Београдске општинске новине

ГОДИНА XI.

— 62 —

БРОЈ 16

ност и свс онс одборнике, који су у том акту именовани, шта овим и чини. По прочитању тога акта Абр. 1860. Одбор се је одазвао са бурно „Живео Краљ Адександар I и иримио к иовољном знању ову наредбу управе вар. Београда. II. На основу чл. 22 зак. о избору народних посланика одбор је одредио, г.г. Соломона Азријела, Михаила 11. Бончића и Марка Велизарића, одборнике да потпишу бирачке спискове за избор народнпх посланпка на дан 18. Маја 1893. г.

XVII. ВАНРЕДАН САСТАНАК 10. Априла 1893. год. Председавао председник г. Милован Р. Маринковић, члан суда г. Јов. Антонијевић, кметов. помоћ. г. г. Коста Чупић, А. Надеждић и М. Тодорови!), од одборника били г. г. Иикола X. Поповић, Коста Б. Михаиловић,' Милош Трпковић, Милан М. Ђорић, Ђ. Ж. Нешић, Коста Петровић, Лазар Дашкови!!, С. Азриел, М. Банковић, Р. Драговић, Милутин Марковић, Др. Марко Т. Леко, М. Капетановић, В. М. Тодоровић, М. Велизарић, Коста Д. Главинић, пон Таса Капетан-Спасић, Др. Павао Поновић, Г. Бркић, Ф. Васиљевић и Михаило Јанковић. I. Председник износн одбору на мишљење мо■ лбе, којим се траже уверења о сиротном стању и породичном односу. По црочитању тих молби Сбр. 5630, 5305,5441, 5318, 5473, 5476 5516, Одбор је изјавио мишљење, да се може дати Милану Миловановићу адвокату тражено уверење о породичном односу пок. Вељс Јовановића бив. адвоката; да се суд предходно увери о имовном стању молилаца: Живке Савића, Исака Херцога, Сретена Ђорћевића, Милоша Јуришића, Настаса Костића и Ђире Тодоровића, па тек онда да им изда тражено уверење. II. По лрочитању молбе Јоце Крстића Абр. 1968, којом тражи, да се ослободп дужности присутничке, одбор је решио, да се уважи молба Јоце Крстића с тим, да суд општински одредп друго лице за присутника.

ЦАР С1МЕ0Н-СИН1ША НЕМАНИЋ ПАЛЕОЛОГ ИСТОРИЈС^А РАСПРАВА НАПИСАО ј^АДОСИАВ у\ГАТОНОВЕт (са ЈЕДНОМ ЗЕМЉОПИОНОМ КАРТОМ) (Наљрадила оиштина Београдска другом Видовдамском наградом) Мото: „Ргаемришп тппиз апаНит геог, пе л т 1г1и1еа кИеап^иг, иЦие ргал ; 18 <Нс1м 1аеЦ8С)ие ех ро81ег11а1е е! т&т1а те^из вИ". ТасН,, Апп, Нћ. III., сар. 65. Г- ' II. Ро1)ење Синишино . — Последице н.егова рођења. Где је живео и васлитавао се Синиша лосле смрти свога оца , до 1347. ? г. — Даље последице његова живљења. (НАСТАВАК) Ово је довољан доказ, да се види од колике је оиасиости Синиша био ирема наследству Урошеву, па ииак брат његов на овакав примераи начин одли-

општински иослови. Цена хлебу. — Суд општине вар. Београда решењем својим од 15. Априла 1893. год., АБр. 2058. решио је, да цена хлебу за другу половину месеца Априла ове год. буде 19 пара дин. а да се продаје леб по 20 пара у тежини под 1053 грама. ОБЗ Н АНА. Како је ова команда са превођењем из позива у позив готова, то се овим позивају сви обвезници и то: прекобројни редовне војске, обвезници I и II позива народне војске из Београда, да у дане означене престану овој команди ради сравнења билета са спнсковима н пријема нових билета и поправке старих и то овим редом: Од почетних назначених слова на имену, А. Б. В. и Г. 15 тек. месеца; Д. Ђ. Е. и Ж. 16 тек. месеца; 3. И. Ј. К. Л. ЈБ. 17 тек. месеца; М. Н. и 0. 18 тек. месеца II. Р. С. и Т. 19 тек. месеца; Ђ. У. Ф. и X. 20 тек. месеца; Ц. Ч. и Ш. 21 тек месеца. Ебр. 2300. Из канцеларије седмог нуковског округа, 3 априла 1893 године у Београду. IV. ВАНРЕДНИ САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ НО (СТЕНОГГ. БЕЛЕШКАМА) Држан 29. Јапуарн 1893. године (НАСТАВАК) Односно локомотива, за коЈе г. Симић каже да су саме клопоције, да сам ја ишао на то, да се оне пошто пото купе. На то молим саслушајте ово објашњење: Менијебио задатак да саставим као стручњак услове за набавку локомотива, и ти услови требали су бити такви кује непријатеља своме сину! Какав диван пример царске великодушности и братске љубави показује се у овим речима! Душан воли свог сина, и рад би био да му престо обезбеди. Али исто тако он љуби и брата свога, ма да јасно види, да је једини и најопаснији противник сину његовом тај исти брат његов, кога би он лако могао уништити, ако на тај начин, смрћу свога брата, жели да обезбеди престо своме Уронгу. Али великодушнн Душан не само да тим начином неће да се опрости тако опасног непријатеља сину своме, него га чак и не мрзи и хоће од своје рођене жене да му спасе живот! Хоће својом великодушноћу, царском наклоношћу и братском љубављу да га придобије за пријатеља, чврстог савезника и помагача у царству своме сину Урошу! Ретки су, управо јединствени оваки примери у целој историји човечанства! - Да, Синиша као дете у колевци био је непосредни и најмоћнији узрок звечанској катастроФи! А тај исти Синиша као младић такојеопасан противник наследству Урошеву био у очима самога Душана и царице Јелене !

да њима буде заштићен интерес општииски. Ја сада баш не знам на памет од речи до речи све те услове, али само у главном ћу их напоменути: Локомотиве, које г. Карамарковић мора да преда, морају бити потпуно оправљене, па кад то све буде извршено онда тек да се изврши проба на овај начии: да се свака локомотива проба са хладним притиском од 13 атмосФера и парним притиском од 8 атмосФера. Сигуран сам кад те локомотиве издрже обе ове нробе, онда би могле послужити као нове. Ја сам тим условима затворио врата Карамарковићу, да нс може протурити своЈе рђаве машине. Мих. ИавловиИ. — Нема разговора, видн се из свсга јасно, да јс од стране г. Селесковића нотпуно коректно рађено. Коста СимиИ. — Молим вас, госнодо, Ја пре свега, сматрам г. Селесковића за иоштена човека, ја сам у мом реФерату имао намеру да изнесем само оно, што се у актима уговора налази, ја сам у реФерату изнео просто оно, што је тамо, а можда сам у изразима мојим, што је могуће, оштрији и против г. Селесковића, алп ја нпкад нисам хтео, нити имао намеру да изнесем на њега оно, што он мисли, ј 'а се ограђујсм од тога. (Чпта акта, која је иотппсивао г. Селесковић и чуди се, како је он то нотписивао). СелесковиЛ. — Молим вас, још нешто да ириметпм, хтсо сам само да објасним са неколико речн оно, што је г. Симић изволео рећи. Он на јсдном мссту вели да му је чудно , да Ј 'е Селесковић изнео Ј 'едан предлог којн Ј 'е изнет Суду, да прими материјал. Ствар је у овоме: Карамарковић је навалио пошто пото, да му се материјал прими, на брзу руку. Ја сам видео да јс матерпјал слаб, па сам молио Суд, да он одреди једну комисију, која ће прегледати материјал. Међутим та комисија није била изашла тамо, и шта је учинила не знам, само је иотписан рачун, и тек из унраве грађевннског одељења видео сам да је рачун за исплату што нрипада но њему поднесен. Ја сад молим госп. нредседника да изволи поново одредити стручну комисију, на да ова прстдеда право стање материјала. Мих, ПавловиК. — Господо, ја пз овога извештаЈ 'а, ког је г. Симић прочитао видим, даје оштро управљен нротив чланова те комисије а нарочито нротив г. Селесковића. Јаг. Селесковићу само могу благодарити на тако тачном

III. Деслот Симеон-Синиша Немањић (од 1347.-1357.) „Вслко дарство само вт> себгћ разд-ћлллсн запуст4тЂ и — Лука, глава 11. 17.

Казали смо напред, како је цар Душан 1347. године освојио Етолију и Акарнанију, и поставио за деспота тих земаља свога брата Симеона-Синишу Немањића, коме је тада било око двадесет година. Чим је Синиша дошао у своју деспотовину, одмах се, — помињу све хронике епирске и стари писци, — оженио Томаидом , кћери деспотице епирске А не. Ова Томаида ималаје осим матере само још једнога брата НиКифора , кога је мати спремала за наследника престола у епирској деспотовини. Ну овај први брзи акт младога деспота Синише није само прост акт женидбе његове са Томаидом, већ носи на себп характер са свим дубљега политичкога значаја. Зашто баш млади деспот Синиша да се жени одмах, чим је постао деспотом, и зашто баш да узима за жену кћер лређангњег деспота епирског, Јована Анђела ?