Београдске општинске новине

ГОДИНА XI.

— 64 -

БРОЈ 16

Т А К О Е за јавне забаве у општини ббоградској I. а, За свираље муш. оркестра по каФанама, баштама и т. д. од концерта до . . . 3 д. б, За свирање са певањем вештака од 1

концерта 5 д. в, За свирање женског оркестра (даменкапеле) 20 д. II.

а, За нгранку у локалу 1-ог реда .... 15 д. б, За игранку у локалу П-ог реда .... 10 д. в, За игранку у локалу Ш-ег реда .... 5 д.

III. а, За панораму на дан 5—10 д. б, За разне нреставе и показивање вештина, дневно 10—50 д. в, За менажерије и музеуме ..... 5—15 д. г, Циркус од нреставе 10—20 д. д, За забаве „Тингл-Тангл" т.ј. (невање, свирање и нредстављање) од вечера 50 д. IV.

За друге врсте забава које овде нису предвиђене решаваће општински Суд засебно. V. Сем овога наплаћиваће се још половпна од гореозначене таксе у корист краљ. српског народног позоришта. Од суда оиттиме вар. Београда 14. Новембра 1892. год. АВр. 11331. у Београду.

РАЗНЕ ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ,

I. Димничарство: а) За чпшћењс димњака (цилнндера) без разлике на спратове 0 - 20 д. б) За неузпдан шпархерд 0 - 20 д. в) За узидан „ 0 - 40 ,д. г) За велики узидан шпархерд у гостионици 0'50 д. д) За чишћење димњака од два спрата 0 - 20 д. ђ) За чишћење простог димњака . . . 0'10 д. е) За чншћење чункова од 2 и по метра уједно са пећима ОТО д.

ж) За чишћење чункова од 2 и по метра уједно са више пећи 0 - 20 д. з) За наљење димњака (цилиндера) без разлике на снратове 0'75 д. II. Празвњење помијара и нуиеника: а) Од кубног метра 10 - — д. б) Од акова 0"50 д. III. Псетарина: а) Марка за пашче за годину дана . . З - — д.

б) Обнављање изгубљене марке стаје. . Т— д. IV. Гробарина. а) Гроб за децу 7-— д. б) Гроб за одрасле 12-— д. в) Мала гробнпца 555'52 д. г) Велика гробница III. реда 998'39 д. д) Велика гробница II. реда 1099-32 д. е) Велика гробница I. реда 1684-57 д.

V. Мртвачка кола: а) Мртвачка кола стара са два коња . . 12'90 д. б) Мртвачка кола са анђелима са два коња 24-90 д. в) Мртвачка кола нова са два коња . . 36'90 д. г) Мртвачка кола нова са 4 коња . . . 72 - 90 д.

Т А К С Е ЗА ИЗНОШЕЊЕ ЂУБРЕТА Заквартове: Савамалски, Теразијски, Варошки

и Врачарски: 1. Од собеикухиње или мањег дућана са собом 0*25 д. 2. Од две или три собе, са кухпњом или већег дућана са магазом 0-70 д.

3. Од четпрп или внше соба са кухињом, од каФане са кухињом, од гостионице са кухињом без нггале 1-50 д. За квартове: Дорћолски и Палилулски: 1. Од собе н кухиње, или мањег дућана са собом 0-20 д. 2. Од две или гри собе са кухињом или већег дућана са магазом 0'60 д. 3. Од четири или впше соба са кухињом, од каФане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале 1 д. Од суда оиштине београдске 28. Августа 1892. годипе Л Г>р. 9449.

Андро ЂорЏвиИ. — Господо, Селесковић има потпуно црава, што је говорио. Ми треба најпре да донесемо решење, али да кажемо овде: Одбор општински, саслушавши реФерат и расмотрив та акта о овој ствари, налази да је доиста радња г. Селесковића, савесна па тек онда, кад му то изјавимо, да га замолимо да нам чини нредлог, које инжињере да узмемо. М. ПавловиК. — II ја се нотпуно придржавам овог што рече г. Андра. Предсенник. — Примате ли нрсдлог г. Андрин? Примамо. (наставић,е св)

Н А Р Е Д Б А. Старајући се о интересима општине београдске и о тачном прикупљању њених ирихода, законом и од надлежне власти одобрених, Суд општ. вар. Београда, на основу решења Државног Савета од 24. Октобра 1892. год. Бр. 3438. чл. 40. зак, о општпнама и решења одбора општинског од 12 Маја 1890. год. Абр. 839, и 11 Јуна 1892. Абр. 7537, а у свези с наредбом Управе вар. Беог]>ада од 10 Новембра 1892. год. Бр. 10975. наређује Да сваки онај који према поменутој наредби Управе вар. Београда од исте добије дозволу за давање балова, концерата и других забава, буде дужан с том дозволом пријавити се општинском Суду и њему положити ниже означену таксу, која је установљена у корист сиротиње београдске и народ^ог позоришта. Ако који од сопственика или закупца локала где се дају јавне забаве, допусти да у његовом локалу какво страно лице даје предстве и друго томе подобно, а не увери се да је дотично лице поред дозволе добијене од управе вароши Београда и општини таксу платило, биће он одговбран општини за неплаћену таксу. Ну смрт Душанова отвара нову, значајну али тужну епоху у животу српскога народа — епоху распада оне колосалне величанствене зграде: царства српског После првог и најсилнијег цара српског на престолу српском заиста седи законити наследник, син Душанов, али врло слабачак и нејак, да се одупре самовољи, крајњој себичносли амбициозности и грамжљивости за влашћу свога помоћника у царству, једнога краља Вукашина! Беспримерном притворношћу и византијским лукавством удостојивши се највеће милости и поверења покојнога цара, Букашин је, стојећи сада на највишој власти и управи државној; и видећи пред собом нејака и слабачка цара Урота, моји је у његОвим рукама просто био играчка, почео премишљати и црне мисли, којих је крајна последица била: трагична смрт нејакога цара Уроша сина и наследника Душанова!. ... Вукашинов систематски рад на остварењу те његове злокобне намере није могао остати неопажен од осталих стубова Душановог царства. Она силна властела српска, коју је била у стању држати чврсто уза се

само једна гвоздена рука Душанова, видећи сада, како се дојучерашњи њихов друг у власти и звању дочепа највише земаљске власти, није могла равнодушно гледати на управи царској једнога мрскога узурпатора царске круне, дајој он заповеда. С тога сваки гледа, да у својим рукама одржи оно што има, не покоравајући се (изузимајући неке) власти Вукашиновој, а ипак неки саветујући нејакоме цару, да се чува Вукапшна, и да одагна од себе тога човека, који му очевидно ради о глави, само да се дочепа његове златне тијере царске. Али када ни ти савети младоме Урошу не могоше да уроде добрим плодом, онда је са свим нриродно, што се неки, ипак сажаљевајући судбину нејакога цара, утврдише у саојој области, и били неутрплни '), очекујући какав ће бити исход буре, која се у густим црним облацима ваљаше над престоницом српском. Други пак не могући допустити, да над њима заповеда један њихов дојучерашњи друг, једаи омрзнути узурпатор царске власти, били су противници Вукашинови, а прија-

') Сап4. Шз!. ђинап^. III. с 43. р. 315.

тељи цареви, и помагали му, али не као своме господару, „већ као другу и пријатељу" (гг^. восш е! агшсо 1 ). Разуме се, да је било и таких, који су потпомагали и одобравали зликовачке намере Вукашинове, нарочито браћа његова: Угљеша и Гојко, и кнез Ннкола Агтомановић, као год што су неки, нарочито они консервативнијег характера прешли на страну трећега претендента на Душанов престо, који ће сада, у сред овог хаоса и заплета унутрашњих ствари српске царевине, изаћи на среду са старинским својим правом, да тражи круну Душанову. У оваком унутрашњем стању српскога царства, када је изгледало, да колико је год властелина српских, да је толико и самосталних господара било, и нехотице нам се намеће питање: где је један онда врло моћни Фактор српског царства, који је највише био у стању својим саветима утецати на нејаког цара Уроша? Где је и шта ради у то доба удова царица српска Јелена. коју и наша народна поесија представља, да „пише пером кано мушка страна ?" (наставиђе се)

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОНШТИШЛШГА СУДА

Власник Општина Београдска

парна радикална штампарша

Уредник 7рош КузмановиГ.