Београдске општинске новине

БРОЈ 26

— 101 —

ГОДИНА IX.

да оад стојимо пред тборима нлродимх посланика п бићо скандала, ако сс и тад дссн овако псто. С тога опст тражим да се дотпчни чпновнпк казнп а како етојпмо пред изборпма народннх послаппка то предлажем ово; Има један човек којп је бпо дугогодпишл! ЧПНОВПИК ОПШТПНСКП II ко;н је правпо општипи све спнскове; предлажем да се ои попово узмс у службу. Он пристаје да спреми сппскове за ово глмсаље из којих { јомо сс мп уверити о љегову раду. Ако му нева.ћају спискови каже, помојте ме ни часа трпетн у служби преко рока Пека се не узме сталпо у службу. Б1ека му се од|>еди дијурпа. Председнип ■— Рекоше како нма једап вешт човек који сппскове радп. То је И шја ВучкоииК, који је дуго годипа бпо овдс и познаје многс грађане. Он је пре мене отпуштен н отпуштеп је због пеуредиостн у спн ковима. Даљо да вам кажем и ово. Допста је дужност општиие да све грађдпо заиише а •" закон је предвпдео и то да чим објави какав збор да се сиискови излажу гра1)апстиу на увн1,ај те дч пх впде п могуће грешке нсправе а исправке со прпмају до самог даиа збора. Свраћао сам грађонстпу пажњу на то, алн свет миели да сие то треба да уради општпнски суд. И самн грађани треба да се постарају да исправе грепЈко које се могу десити. Ја ћу се нак старати да се у будуће тако шго не десн н морамо посао око грађеша снискова уредити што боље, Ми мпого зборншемо п за гра ђен.е сиискова мораће се одредити лнце које ћс само нч томе радитп, које Кс уводпти у спнсково иромене гито се дешавају. Нарсднћу да се, чпм сс објави збор, одмах штампају н сппскови који Ке сс растурити мсђу грађане па ће онн којтт не буду случа|но улпсапп тражигп да их уппшемо. Другог нута н пачнна као да нема, а да тп сппсковп буду тлчни. Једчнп је начнн даучмемоједиога нли два човека, чиношшка, којп бн стално на то.ме радили Н о упису грађапа у спнскове воднли брпгу. Пма случ >јева гдо јо нско од чп новника указом н.ш претинсом премештеп пз Бео града, илп је умро, а тај још Фнгуришс по снисковима као гра1)аннч јер га ннко ннје пз спнскоиа пзбрисао. Само сталаи рчдеппк могао бн држатн све у реду и могао би бити повучен нлон'овор ако бп бпло ма какве ненсправностп. Љуб. ЈовановиИ — Ја бих могао чсамо да нзјавим сажаљсше што се то тако деспло Н да

пије било оиога стања које је пасгало у оиштшш посде онога лањског збора за неповерење општинн, да је нредседпик н опо часииштво подуже на овоме месту, ја му нп иа која начин не бих могао ирпмнтн ово извпњењс. Овако знају!»и да је ирсдседннк од скора па овоме месту, ја примам правдањо под условом ако нам предсодник да уверења: да ће сс ово стање ма на који начин понравнтп. У осталом ја пнак мнслнм, да чнновннк који јеово радио пе би требао да прође без казпе јер није ситиа погрешка кад се види да на 600 пуноправнпх грађана нису моглн да гласају за то што пх нема у списковима, Кад се узмс да мпмо овнх 600, још бар 400 њих није дошло да гласа, онда се видн да је списак за НЈООлица био нетачан. А 10 је толнки броЈ да није могао битн изостављен Оез непажње нли рђаве памерс, за које треба казнити. Што се тиче самих мера како ого п ља уоодити па дд 1№ буде више овпх случајева неуре!пости, ја мислим да то треба осгавитн председпиштву те да оно урадп што је најбо .Бе. Ја пак мисл.им да би требало штамиатп саискове грађано, и да то не би много коштало а.ш ако се то не бн хтело, онда би бпло веома практично кад би у сваком кварту налазнли спискове н оипхлпца која имају права у другим квартовима, па ако неко!а не буде у спнску кварта у којиједошао, да се пџтранси да ли је у коме другом уписан па тамо да се уиутп а да не тумара од кварта до кварта. (аАСТДВИЋВ се)

СОиЛУНСХ^А ПИЈАДА Солун, 19 ЈЈчга 1893 год. Ове седмиде инјаца је била сасиин у засгоју. На житвоме гргу сва је промеиа била у цеии бољсг јечми, који је оск^пшао за пола иаре и\ оку: 22 ' ;2 паре ока— 10 ,02 дип. зл. метр. цепта, н рижи , која је ојеФтипшала за ио паре: 26'ј., пара ова 11,81 дии. зл. мц. Пијаца је јуче закључепа са чвршћим цснама. Ова се иедеља сматра као црелаз из пролетње у летњу сезопу и с тога је нромет био врло слаб.

Партпју, из квјс да се ова сума нснлатн, да одреди пррдселник општнпе н да о томо извести одбор.

О Б Ј А В А. Оиштипп београдској иогребпо је осам коња за теглеље терета. Коњи треба да су високи 165 до 170 с. м., у обиму до 182 с м.. јаии, рчзвијепи. меспати, да су иогнупо здрави, без пкаквих мапа, да мису сгарији од 7 и мла1,и од 5 год. Поиуђепи коњп пмаће и^држати 8 дана иробе, Од суда општине вароши Веограда, 7. Јуна 1893. год. СБр. 9049.

САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИИЕ БЕОГРАДС^Е Држан 3. Маја 1893, год. (по СТЕНОГГ. ВЕЛЕШКАМА) (НАСТАИАК) Раденко ДраговиИ. — Иродседник кажо да пма трешкс п до граЈ)ана, што нпсу платпли порсзу. ■Ја ме!)у тим сумњам да иије ово све хотимично урадпо тај чиновпнк који радп на сипсковнма Председник. — Има и оваквих случајева. Чо оек који јс гласао у једном кварту палази се сад у другом. На пр. г. Нпкола Каиетаповић обнчпо је гласао у дорћолском кварту, али га сад тамо ниЈе бнло. Дошао јо у општппу н свратпо код чиноппика којн је радно те сппскове и нашао да је сад био заппсан у варошко.м кварту. Дакле •бндо је испреметања које је дошл > из пореског одељка. А. ОдавиК — Ја знам п верујем да су услсд ■овог премештања из кварта у кварт н ове исправилностп иотскле, а.ш верујем да може да будс истина н оно што је г. Рчденко казао. Јср нпјо то да јс остало неуписано 5 п.ш 6 грађана нсго их има преко 500. Пз кварта прачарског добно сам нреко 100 комада листа, које су потписалп грађанн, те лисге :1|)ошло су кроз сво квартове и дошлп у мој кварт п у списку којн је у овом кварту бно нијо се иалазпо уписап нн едап од тих л>уди. Мп треба да водимо рачуна ј——- трашњу борбу око иревласти, — што таке лолитичке лрилике онда беху, — а с .друге спољашњу за одброну од непријатеља својих, Срби и гомилама падаху ла бојним пољима, и масама умираху по византијским тамницама, па ипак свој језик, веру и народност своју не изневерише; већ славно скрушише своје противнике, доказавши им силом право своје на политичку егзистенцију у светској позорници. Зацело је пуна значаја и величанствених призора историја нашега народа за све време његова жупанијска живота. Само такав сој српски, који умеде онако снажно одбитл од себе све таласе, који га запљускиваху са свију страна за читава три и по века, би у •стању родити онакога зунака, као што беше велики Немања, који од растурених српских племена створи снажнује,дну целину, која зададе страха и лукалом западу и гордом истоку - Царитраду. Да ништа више за човечански род није урадио, само тим једним делом, српски народ заслужује, да му историја људска окити име златним венцима, што беше тако високе политичке и моралне зрелости онда, када се у „цивилизованој" Европи не знађаше добро, да ли иза ллемићских замака и градова живи по

долинама и планинама и Други какав свет. Ну српски се народ не зауставља на томе; точак напретка, који Немања онако силно завитла, прихватише његови следбеници, дајући му нове снаге, нова полета. Од. оне мале биљчице, коју Немања засади у новој својој рашкој градини, за непуна два столећа израсте тако горостасан храст, да својим широким гранама обухвати без мал' цело Балканско полуострво. Задобивене тековине народне у жупанијскоме добу: вера, језик и самосталност добише у новом добу чвршће основе. Унутрашње борбе око превласти мало по мало нестаје; спољашња из деФанзиве претвара се у страшну ОФанзиву. Српска сила и српски утецај све се више распростире: жупанија се претвара у сјајно краљевство, а краљевство у својој кулминацији прелази у царсгви!... Како величанствено блиста златна тијара Душанова, а поносно се лепрша над главом њетовом дв01\иави орао његов!... Али, ах!.. то беше само кратка слава, која прође као сан, иза кога се роди грозна и страшна јава! Проклета Немеза српска усадила беше у срж онога горостаса српског опасан црв, који испијаше сок његов, те се једна по једна грана нагло поче сушити и кршити, док

остаде лајзад само голо стабло, око кога још облећу црни гавранови. Али и њега најзад анадолски вихар збриса с лица ове земље Оста само дубоко у земљу заривени корен, из чијих ће жила много доцније нићи нове, младе биљчице слободе, које ће опомињати доцнија поколења српска на негдашњу славу л величину њихових предака Тужна ли је успомена на то доба наше прошлости. Она негда силна и велика Душанова царевина сад је турска провинција, раздељена на пашалуке исанџаке; од негдашње славе и величине српске, само се виде трагови некадање српске државне самосталности Страшну ли нам слику даје сада потлачено Српство!... Место пространих зелених пол>а, цветних вртова и грозних винограда, гледате саму пустош; место големих вароши и градова српских, видите страшне развалине. Место веселе песме раздраганих српских јунака и јунакиња, чујете само потмули јаук, изазван тешким мукама од зулума турских. Место звеке убо.јна оружја Душанових соколова, чујете звекетање ропских ланаца. Место веселих дружина и сватова српских, сретате на друмовима дуге низове ланцима повезана робља српског, које крволоци