Београдске општинске новине

ГОДИНА XI. _ лици опторетити држаппом дажбином иди осло бодитп исто извесни предмети, подложни и оп штинској трошарини, то бп требало одредити повереииштво, које би имало да прегледа и према новом уговору трговачком да удеси тариФу општанске трошарине. По саслушаљу овога, одбор је на предлог председника решио, да г. г. Никола ВулковиК др. Л.аза Пачу и Коста ГЈетровић одборници са председииком општине и управником општинске трошарине прегледају тарифу општинске трошарине и поднесу одбору предлог за мзмене и донуне у њој према новом трговачком уговору између Орбије и Аустро-Угарске. IX. Председник извештава одбор, ла је суд општински решењем својим од 9. Јуна о. г. АБр. 559 уступио клокачкој онштини иконостас по рушене цркве св. Александра Невског па предлаже, да и одбор општннски ово решен.е судско одобри. По саслушању овога одбор је решио, одобрава се у свему решење суда општинског од 9. Јуна о. г. АБр. 559, којим је уступљен иконостас порушене прквз св. Александра Невског Кло качкој општнни. X. Поводом питања одборника г. Соломона Аз ријела, учињено у оедници одборској од 24. Маја 1893 год. КЊВр. 226, одбор је решио, да одборско повереништво, изабрато у седници од борској од 9. Априла 1892, год. АБр. 6358 за расправу појединих спорних трошарпнских питања, и даље свој рад продужи према поменутом одборском решењу. Члановп повереништва су г, г. С. Азријел, В. М. Тодоровић, Мића Петровић и Мих. Ђорђевић, одборници. XI. На предлог председника општине, одбор је прп1нг.. ла г. г ~Л У Пг.По.. Дцпетан-Спасић, Мата Јовановић, М. Велизарић, Н. ВулковиК и Сава Вељановић одборници са председником општине нредаћу писмену захвалнину општине београдске г-ђн Драгињи Станојла Петровића бив држ. саветника за поклоњену цркву на новоме гробљу. XII. Продужен је претрес митања о из«енама и

— 100 —

допупама у уговору за инсталацију електричног осветлења у Београду. После подуже дебате о овоме пптању одбор је одлучио, да председник општине ступи по нова у преговоре са српско Француским друш твом односно ових измена и допуна у уговору за инсталацпју електрпчног осветлења па да резултат иреговора саопшти одборуПреговарање ово има се крет ти у гранипама: а.) да се ни један члан у уговору пе може укинути, ii б.) да се накнада за нзмењниање сијалица са пламеним лампама рачуна према члану 19 уго вора. XXXIII. СВЕЧАНИ САСТАНАК На Видовдан 15. Јуна 1893. год. Преседавао преседпик г. Милопан Р. Марипковић од одбориика били г. г. М. Јацковић, д. Р. Гајић, М. 'Борђевић, М. М. Ђорић, С. Азриј^л, А. Ј. Одавић, М. М. Ђорђевић, Ст. Чађевић, Др. М. Радоваповић, Н. Вулковић, Р. Драговић, М. 0. Петровић, Коета Б. Михајловић, М. Велизарић, Др. Марко Т. Деко, Маг. Јовановић, Мил. Ј. Марковић, Ф. Васиљевић, С. Вељанопић, Ђ. С. Новаковић, М. Јовановић и М. Капетановић. I. Предселник објављује, да је ова свечапа седница сазвата радп објављнвања имепа оних ученика Велике школе, који су према оцени Академијског Савета најбоље пзрадили задатке из историје српског парода, као и да се тим Ве ликошколиима изда награда за рад, коју је од бор општннски установпо у седници својој од 15 Јуна 1889 године АБр. 335. Пошто јс председннк општино краткнм говором објаспио одбору цељ и корист пздавања ових награда, би прочитано ппсмо Ректората Велике Шко 1е АБр. 3226, којпм је извештена општина, да је Академијском Савету поднето пет расправа; да је према оцени Академпјског савета предложено за награду три расправе. После прочитаног мис.ма Ректората.—Иешко ТНколе, председник је, отворивши запечаћена писма, у којима су била имепа награђених Вели кошколаца, објавио, да су задатак: „Српски Устаници протпву турака у свези са сеобама Срба у ту1 )Ипу од 1459 до 1814 године," који је од Академијског Савета предложен за прау награ1у у 400 динара, заједнички израдплп Радослав Агатоповић н Паун М. Спаснћ слушаоци IV. годипе ФилосоФије ; другн задатак о истој теми. предложен од Академиског Савета за другу на-

БРОЈ 26

граду од 200 днпара пзрадно Јован Хаџп Васиљевић фнлософ III годипе; а трећи задатак, »Зетски Мптроио.шт Данпло први н ослобођсње Црнс Горе" пзрађен од Гргура Јакшића свршеног ФплосоФа, Академнски Савет предложио је да се наградн штамиан-см о општинском трошку у интересу српске књижевностн Да би се решење одбора општнпског од 1889 годппе АБр. 335 извршило, — одбор је решио, да се из општинске касе нзда прва награда у четирн стотино динара Радославу Агатоиовићу и Пауну М Спасићу; друга награда у две стотпне дппара Јовану Хаџн Васиљеппћу; да се обе ове расправе штампају у општпнском лпсту а потом одштампају у засебне књижнце. Гргур Јакшић да се наградн са сто дпш.ра, с тим да сс н његов рад штампа у општпнским повинама н по том засебно одштампа за то, што његов рад расправља друго питање поставл^ено од Академиског Савета Трошак око преилампавања 01 пх расправа заједно са трећом наградом од сто дппара да падпо иа терет партијс буџетом одређене за непредвиђепе трошковс. II. Председннк нзноси одбору на рсшење акт управе Фондова којим се тражи, да општина београдска плати Уиравп бар 36.000 динара у злату за пмање звапо Цеханово, којс је, имање. Управа Фондова за наилату својнх потр. живања на лицитацпји продала општипн београдској за 21.712 дннара у здату, — како бн Управа фондова шго мање штеговала, јер њепо потражп ван.е износп на 46219 55 дннара у злату, а међугим је ово пмање од велпке корпстп по општпну Београдску По прочитању чога акта АБр. 3145 одбор јс решио, да се за ово гмање из (>асе опшчшске не мо«;е дати ништа више преко нзлпцптиране суме од 21.712 динара у злату. III По ирочитању молбе јчитсљског удруже1ва којом се тражн од ошлтнне помоћ за учптел,ску скупштину што ће се држатн 5 Јула ове године у Београду, — одбор јс после попменич ног гласаља са 12 гласова против 8 (који су бнлп зч 600 дннара) решио, да се учнтељском удружењу као помоћ прилнком држање учптељ • ске скунштине нзда нз општппске касе једна хиљада динара

СРПСКИ УСТЈШШИ ПРОТИВУ ТУРАКА у с в е з и СА НЛРОДНИМ СЕОБАША 7 ТУБИНУ од 1459.—1814. године. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА наиис А ли ј 3 . Д гатоновић . и Ј1. ЈА. Ј ^пасић. '

(Академијски Савет Вел. Школе паградио ирвом видовданском наградом оп.шт. београдске). Мото : — „Нора намЂ перестам, бнтв умннми чужимЂ умомт, и славннми чужого славои" (Време је да иреетанемо мудровати ту))ОМ ламећу, и славити се туђом славом). Карамжн. ч©? II Р Е Д Г 0 В О Г ...Иза планина Карпатских живљахунекада нека питома племена, која се од другнх својих суседа одликоваху мирним, настањеним, земљорадничким начином жи-

вота. Ну потиснути једном од дивље инвазије са истока кретоше се та племена доле к Дунаву, који прегазивши, доНоше у ове наше питоме пределе. То беху Срби, који се клон.аху нспред азијских варвара, у намери, да овде нађу мирнија склоништа за слободан развитак свога племенског патријархарног живота. Дванаест и по векова је већ преминуло, од како ти наши праоци населише ове пределе између Јадранског, Јонског и Белог мора. Ну клонећи се једног, српски народ нађе тада у новој својој постојбини много више непријатеља, са којима би принуђен отпочети очајничку борбу за своје одржање. Опредељену судбину српски сој херојски сноси. I Ганаљиваху на њега и дивље хунске чете, и валовите аварске бујице, али га не сломише. Срби остагае Срби, макар да пре њих БалкашЈм прелетаху и Франци и Визиготи, Вандали и Остроготи, од којих данас нигде ни спомена. Срби очуваше име своје, племенске уредбе своје, ашто је најглавније, матерњи језик свој. Они га додиром са многим страним разнородним елементом не искварише, као на пример оних седам, Блгарима покорених, племена, већ успеше да и друге у њега претопе.

Ну, прве опасности минуше, али место дивљих инвазија јављауј се садамного горе опасности од тако званих ци вилизованих народа. На питомину српску и јуначко срце грабе се и Цариград и Рим, тј. отимасе роминизим и византини.)им. Ве/.а — то беше ново поље борбе за балканске новајлије, да окушају своју моралну и Физичку снагу. И српски народ поносно ступа у ту нову борбу противу два жестока противника, и из ње излази као величанствени победилац. Нити га Рим могагае пороманити, нити Цариград повизантинити. Срби примају напреднија верска начела, али ни на латинском ни грчком језику, већ на свом матерњем језику, каквим тада говораху они Срби у солунској Србији. На тај свој језик преведогае учитељи словенски свете књиге за нову литургију, а те књиге бигае доцније учитељима свих Словена. Разуме се, да је српски народ са тако јако развијеном свегаћу о своме имену и самосталној егзистенцији стекао противу себе јога огорченијег противника у лицу Византинаца, који гледагае и племенски државни склоп српски да унигате, и име сриско да утамане. Али је Србин и у тој поновљеној борби опет величанствени победилац. С једне стране, водећи уну-