Београдске општинске новине

ГОДИНА XI.

— 80 -

БРОЈ 21

ском од 6. Фебруара 1893. АВр. 748 и 11. Марта, 1893 АБр. 1669 а и пошто извеени члановн новоизабратог одбора пркве светог Марка дају оставке на ову дужност (АБр. 2031) и пошто пређашњи одбор актом АБр. 2080 јавља, да но воизабрати одборници неће од њих да приме дужност и имовин„ црквену на руковање, те да би требало изабрати по нова одбор за ову цркву,— одбор је на предлог председника изабрао ова лица за чланове црквених одбора, и то: За цркву Саборну: Ристу Атанацковића, Саву Константиновића, Јовант 'Борђеви(.а, Љубисава Стојановића, Миленка СтеФановића, Милорада Антонијевића, Младена Љубинковића, Павла Поповића, Витомира Марковића и Влајка ГЈавловића. За цркву св. МаЈжа: Михајла Цветковића инжињера, Станоја Ј. Николића учитеља, Јевгенија ЧоловиНа бак., Стевана Јовановића бак., Милана М. Ђорића земљоделца, Ђоку Вељковића земљоделца, Борђа Јовановића шпекуланта, Сретена Васиљевића опанчара, Живка Тодоровића магазаџнју, Влајка Миловановића ковача. Да суд општински поднесе кандидате за чланове одбора цркве на новом гробљу. V. Председник извешћава одбор, да се је на расписани стечај пријавило више кандидата за главног благајника општинског. Одбор је одлучио, да г. г. Мата Јовановић, Милутин Марковић, Др. Марко Т. Леко, С. Азријел и Велпмир М. Тодоровић прегледају понуде и предложе одбору једног од њих за избор за главног благајника. VI. Председник саопштава одбору, да су рачуни општински за прво тромесечије ове године склопљени и предлаже одбору, да изабере поверенике, да рачуне прегледају. Одбор је изабрао г. г. С. Азријела, А. Одавића и Ђ. Ж. Нешића, да рачуне прегледају и поднесу одбору извештај. VII. Председник саопштава одбору, да ће се Његово Величанство вратпти са свога пута 12 ов. месеца и да ће тог дана у 4 часа по подне приспети лађом у престопицу, па позива одбор-

ЦАР СИМЕОН СИНИША НЕМАЊИЋ ПДЛЕОЈ10Г ИСТОРИЈС^А РАСПРАВА НАПИСАО у адос^лав ^гатоновић (С2 ЈЕДНОМ ЗЕМЉОПИСНОМ КЕРТОМ) (Наградила оиштина београдска другом видовданском наградом) Мото: „Ргаемрцит тштв аппаНит геог, пе лагШез 811еап1;иг, иЦие ргаУ18 с!1с1;18 &с1:1.5СЈие ех роз^еп1а1;е е1; тГатја те^из вУ;". ТасН., Апп, Иђ. III., сар. 65. IV, Цар Симеон - Синиша Немањић — Налеолог. (од 1357-1371. год.) „Иуџесор Хдкггф тш @еа> псатод у .си (ЗавЉг>в каХ атохџатод Рсо^гашг ка1 2Јг :о (Јо)р у.сул пашод АлјЗауод, Оудвад о ПиХисМуод". Гдасник XVIII. 201. (НАСТАВАК) Они, нстина, „драговољно" примају и поздрављају Синипту и за свога дара, кад се овај после смрти НићиФорове по-

нике, да у то време сиђу на паробродску станицу ради дочека. Одбор је примио к знању овај позив с тим, да суд општинеки изврши потребне спреме за дочек.

општински иослови. Народнн поеланнцн за варош Београд г. г. Никола П. Пашић, Дим. Ћирковић, Пера Паздовић и Стојан Новаковић примили су од београдског главног бирачког одбора посланичка пуномоћија 20. Маја 1893 год. Напомена. У закону о варошкој трошарини у Београду од 1884. год. учињене су до сада две допуне. Како је овај закон од врло велике важности по општину београдску и њене радове на унапређењу и улепшавању престонице, то ћемо у идућем броју донети тај закон у целини са свима његовим досадањим изменама и допунама заједно са указом, по коме је општина овлашћена, да на основу тога закона сама закључи потребан јој зајам, за извршење задатака, што су јој тим законом у дужност стављени. Исправка. У књизи, «Београд у слици и речи" на страни 12. а под насловом: „Становништво београдско дели се по вери овако" стоји, да у Београду има неправославних 10.033 које мушких које женских. Наименовање ово „неправославне" иреведено је са: „бтесо-гот... 6бго§ - -каЉ. и бпесћГнсћ-каЉ". Према овоме преводу изгледа, да у Београду има поред тамо побројаних вера, још нека нарочита вера; неправославна — грчко-католичка. Ово је погрешан превод. Реч „неправославне" не означава никакву нарочиту веру, која би се могла назвати грчковратио у Етолију. Али то чине само за то, што су се бојали његове руке, која је тада била снажна. Ну чим су доцније приметили лабавост Синишину, и његову заузетост на северној страни његове царевине, где је он имао да чува и брани границе своје царевине од војске царице Јелене, која му је непрестано са севера грозила и претила новим непријатељима и војскама, онда су одмах почели да се буне и да војују за своју самосталност. Могућно је пак са свим, да су их у томе подржавали и подстицали непријатељи Синишини, само да овога на тај начин што већма ослабе. Заузет, дакле, на северној страни своје царевине, бранеКи границе њеие од војске царице Јелене која је сваког часа могла да му загрози, Синиша се осећао слаб, да се одуире тежњама Арбанаса, иа им је с тога морао аоаустити, и учинити све оно, што су они захтевали. Тиме се и дају објаснити оне речи летописаца епирских: „Обративиш Синиша сву своју пажњу на .Јел. Влахију... итд". Па да не би са свим изгубио своју моћ и утецај код Арбанаса, што је врло лако и могло да буде, да се само показао упоран према њихавим жељама, Синиша им је и дра-

католичком, већ она овде значи, да у Београду има римокатолика, протестаната, мојсијеваиа, мухамеданаца и других вера свега 10.033. Та је дакле реч овде употребљена као опште име за све оне, који нису сле.беници цравославне вере.

С Т Е Ч А Ј Суду општине београдске потребни су два стручна инжињера за грађевинско оделење. Плата је годишња 2880 — 3600 динара, коју ће одбор општински утврдити. Првенствено право имају Срби, за тим Славени па остали. Л.ица, која желе примити се ове службе, треба да поднесу своје сведоџбе о својој спреми и пракси. Понуде са документима ваља слати суду опш. Београдске најдаље до 15 Јуна ове год. Од суда Онш. Београдске ГБр. 1689. 10. Маја 1893 год.

САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИИЕ БЕОГРАДСКЕ Држан 15. Априла 1893, год. (по СТЕНОГР. БЕЛЕШКАМА) (НАСТАВАК) Ви знате да се читаоница београдска сваке године обраћа општини с молбом, да ее ослободн пдаћања кирије на општинску зграду у којој је чнтаоница Одбор је до сад решавао да се увек ослободи од те кирије, оа мислим да би п сад то требало учинити по молби коју је читаоница поднела. да се за 1892. годину ослободи плаћања кирије, а и за у будуће. (Чује се: ослобођава се само за 1892. годину). Мика БанковиК — Ја мислим да ми имамо права да је ослободимо кирије само за минулу

говољно*) уступио све оне крајеве, где су они били надмоћнији, и које су они захтевали, само суга деспоти њихови, које је он поставио и потврдио, морали признавати за цара и врховног господара. Последица попуштања Синишиног Арбанасима, и његове слабости да се одупре њиховим захтевима, била је молба Јањинаца, да и њима ностави засебног деспота. И цар Синиша би принуђен, да и њима учини по вољи, само да их задовољи и умири После ових догађаја цар Синиша се повлачи у са свим миран живот, старајући се, да код оцепљених племена и земаља одржи свој утецај и старешински углед, и да оно што му је још остало у рукама одржи чврсто у својој власти, док је још жив. После ових догађаја епирски летописци га више никако и не спомињу, прелазећи одмах на историју Јањине и њенога тиранина, деснота Томе Прељубовића. Синиша је без сумње поживео још коју годнну Користећи се овим остатком мирна живота Синишина, ми ћемо још једном

*) Дестунис мисли, да им је Синипга уступно те земље за новац : (Еп. хроника стр. 10. примедба 3'2).