Београдске општинске новине

ГОДМНА XI.

— 72

КОЈЦ СМО 011.111 П0Д !1г .1П ПрОТПИу 01шк0 ИвЗаКОНО, ненра.сп.ше н партизансне ради.е прсђашње управе варошп Веограда, која нае јз силом и најсчигледниЈим гажеи.ем гашпх права са овога места отерала. Што можемо прекипуте послове понова наставитп, имамо на нј вом месту да уахва.шмо Његовом Велпчанству нашем младом Краљу, који Је јупачкпм својнм делом од 1. Апрнла укинуо дотадашњи пасплпп режим у земљп, и повратно у пуну важпос1 : устав законе п гр ђанска права, коЈа су дотле била угрожена (Бурно: Жч* вео! /Кп вео !!) (НАСТАВИЋЕ СЕ)

НАРЕДБА. Старајући се о интересима општиие београдске п о тачном ПЈзикуиљању њених прихода, законом и од надлежне власти одобрених, Суд општ. вар. Београда, на основу релнења Државног Савета од 24. Октобра 1892. год. 1>|). 3438. чл. 40. зак, о општинама и решења одбора општинског од 12 Маја 1890. год. Абр. 839, и 11 Јуна 1892. Абр. 7537, а у свези- с наредбом Уираве вар. Београда од 10 Новембра 1892. год. Бр. 10975. наређује Да сваки онај који према поменутој наредби Управе вар. Пеограда од исте добије дозволу за давање балова, концерата и других забава, буде дужан с том дозволом нрнјавити се ошнтннском Суду и њему положити ииже озиачену таксу, која је установљена у корист сиротиње београдске и народног позоришта. Ако који од сопственика или закуица локала где се дају јавне забаве, допусти да у његовом локалу какво страно лице даје предстве и друго томе иодобно, а не уверн се да је дотично лнце поред дозволе добијене од управе вароши Београда и општини таксу платило, биће он одговоран општини за неплаћену таксу.

на њих и на њихова цара бацио, убио себи углед у очима и оних Срба, с помоћу којих се надао остварити својенамере. Трећег српског патријарха православног није ни било. Али га Синиша за ову потребу створи. Његова држава тада налазила се у области охридске архиеипскопнје, која се у то време састојала из: „западне Македоније до реке Вардара, и целе Арбаније, од горњега полукруга Дрима, до границе старога Епира" 1 ). Синиша наговори охридскога архиепископа да се оцепи од пећске патријаршије, па га прогласи за натријарха охридскога, да му сва права и иреимућства патријаршке власти, наравно само у границама своје државе, која се, како се види, састојала тада из истог рејона охридске архиеписконије (изузимајући један део Арбаније, где је владао његов очух, деспот Комнен). Од овога новог охридскога патријарха, као год некада Теодор Комнен епирски у ХШ. веку,") би венччн з> цор I С/>би, Гркч и Арбчниса. дссиот Си-

1 ) „Архгепискоти иеЈ)вои »стишиш Охридскаи, и ел вмлше К)на жннхђ Слапн -б" — Сочинен1е А. Л. •— Москва 1867. год. — страна 55—56. 2.) Нор!' — „Нготдиез %гесо — готапев" 529.

ТАКСЕ ЗА ЈАВНК ЗАБАВЕ У ОИШТННН ББОГРАДСКОЈ I. а, За свирање муш. оркестра но каФанама, баштама и т. д. од концерта до . . . 3 д. б, За свирање са невањем вештака од 1 концерта 5 д. в, За свнрање, женског оркестра (даменкапеле) 20 д. II. а, За игранку у локалу 1-ог реда .... 15 д. б, За игранку у локалу 11-ог реда .... 10 д. в, За игранку у локалу Ш-ег реда .... 5 д. III. а, За нанораму на дан 5—10 д. б, За разне пресгаве и ноказивање вештина, дневно 10—50 д. в, За менажерије и музеуме 5—15 д. г, Циркус од преставе. 10—20 д. д, За забаве „Тпнгл-Тангл" т. ј. (певање. свирање и иредстављање) од вечера 50 д. IV. За друге врсте забава које овде нису предвиђене решаваће општински Суд засебно. V. Сем овога наплаћиваће се још половина од горсозначене такс.е у корист краљ. српског народног позоришта. Од суда оџттине вар. Веограда 14. Новембра 1892. год. ЛЈ>р. 11331. у Београду.

РАЗНЕ ОПШТИНСКЕ ТАКСР. I. Димничарство : а) За чншћење димњака (цилиндера) без разлјрге на спратове *. 0"20 д. б) За неузидан шпархерд 0"20 д. в) За узидан „ 040 д. г) За велики узидан шпархерд у гостионицп 0 - 50 д. д) За чншћење димњака од два спрата 0 - 20 д. ђ) За чишћење простог димњака . . , 0'10 д. е) За чишћење чункова од 2 и по метра уједно са нећпма 0"10 д.

_ 15РОЈ 18 ж) За чишћење чункова од 2 п по метра уједно са више пећи 0 - 20 д. з) За паљење димњака (цилиндера) без разлике на сиратове . . 0*75' д.. II. Праиељење помијара и нузкнивза : а,) Од кубног метра 10 - — д.. б) Од акова 0'50 д. III. Псетарина : а) Марка за нашче за годину дана . . 3-— д.. б) Обнављање изгубљене марке стаје . . I - — д. IV. Гробарина. а) Гроб за децу 7- д_ б) Гроб за одрасле 12- д. в) Мала гробница 555*52 д. г) Велика гробница III. реда 998-39 д. д) Велика гробница II. реда 1099-32 д.. е) Велика гробница I. реда 1684-57 д„ V. Мртвачка кола : а) Мртвачка кола стара са два коња . . 12'90 д. б) Мртвачка кола са анђелима са два к »ња 24-90 д. в) Мртвачка кола нова са два коња . . 36'90 д.. г) Мртвачка кола нова са 4 коња . . . 72-90 д.

Т А К <С К ЗА ИЗНОШЕЊЕ ЋУБРЕТА За ввартове : ("авамалски, Теразцјсви, Варошки и Врачарски : 1. Од собе акухиње нли мањег дућана са собом 0"25 д. 2. Од две илп три собе, са кухињом пли већег дућана са магазом 0'70 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од каФане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале Г50 д. Уа квартове: Дорћолски и Налилулски: 1. Од собе и кухиње, иди мањег дућана са собом 0'20 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом 0"60 д.. 3. Од четири или више соба са кухињом, од каоане са кухињом, од гостионице са кухнњом без шталс 1 д. Од с/уда оиштине београдске 28. Августа 1892. године АБр. 9449.

ммн — Синииш Пемпњи!', год. 1337. На тај се начин и може објаснити, као што вели писац „Србских Комнена" 1 ) та околност, како је охридска археиископцја одмах после смрти Душанове поново се обновила, и оцепила као независна од пећске патриј аршиј е. Исто тако може се мислити, да је тада при свом круиисању за цара, Синиша крунисао за краља и свога десетогодишњег сина Михии.к) Дук •//, по примеру свога оца и брата. У неколико се то може нагађати и из једног заииса у саборној цркви св. Аранђела у Костуру, нриликом обновљења исте, од год. 1360, где се вели, да је црква та оправљена: „трошком најпреподобнијег Данила јеромонаха, за цчреич/1} I (Јимеони Пил ологи, и Сина му Д'/к6 (јЗаочАгиЈТОЈ тоу ПаХасХоуоу ха1 тоу V 10х) аутоу Ачха).'~) Тако се после смрти Душана, место једног господара, јављају више њих, који сви хоће да буду самостални и независни; место једнога цара јављају лои, који подједнако полажу право своје на царску

1) Гласник XVIII. 318. 2) Спомсник крал. Акад. IX. 27.

круну, и подједнако теже: један да се одржи на царском трону, а други да га се дочепа. Синиша је спремио све што му је требало, па да поће и да отме царски скиптар српски; војска је ту, титула царска такође; само сад: с које стране да пође на Србију?

IV. Цар Снмеон - Сиииша (Немањнћ) Палеодог.. (од 1357—1371. год.) „- Г уј ИЕШ V гР ХрМГГМ Ш ®ЕО>° тасод хас /ЗаслХеуд -лиХ стегохрат,ог> Роз/као)!' умл ЛЈедјЗшг хш па^л/Јалов, о ПаХса1.6уод и . Глае.ник ХУШ. 201. Пре него видимо с које стране цар Синиша удари на Србију, да видимо: који су били његови савезници и пријатељи, који су га потпомагали и ободравали у његовим иретенсијама и намерама.. (НАСТАВИИК СЕ1

УРЕДНШПТВО II АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОНШТИНСКОГА СУДА

Власник Општдва Б.оградска

нарна радикална штампарија

Уредник Урош Кузманови!