању. По прочитању тих молби СБр. 4636, 4153, 4185 и 469;!, одбор је изјавио, мишљење, да се суд нредходно у г вери о имовном стању Драге Басиљевић. на тек онда да јој изда тражено уверење: да се може даги уверење о сиротноме стању молиоцима Наетаеији Г. Беличковић, Драги < ,'те<1>ановићевој и Јовану Херцегу, ђаку. IV. Нродседник општине саонпггава одбору, да је нрема овлашћењу одборском од 11. марга 1893. гооине АБр. 1667, сгупио у нреговоре са народном Банком односно нове нозајмице од 300,000 дин: да је Народна Банка обећала етавити онштини Београдској на расположење ових 300,000 динара под истим ногодбама, под којима је и ирвих 2300,000. дин. дала општини, на предлаже да одбор реши да се општина може нривремено задужити са још 300,000 дин. код 11ар. Банке.

далац сунце око кога се све окреће и што он хоће ипак да баци ску кривицу на властелу ондашњу, која је занста највише наговарала Дунгана, да свргне оца с престола, говорећи: „Ако ли не иослушаш нас , ми ћемо да ступимо у договор с твојим оцем, па ћемо да устанемо, и и.ему да идемо, а тебе да оетавимо у тузи и срамоти.*' 3 ) Па је с тога ваља да Дечанскн и мрзео Душана, што слуша савете оне властеле, коју он — Дечански мрзи, и која је „потајно и појединце доходила к н.ему, (Душану) и распиривала у љему бунтовничке мисли" 3 ) Цароставник пак најмање има ирава, што онолико ружи Душана, приписујући му „ненаситну жудњу за престолом.' Јер и ако је „млади краљ" имао мало властољубља, као млад, даровит, и већ прославл>ени јунак на бојном по.1>у, ипак то његово власго.Буб.ке правда се: великим стралом, да м павек не изгуби аресто сраски, на који он, као већ крунисана глава. има најпреча права, нарочито ? кад му моћна и силна властела ставља категоричан услов : 1 ) Каскц „Осјепа )7л-ога"; р. 140. -) Срећкорнћ, п. 336. 3 ) (г1-егогае: (Пч(. ђуаап*. IX. е. 12.

11о саслушан.у ово1а извешгаја одбор је решио, да се < пштипа београдска нривремено за дужи још са трн стопше хиљада динара у сј о бру код Привилеговане Народне Банке Браље внне Србије нод погодбама, које вреде за позајмицу од 2 300.000 дин. а које су изложене у акту Народне Банке од 12. Нов. 1891. Бр. 11411 и од 21. Августа 1892. г. Бр. 8576. Ова сс позајмица може унотребити само на продужење радова на водоводу. Менице за ову иозајмицу да нотписују за општину иста лица, која су решењем одборским од 11. марта 1893. АБр. 1668. одређена, да потписују менице којима је рок већ протекао. V. Нредеедник износи одбору на решење но нуду Т>, С Вашкића трг. из Крагујевца, да му општина уступи нраво нанлате говеђе и свињске аренде за 391.000 дин. годишње н под осталим погодбама, које су у тој понуди изложене. По прочитању те нонуде и ре®ерата суда општинског СБр. 4550 одбор је на предлог г. Сн. СтеФановића одборника одлучио, да одборско повереништво проучи цитање о давању нанлате аренде касамске нод закуп и поднесе свој нредлог одбору на решење заједно са миш љењем о овој понуди. Чланови овог повереништва да буду г. г. Сп. СтеФВновић Др. Ж. Петровић, М. Јовичић, Стеван Ивковић п 11. Тодоровић одборницн. VI. Председник износи одбору на решење акт Марка Стојановића, адвоката којим моли одбор да се понова извнди, да ли треба градско ноље исиред његове куће по нова откопавати. кад је исто поље пре кратког времене нивелиеано и макадамисано. По прочитању те молбе АБр. 1643, одбор је одлучио, да ову ствар нроуче и одбору ре Феришу г. г. М. Ђурковић начелник мнн. грађе вина, Гргур Миленковић држ. инжињер и Коста Јовановић инж. Унраве ва]>. Београда.

општинсни пос /шви Личне вести. Нредседник општине београдске г. IГ. ТатиК дао је оставку на председничку дужност, коју је одбор оп„Хајде с нама и бићеш краљ, нећеш ли, одосмо твоме оцу, и Синиша је краљ" 1 ). Душан пак а тако исго и властела српска, имали су пуно разлога да верују у пронесени глас, да краљ Дечански намерава млађег сина Синишу прогласити за наследника. Јер будући савременици онога, нгга је недавно радила краљица Симонида, само да би Милутин прогласио Константина за наследника, они су веровали потпуно, да је путем Симонидиним пошла и м.ена млађа рођака, краљица Марија, и да је иоколебљиви шесетогодишњи старац ве!1 попустио њеном и њених пријатеља утецају. Да је заиста тако било, најасније се види из СтеФанових речи игуману Арсенију: „Узми оче ово злато,... јер иосле мене не знам ко Ие ■царевати а3 ) Зашто да не зна, ко ће „после њега царевати", кад је он свог сина Душана, још нри свом венчању на крал>евство одредио за наследника, и венчао за „младог краља" / Стога Данило 8 ), кога допуњује Бранковић 4 ), немају права, кад, да оправдају Душана, бацају сву кривицу на властелу, „која је, вели Вранко') Срећкови1,а: „Крал. Дечански", страна 22. 2 ) Гласник ХГ. 77. :! ) „Животи" -21*2. + ) Ј Рајића — „НемањиКи", ШО.

јнтински и усвојио од]»едив г. Мијаила Јовановића члана суда, да привремено врши дужност председника општине.

IV. БАНРЕДНИ САСТАНАК 0 Д Б 0 Г А 0 II ш Т И Н Е Б Е 0 Г ГА Д С К Е (но СрспоЈ'раф. брлешЈсадга) Држан 29. Јануара 1893. годинв ('наетавак) То јасно указује, да ли сам ја хтео да имам какве тајне нослове са Карамаркови ћем, ја не би тај извештај сачувао. Питање о томе да ли је Карамарковић долазио у Београд. да се ту иогодио са оншгинском управом, ја то не знам, нити ме се тицало, већ је моја дужност била да реФеришем о материјалу и да дам своје мишљење. По шго је машин инжињер донео извешће о железници, ја сам казао да се материјал може кутшти само нод тим условима, да се материјал категорише и свакој катсгорији онначи цена која би по општину иовољна била. Ја сам онда сам нредложио да се набаве најпре ценовиици из страних Фабрика па да сравнимо цене новог н старог материјала и према томе утврдимо цену за понуђени нам материјал. Факт је дакле заисга, да овако ствар носгоји, а не као што г. Симић каже, да је иостојало неко тајно договарање и нено неноштено шуровањс. —» И ми смо добили ценовнике: из Берлина од Ганца и компаније, и из Прага и једну по" нуду за етари материјал. Све те иодатке за нов и стари материјал ја сам сравнио и онда у једној комисији у којој је био члан г. Гистић из мононола дувана, г Андра Одавић. ако се не варам и Милан Петровић, ја сам онда предложио ово: за општину неће биги корисно, да куни железницу гтушално, јер из поменутог извештаја се видело да има хрђавог материјала и да количина материјала није тачно иозната. С тога сам нредложио начин пријема материјала и не би згорег бидо да те уссове господин Симић прочита, да видите какве сам ја услове предложио за куповање железннце, на да нс каже да Селеековић има ту нека тајна удела; на ће те но том онда тачно увидети нгга је у ствари. У тим условима казао сам ово; Ми ћемо нове шине односно оне, које се могу ематрати, да су нове а то су праве пшне и чистог нроФила сматраги као за нрву класу, а шине које нису чистог проФила али иначе праве и целе да ба. вић, непрестано досаЦвала младоме краљу речима: отац твој стар је, и није способан за царовање." Јер властела, као пгто примећује А. Мајков, видеЈ )И да се Стеч>ан Дечански није умео ни најман.е користити велбуждском победом, нарочито према Грцима, налазила је узрока томе у крал>евом попуштању утецају Ј-рчке странке на српском двору, „па је с тога, вели г. Новаковић, и завлада-) страх српском властелом, да Дечански не попусти са свим интригама грчке партије, те да престо преда млађему сину Синиши Налеологу. 1 ) Мо1'ућно је, да се овом првом узро1гу звечанске катастро<1>е придружио тада и онај други, који г. Срећковић наводи : незадовол>ство очево са женидбом сина му. Јер Дечансви није никако одобравао, да Душан узме лепу Јелену, кћер челника Вратка, која је доводила своје порекло од Неман.ића, а у деветом степену била и сродница Душанова. А то можда зато, што се Сте<т>ан бојао, да се Душан, на тај начин, брачном везом са млађом линијом Немањића, „моћним кнежевима" Приморја, јако не осили, ге би му после могао престо преотети. Али Душан, рачунајући, да ће том женидбом по') „Отаџбина", год. 1880. стр. 377.