Београдске општинске новине

БГОЈ 16

- 63 -

ГОДИНА XI.

пзвештају а нарочито његовом коректном раду н условима, које је поднео за откуп тога материјала: он је показао усмено ствар, а и сама Факта тврде, да јо онако, као што он вели. А сад друго је иитање, шта је радила уирава општинска, да ли се она држала тог извешћа комисијског коЈе јој је налагано да овакоиовако има постуиити у куповању тог матерпјала или те железницо, или није. Мени се чини, да је као што смо чули из тог извештаја, који је прочитаи, да је свс рађено набрзуруку, даје и комисија брзо то ирегледала, ја не знам, да ли се то н на пречац исплаћивало Карамаркови!)у п ако није исиуњено опо, што је комиеија предложила. И ако је ствар така, ако то стоји, на сваки начин, оиштина бар ова општинска управа не може то примити, као свршену радњу, тим ире што нијо испуњено оно, што треба по том комиснјском извешђу. По томе, тробало би, као и што сам г. Селесковић каже, одредити једну комнсију, да прегледа да ли и у колико која категорпја шпна одговара иогодбама, као и да пх подели у три врсте; даље, да прегледа све остале ствари, и види у коју врсту сиадају, и даље да прегледа јесу ли локомотиве оправљене онако, како компсијскп извоштај каже да треба да буду, и ако су справљене, или и проба с њима учињена онако, како је условљено и ако су способне за рад, па ако је све тако у реду, онда, разуме се, морамо нриступити исплати. јер оно што је стара унрава општинска урадила и све у свом реду извршпла, ми заиста не можемо п нећемо кварити. Али ако се впди ту да је рађено за нечију љубав, да се и мимо комисијског извештаја, не што на иречац радило и иззрпшло но што је од одбора наложено, онда наравно ми то нримити нећемо нн нризнатп. Саас. СтевановиК — Ја држим даје г. Симић на г. Селесковића доста ватре изнео, и изразио се доста оштро, што није требао. По условима овде прочитаним држим, да су врло повољнп а што је она комисија која је преглсдала и друкче радила и није вршила овако, како услови проппсују, не може бити г. Селесковић крпв. Што се тиче саме цоне, ја видим према извешћу г. Селесковпћа, да нпсу скуне. АндоновиГх. — Што је извесно у овој ствари мени се чини, да је г. Селесковић врло правилно радио као што је то и г. ГЈавловић лепо Силни Душан је лако освојио те земље, алп је врло добро знао, да ће му бити доста тешко одржати их чврсто епојене уз српску царевину. Јер у њима преовлађиваше народност, која је нерадо гледала над собом господара стране крвн, нарочито — Србино. Србин и Грк, од како су дошли у додир на Балканском полуострву, н ако су по каткад изјављивали један другоме симпатије и знаке пријатељства, ипак никад нису били у дупш искрени пријатељи. Душан је знао врло добро, дајегрчком елементу у освојеним земљама неправо, да не кажемо тешко, што је оцепљен од свога природнога царства. Исто тако знао је, да му за извршење његове велике и свете намере треба с те стране да буде миран. С тога је и тражио начина, да те своје нове поданике задовољи у њиховим националним осећајима, и да да доказа, да он не жели уништити им са свнм њихову политичку самосталност, већ да нм&ју као и пређе својих деспота, а да само признају врховну власт сраског цара, место грчког. Душаном освојене земље у епирској деспотовини сматране су као законито наследство Томаиде и њенога брата НићиФора. 1 ) !) Дестуни^ Гаврило, „Епир хроника", § 2. стр. 5. Роиф1ел*Ше : „Уоуа §е с!апз 1а вгеее", V. р. 213.

разложио. Само сад треба одредпти комнсију да она извпди, шта је до сад прпмљено, Мени се чини, да при овако всликој куповини није правилно рађено у толико, што би одбор општински требао да одреди комисију, која да прегледа и оцени тај материјал према условпма које је г. Селесковић дао, дакле било би правилно, да одбор одреди комисију; а ово што је г. Сслесковић наредио, лао ше®, двојица су потписала а трећег нема и за то изгледа да пријем није био иравилан. За то ја сам мишљења, да би ми морали одредпти нарочиту комисију која ће ноново прегледати материјал и железннцу, па да та компсија посло поднесе пзвешће и прима том извешћу да се рсши, да ли да се нрими или не. СелесковиА. — Заиста, можс вас забунити тај начин рада, који је комисија при пријему вршила. Општина нема тачних прописа за такве случајсве. Кад је Кара Марк. донео понуду одберу за своју железницу, одбор јенаредио, да се унути грађанскон одељењу, и ја сам онда сматрао, да је моја дужност, да еам одредим комисију, па одредиу два стручњака гдд сам и ја лично имао удсла. Замолио сам г. Петровића да и он ту суделује, али се није потписао; а да ли јо то правилно или није то ћете ви сами оценити; 11авловиК. — Свс је то лсно, само да се сад дођс до правилног пута којим треба ноћи. Газуме се комисија, која ће се сад одредити, она ће пмати за осиов оне преписе које је г. Селесковпћ дао , али шта ће се радити, кад је прошла општина ту ствар окончала, она је издала своју обавезу. Шта можемо ту сад радити? II сад ако Карамарковић кажс: ја сам вам прсдао материјал, да ли сте ми обавезу. 0 том трсба мало размислити! Јев. АндоновиИ. —• Ја ннсам ни пре друкче казао, а п сад ми изгледа да је нешто ненадлежно учињено, г. Селесковић је могао у незнању свом да сматра, да је био надлежан да одрсђује комисију, премда ја мислим, да је ту највише председник пмао да решава, он је трсбао њега упутитп да тако ради или да га овласти суд, па да каже: кад се донесе роба, онда да одреди стручну комисију, а тако није рађено. Што се тиче нитања г. Павловића, да ли је свршен тај рад, ја држим, да још ствар нпје свршена, још не, јер није свс ни прсдато а још нијс све ни исплаћено. Па сад кад ова комисија, кој'у ваља одредити, ноднесе извештај, тек онда Душан је налазио, да ће најаче обвезатп те своје нове поданнке тиме, ако им то њихово право у наследству, које им је баш њихов, грчкн цар Андроник млађи суспендовао био, и сам призна и поврати. Он то и чини. Поставивши, као што рекосмо, за деспота тих земаља свога брата Синишу, Душан га одмах и жени баш том Томандом, аравом наследницом тих освојених земаља, те тиме свечано санкционише право својих поданика Епироћана, обнавља им стару деспотовину, и поставља за деспота мужа законите наследнице њихове Томаиде. Па не само то. Други један акт, кој и се збиоу једно исто време кад и женидба Синишина, јасно нам илуструје политику Душанову у тим земљама у истом правцу. Његовим наетојавањем, по свој прилици, и мати Томаидина, удовица Ана, уда се за једнога шурака Душановог, Јована Асена Комнена '), брата бугарског цара Александра, коме је тада Душан такође дао деспотат у арбанским градовима: Канина и Варти (Београду). Овака Душанова политика у тим грчким и арбанским земљама била је правилна. Поданици његови у тим земљама осећали су се задовољни под сво-

1) Ш(1еш. — НорГ, — ,Сћгоп. §тесо-готапез«. 529.

може се тражити иута и начнна, да се тражи нско осигурање, управо ако се комисијски констатује, да је доиста нешто иримљено мање него што треба, а впше издато, онда се мора поступити иротиву онога. А то ће се тек видети из онога извештаја, који бп комиснја донела. Овако просто не можемо нншта радити против тога напамет. А. СтевановиЛ. — Госнодо, као што видите, овде је закључен уговор између онштине и продавца Карамар. о материјалу па ако све тс ствари извесним техничким условима одговарају, ако су добре, а ако је дакле ова железница иродата нод условима, онда ми нсмамо шта нротпв тога, нити можсмо обарати закључке нашнх претходника. Као игго се овде впди иријем је тек отиочет, али није извршена проба. А што је г. Селесковић одредио два човека у комисију довољноје, јер и у другим већим стварима одређујс се обично 5 техничара, а овде три стручњака машинска инжињера довољна су. Алп иријем није извршен од 3 инжињера ного од два. Према томс не може бити говора о правилном иријему. Као што видите, у железннци незна се управо шта је главнија ствар, шине или локомотива, јер једно друго допуњава, јер једно без другог не можо бити. Овде се само шине преносе, а о локомотпвама ни спомена нема! Кад се прснесу локомотиво, па кад издрже пробу од 14 и 8 атмосвера, кад се све то тачно извршп, ми ћемо то онда и иримити. Пошто у самој ствари ннје бпло правнлне комисије, да се одреди комисија иа да по оним условима, која је г. Селесковић изнео, тачно одредн прва, друга и трећа врста шина, па локомотнве да се преглсдају и опробају, па ако буду услови иснуњени, да се исплати. Председник. — Јс сте ли за то, да се одреди комисија нова? Молим вас у начелу се прима да се одредп комисија и да према условнма прими ту железнпцу. Од колико чланова да се образује комисија? (вичу од три техничара). Стевановић; то је техничка ствар, они треба да се одређују. Председник. — Хоће ли да буду двојица или тројица. Три инжињера и два одборника ? Онда да замолимо г. Сслесковића, он зна кој'и су наЈ - бољи пнжињери. СелесковиЛ. — Поштована господо, је вае молим, искључите мене, ја сам већ био у тој комисији. јим деепотима, теје Душан за све време своје владе био с те стране потпуно миран, и могао се спокојно снремати за извршење своје намере 1 ). Млади деспот Синиша остао је са својом деспотицом Томаидом у Етолнји и Акарнанији, а његов очух, деспот Комнен оде са својом женом, деспотицом Аном, у своју деспотовину Каннну н Барту. Ово се могло десити 1347. године. Од тог доба, па све до смрти цара Душана, 1355. године, Синиша је владао мирно у својој деспотовини. Бар ни једна до сада нама позната историјска забелешка или ти хроника не каже, дајеутом размаку времена од осам година Синиша предузимао ма какву живљу акциЈ'у. Он је ту владао по налозима и упуствима свога брата и цара, чију је врховну власт признавао; а Душан је пак намерно гледао, да му те земље буду на миру, па је с тога и Синиша за то време мировао. НићиФор се пак за то време ннје смео нигде ни појавити.

1) Околност до сад необјашн.ена, зашто да Душан да титулу деспота само овој двојици, можда ће се овим објаснити, да је то Душан учинио с тога, што је хтео да потврди и призна право оних становника на љихове деспоте, које су они раније имали, па им цар Андроник млађи укинуо.