Београдске општинске новине

ГОДИНА XI.

БРОЈ 18

о б ј а в а. Суд општине вароши Београда објављује грађанству, да ће се бирачке карте за избор народних иосланика на дан 18 Маја 1893 год. почети издавати од 3. Маја 1893 год. пуноправним бирачима онако, како прописује закон о изборима народних посланика. Издавање карата вршиће се у суду општине београдске у правозаступничком одељењу. Од Суда општине вароши Београда 30. Априла 1893. г. АБр. 2353.

Н А Р Е Д Б А. Општински суд приметио је: да се разни отпаци покупљени са ђубришта, као што су: коске, старе крие, хартије стакларије и томе подобно носе по евима варошким тржинггима и улицама ради продаје. Како је ово противно санитетским прописима о одржавању чистоте, која је један од најбитнијих услова за здравље становништва, то суд општине вароши Београда позван чл. 36. зак. о општинама за одржавање санитетских прописа Иаређује: да се продаја и куповина ових одпадака може вршити од сада само на друму вишњичком и нигде више. Ко би противно поступио овој наредби казниће се по §. 326 крив. закона Сбр. 4306. Од суда онштине вароши Београда 16. Априла 1893 г. у Београду.

Н А Р Е Д Б А. Одбор је општински у својој седници од 15. Априла 1893 год. на основу чл. 5. закона о чувању пољских имања пропи-

ЦДР СИМЕОН-СИНИША НЕМАНИЂ ПАЛЕОПОГ ИСТОРИЈС^А РАСПРАВА НАПИСАО ј-^АДОСхЛАВ ^ДгАТОНОВИТх (оа једеом земљописном картом) (Наградила отатина Вчоградска другом Видовданском наградом) Мото: „Ргаесјрииш типиз апаНиш геог, пе уМи^ен 8Ј1еап1иг, нТдпе ргауа® (НсИв Гас1;18(1ие ех ро8(;ег11а1е е*; 1п1 'аш1а те1пз 811". ТасН., Апп, Ић. III., сар. 65. III. Деслот Симеон-Синиша Немањић (од 1847.—1357.) „Вслко царство.само ит, себ^ равд^лллсд 8апуст1 ;тЂ" — Лука, глава 11. 17. (НАОТАВАК) Ну, ма да је од стране грчког становништва у свима овим земљама одушев-

сао ове казне за потрице за ову 1893 год. I. За прегажени или опашени 1 квадр. метар пашњака, . браннка, воћњака, ливаде и детелине 0 - 10 дин.; II. За један кв. метар баште баштованџинице — прегажен или онашен, 0*50 дин. III. За један чокот виноградскп упропашћен 1*00 дин.; IV. За прегаженп или опашени 1 квадр. метар њиве засејане јечмом или овсом 0-15 дин.; V. За ирегажени или опашенн 1 квадр. метар њиве, засејане житом или ражи 0-20 дин.; VI. а) За један сгрук кукурузни пре прашења 0*05 дин.; б.) За један струк кукурузни после прашења 0 - 10 дин.; в.) За један струк кукурузни после првог копања 0*15 дин.; г.) За један струк кукурузни носле другог копања 0 - 20 дин. Од стране суда оиштиие вар. Београда 19. Априла 1893. г. СБр. 5058.

ОБЈАВА. Многе се општине и друге власти обраћају на општину београдску са захтевима, да она или наплати од некога порезу, или да кога у порезу уврсти, или да што друго по овоме послу уради. Како општина београдска према закону о непосредној порези не ради ове послове, но за то постоји нарочито пореско одељење за вар. Београд. то, да би се излишна преписка избегла, Суд општине вар. Београда Објављује, да се све ово-земаљске власти обраћају по напред именованим пословима непосредно пореском одељењу за вар. Београд. Од суда оиштине вароши Београда, 17. Априла 1893. год. СБр. 4546.

брже повратп своју очевпну, ипак освојивши и Синишину деспотовину, НићиФор нађе ту надмоћнији арбанашки и српски елеменат од грчког. Као Грк већма је заштићавао и волео своје сународнике, а Арбанасе гонио, и намеравао нстребити их са свим из тих земаља 1 ). Арбанаси примете ту намеру НићиФорову, па као надмоћннјп елеменат , заузму противу њега непријатељски положај. Да би их могао одржати у потчињености, деспоту НићнФору се учини, да је грчки елеменат и сувише слаб да савлада упорне Арбанасе; па с тога постара се да из Србије добије ону потпору, којој се из Цариграда није могао надати 2 ). Он се надао дакле, да ће помоћу Срба и оно нешто својих Грка лако моћи одржати Арбанасе у шкрипцу. Није му било тсшко наћи потпоре у Србнјн. Будући и сам непријатељ Синншин, он на1)С одмах савезника и иријатеља у лицу царице Једене, којој је пак НићиФор био добро дошао , Да с помоћу његовом уништи са свим онога, који је и њој задавао велике бриге. Само да буде вечити протнвник Синпши, и да га што већма гони, царица

3) 11 )1 (1 еш.

ид општанског одборл XX. ВАНРЕДАН САСТАНАК 19. Алрила 1893 год. Иредседавао председник г Милован Р. МаринковиК, од одборника бми: г. г. М. .1. Марковић, д-р М. Т. Лско, Љ. Јовановић, Ђорђе Ж. Нешић, К Петровић, Г. Врки1>, Ћор])С Неранџић, Р. Драговић, Јов. Ђуровић, М. Ведизарић, Лтанасије Капетан-Спасић, Филин Васиљевић, Мих. М. Ђорић, Др. П. Поновић, Андреја Ј. Одавић, Ђ. С. Новаковић, Мих. II. Вончић, М. Д. Банковић, Милош Трнковић, Никола X. Поиовић, Др. Алкалај, Милан Капстановић и Сава Вељановић. I. Прочитдп је записник одборскнх одлука, селнице држапе 17. Анрнла 1893 год. н прнмл.сн је без измена. II. Председник изпосн одбору п .ч решење осгавку упрапе општинске, према од>уци одборској од 17. Апрпла 1893 год. КИбр. 158 По прочитању те остапке Абр 2'60, одбор је решно, да се пе уважи оставка г. г. Милована Р. МарнпковпНа Јов. АнтониЈСВпКа Јов ПлнКа, Днм. Т. Вељковића, А. ПадежднКа, К. Чупића, М II Тодоровића н Данпла Чонкн! а па н.ихове дужпостп у општннн београдскоЈ по да се па дан другога Маја 1893 год. сазове збор грмђана београдских да реши пнташе о иовереи.у или неповерењу дапашњој целокуппој ошитннској упра вп, које је пнтање остало иерешено услед понип'тавања радн.е збора општинског, држаног 21. Повембра 1992 год. решењем Државног Оавета од 30. Новембра 1892 год. Вр. 3913. III. По прочнтању акта истражног судпје за вар. Београд Абр. 2097, којим се тражн уверепе о владању 1> пмовном стан.у извеспих лица, одбор је изјавио, да му је Лука Јовановнћ, пиљар овд. непознат. 1У Председпик износи одбору на мпшљење молбе којпм се траже уверења о сиротном стању и породичпом односу По нрочитању тих молби Сбр. 6211 и 6035, одбор је изјавио мии>л ење, да се Анки СтојнловиКкн, бабици општ. може дати тражено уверење; да сс суд претходно уверп о породичном односу Илије Игњатовп1!а, обућара овд. па тек онда да му изда тражено уверење.

Јелена обећа дати НићиФору за жену и своју рођену сестру Теодиру 1 ) НићиФор радо пристане на то, отера од себе прву жену Марију, кћер Кантакузенову, затвори је, па онда пошљс посланике царици Јелени, који са њом утврде услове савеза, и испросе за НићиФора Теодору. Ну Марија некако утекне из затвора, и оде у Мореју своме брату Мануилу'). Арбанаси примете, да се то ради противу њих, па се с тога отворено лобуне противу НићиФора, и затраже од њега, да поквари савез са српском царицом, и да врати натраг своју жену. Немајућп при себи још сриске помоћи, а боје1ш се с једне стране свога шурака Мануила, а с друге силних Арбанаса, НићиФор мораде попустити јачој сили, па с тога врати прстен Теодори, која се послеуда за Угљешу, брата Вукашиновог, а своју закониту жену дозове натраг к себи. „Нусрамоту, да му поданици његови Арбанасп овако законе прописују, а особито да своју владу и дрЖаву мора дуговати жени својој, није могао дуго сноснтн". У то време, једна чета Турака*) прешла је била у 1) ОапТае. III. 317. — Би Сап§е — „Гат. (1а1т." р. 62. Гласипк ХШ. 325. 2) Шс1ет.