Београдске општинске новине

БРОЈ 18

— 71 —

ГОДИНА XI.

зицпје буџетом одређене па нсмре;вп1)Спе трошкове шест стотина динара. X. Одборпшс г. Апдра Ј. Одавић моли да иредседнпк у идућој седничп поднесе одбору извештај о томе, .чашто је попова у Јануару месецу изабрата пмдзорн.ч нодоводиа комисија: а одбср ник г. Ђ /К Ношн^ мо.ш, да се уомш, који се предмети могу ироданати ма нпјацама београдскпм Предеедпик је изјавио, да Ке у једној од иду1'ИХ седимца нодпети извештај о падзорној водоводној комчсији. Псто тако пзнб1е о (бору на решем.о пзвештај поверешммтва о мродметима, који се могу па пијацама овд. мродаватн.

општински послови. Збор. Данас је збор грађана београдских, на коме се има решити питање о иоверењу или неиоверењу данашњем општинском представништву. Гласање ће се вршити ио квартовима и на истим местима, где су и до сад одржавани зборови општински.

С Т Е Ч А Ј. Оставком г. Михајла Стевановића, унражњено је место главног благајника оиштине београдске на које се овим стечај расписује. Плата благајнику је по буџету 4.000 динара. Добро је ако кандидат буде вичан дуплом књиговодству и свима пословима, што снадају у дужност благајника. Изабрати благајник има положити кауцију од 20.000 дин. у готовом новцу или у државним хартијама од вредности или у непокретном имању. Писмене молбе са доказима о спреми имају се упутити на предссдника оишинк дит

штине београдске најдаље до 10. Маја 1893. године. Од суда одштине вар. Београда 24. Априла 189;} год. Абр. 1795.

С Т Е Ч А Ј. Суду београдске општине потребни су седам извршитеља. Лица која желе да добију та места треба да имају ове погодбе: а.) Да су доброг владања; б.) Да су служили најмање као практиканти при судској, полицијској или другој којој власти; в.) Да су у стању да иоложе кауцију од 10-0 динара у готовом новцу или у хартијама од вредности. Плата ће нм бити 80 динара месечно а осим тога још и 4 <Ј | 0 од суме, коју по пресуди било кривичиој било грађанској наилате и 1°| 0 од суме коју но решењу о забрани осигурају. Ове ће им се процеитне награде издавати из касе општинске на крају сваког месеца. Рок пријаве је до 15. Маја ове године закључпо. Од суда општине београдске, )>(>. Априла 1893 год. Абр. 2352.

САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИИЕ БЕОГРАДСКЕ Држан 7 априла 1893. год. у Веограду. ПО (СТЕНОГР. БЕЛЕШКАМА) Председник Госпо, одборннцп, Послс четири месеца н неколико дана ено нам је се далI понова прилика, да се састанемо на овоме месту, и да наставимо рад на пословима од којих смо насилно оили отргпутн. Ти послови вршени су на познати вам начим, а како, то ће се у току дал.ега рада видети. Шго смо у стању да поиова наставимо отмочете радове, нмамо да захвалимо гој сретпој околности, што је једва сада могло бити дато задовољење нашем протесту

V. По нрочмтан у акта мипистарства војног Абр. '680 н 2099 којпма се тражп, да одбор одроди лица која I с оцењпвати ствари што сс за војену потребу набављају, одбор је одлучио, да суд општппски поднесе олбору списак лпца, снособнпх за ову дужност VI. По прочитању протокола лицнтацпје Сбр. 3898 држане о чишћенЈу пијаца варошких у 1893 год одбор је решно, да се ова лицптација одбаци и друга распнше, а да суд спремп нове погодбе за псту према добу годпне, у коме се лицпта ција држиУИ. По прочитању акта управе општииске троша рине Абр. 2118, којим се предлажо, да исто повереннштво, изабрато решењем одборскнм од 28. .Децембра 1882 год. Абр. 12250, које преглсда рачупа тротаринске за 1890 п 1891 год мрегледа и за годиму 1892, одбор је решио, да се ово новереништво разреши од дужности кад моднссе нзвештај о прегледпим рачунима за 1890 н 1891 год. а да одборпнци г. г. А. Одавић, М. Велпзарић, Мих Д. Банковић, Г Б Ж. Нешпћ и Гаврило Бркпћ, као одборски повереници проуче и прегледају, да лп е трошаринска такса напла1.ивана нравилно и иа сву количину увезене робе иодложне такон '1 рошаринској. Тројица од њих мсгу пуноважно радити, VIII. На предлог председнпка општине одбор је решио, да за општину београдску иотписују менице, по којима омштима београдска дугује Народмој Банци и по којпма ће дуговати као акцептанти нредседнпк оиштине, Ђорђс С. Поваковић и Лазар П. Дашковић, одборници и као издавалац Коста Б. Михаиловић, одоорник. IX Председнпк измоси одбору на решење молбу одбора госпоћпца за прикупљање мрилога за ио-страдале од зсмљотреса. По нрочитињу те молбе Абр 2161, одбор је после иопменичног гласања са 10 гласова прстив 9 (који су били за 1000 дин) — 4 ннсу гл салн — решио, да <е одбору госпо1шца за ирнкупљање прмлога за пострадале од земљотреса на име прмлога изда пз оиштинске касе а из по-

Тесалију, ради пљачке. НићиФор се послужн том згодном приликом, и позове те Турке у помоћ, те поткрепивпш њима своју слабију војску, удари свом силом на Арбанасе. Битка је била код места Ахел <Ј < : с надесној страни истоимене реке (дан. Аспропотамуса). Али у том боју, изгубивши сву своју војску, и сам изгуби главу, год. 6866—1358, „ноштоје владао, — вели еп. хроника, — три године, два месеца и неколико дана" 1 ). Иамеће нам се питање: ко јеу опште подстицао Арбанасе противу НићиФора, и ко их је предводио у овом боју, где они коначно сатиру свога противника? На то питање одговорићемо доцније, кад сазнамо: ко је био савезник Синишин, и који су њега потпомагали у његовим аспирацијама на престо српски. А сада да се вратимо деспоту нашем Сициши, који је испред НићиФора из своје деспотовине утекао у Касторију. ДошавШи у Касторију, деспот Синиша, веле еиирски .летоиисци'), изабере варош Костур за своју резиденцију, па се у њо .ј утврди, п заузме у околини многе гра1) Дееиунвс: • „Еп. хроника" 7. — Сап1ас. III. р. : 19. — НорС. —' „Нгоп1(ргв8 §тесо-1'отаде8" р. 529. — РоприетШе — *от. V. р. 219. 24 11)1(1.

дове и села. Њему се придруже Грци и Арбанаси из тих земаља, а и многи Срби, који су, сажаљевајући стање српске царевине, у које је доведоше њени многи узурпатори, гледали у Синигаи спасиоца круне и ирестола Душановог. Ту се сад Синшиа стане озбиљно сиремати, да одатле по1)С озбиљно на Србију, и да покугаа, сам да спасе престо братовљев од домаћих разорилаца, кад му нејаки синовац не бегае кадар да очува своју круну. За тај циљ он скупи војске 4—5000. Али пре него ће се кренути с војском из Касторије, Синигаа је налазио, да треба себи да да и спољни већи углед, како би и тим сиољним блеском примамио на своју страну п оне српске властелине, који му не беху пријатељи и помагачи, нити пак отворени непријатељи н противници његовим претенспјама, већ били неутрални, те да и они сада гледају у њему дострјног заменика ДуШановог, и спасиоца круне и престола његовог. Синигаа је мислио: ако као чор Срба, Грка и Арбанаса, — дакле са истом царском титулом свога брата, нође да бранп царство братовљево од разиих узурпатора, да ће му та радња лакгае испасти за руком. С тога он н изради, те га она његава сакупљена иппрка, пж Ппбл, "Гг»к.а, и Апбл.нпг*л. паммл

за, цара свих Срб *, Арбанаса и Грко. То је могло бити оне исте године, када је на њега напао деспот НићиФор епирски, и протерао га из његове деспотовине у Касторију, —• дакле 1357. год. Јер одмах идуће године 1358., када се десила она битка код Ахелоуса, у којој је НићиФор главом платио, — видићемо ниже, — Синигаа није ни био у својој престоннци. Костуру, већ при оисади Скадра. Сад му је јога ваљало, да га и највиша црквена власт призна и венча за цара Срба, Грка и Арбанаса, па да буде са свим спреман за извргаење своје намере. Највиша црквена власт тада у Срба, која је имала права крунисавати и венчавати за цара, био је пећскн патријарх. Али да ли је могао тај патриЈарх да крунигае п Синигау за цара српског? Без сумње, онај исти иатријарх, који је недавно крунисао за цара срнског младога Урогаа V, није могао одмах за тим ту исту услугу учиннти и Синигаи. Овај је, дакле, морао тражити другога. да му Парски вепац положи на главу. Ко би био тај други патријарх, који би могао венчати Синигау за цара? Да се обрати цариградском патријарху, Синигаа није смео, јер би тиме. ступивган под скут онога натрнја<рха, кога ОХГ ПпбТ/Т МГШРТГТТ ТРП-1ТГ ТА атг