Београдске општинске новине

ГОДННА XI.

— 104 —

БРОЈ 27

Јован Димнтријевпћ касашит и проститут доброг владан/а и средн.ег имовног стања, но да је склон па свађу. III. Председннк саонштава одбору да је одборско новереништво пзабрато у седници одборској од 14 Јуна ове год, АБр. 3378 израдило нову трошаринску тарнфу и подноси је одбору на решеље. 11 о прочптању сваке тачке по особ одбор је решио, да се досадања тариФа општинске трошарпне у Београду замени са следећом*).

XXXV. БАНРЕ ДНИ САСТАНАК 21. Јуна 1893. год. Цреседавао иреседник г. Миловап Р. Маривковић чзд одборвика били г. г. Никола X. Поиовић, А. Ј. Одавић, Лазар Радонић, Коста Б. Михај-ловић, Коста Петровић, Мих. Д Банковић, М. Ведизарић, С. Ј. Азријел, М. 0. Иетровић, Р. Драговић, Дазар Дашковић, М. М. Ђорић, Ст. Чађевић, Ђ. С. Новаковић, М. Јанковић, Мил. Ј. Марковић, Маг. Јовановић, Љ. Јовановић, Илија 'Борђевић, Мих. II. Бончић и Димитрије Р. Гајић. I. Ио прочитању акта истражног суде за вар. Београд АБр. 3294 и 3278, којим се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица одбор је изјавио, да су Васа Николић без занимања и Михајло Петровић цигљар иепознати. II. Председник изпоси одбору на мпшљење молбе, којпм се траже уверења о снротном стан.у и лородичном односу. По прочитању тих молби СВр. 10054, 9714, •9979, 9876, 9877, 9965 9802, одбор је изјавио мишљење, да се суд предходно увери о имовном стан.у молилаца: Драгутнна Ђорђеви1>а, Јулке II. Степића, Драгпње Јанковић, Шандора Петровића, Катарино Војић, Јелке Митић и Агније СтеФановић па тек онда да им изда тражепо уверење. III. По прочитању извештаја комисијских ГБр. 2406 н 2456 одбор је одобрио одређене осе у

*) ТариФа ће бити штамнаиа дела у једном од идућих бројева. Ур.

СРПСКИ УСТАНШ ПРОТИВУ ТУРАКА У В Е 3 II СА НАРОДННШ СЕОБАША 7 ТУХИНУ од 1459.—1814. године. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА напиоали јр. Дгатоновић и Ј1. ЈА. ј^пасић.

^Академијски Савет Вел. ЈЛколе наградш) џрвом. видовданском наградом оишт. беогуадске). Мото : — „Пора намтј перестатв Р нтб умннми чужим'1. умомђ и СЛавннми чужош славов" (Време је да престанемо мудровати ту])0М памећу, и славити се туђом славом). Карамзин. ^аИ Р Е Д Г 0 В 0 Р (наставак) Погледајте сада с плаве Авале, или пусте Мајевице (планииа у Босни) или поносна Дурмитора онамо преко Дунава,

улицама Краљ Милановој од скопљанске до куће Спасо.ја Ставановића и Сеничкој. IV. По прочитању протокола лицитације СБр 9501, држане 11. Јуна 1893 год. за набавку одела летњег за пожарну чету, одбор је решио да се набавка одела за пожарникс и позорнике општпнске уступи према прописаним погодбама СветозарЈ Николићу, кројачу за хиљаду шест стотипа иедесет динара и двадесет пара свега. V. По прочнтању молбе Д Бимбића, писара онштинског АБр, 3394, одбор је решио, да се молиоцу Д Вимбићу пнсару овоопштинском одобри једномесечпо осуство ради лечења с тим, да му се за ово време изда плата у напред. Осуство ће му се рачунати, кад га стане употребљавати. VI. На предлог граћевинског сделенЈа општине београдске АВр 3202 (ГБр. 2414) одбор је решио, да се узме у службу општппску за инжињсра Фрања Ајперт са годишњом платом, која је у буџету стављепа с тим, да се упита минисгарство грађевпна, да ли Ајперт према под нетпм сведоџбама имч квалиФикације за инжнњера општинског. VII. Одборннк г. Стеван Чађевић предлаже да се у интересу саобраћаја што нре регулише крај доње Јованове улице што пзлази на Скадарску улицу. По саслушању овога одбор је одлучио, да одборски повереници 'г. г. Ст. Чаћевпћ Милутнн ■I Марковпћ н Нлија Ђорђевпћ одборницп и Т. Селесковић управник грађевинског оделења на лицу места проуче ово иптање и иоднесу одбору извештај на решење. VIII. Продужен је појединачни нретрес трошарннске тариФе и посло поименичног гласања за сваку позицпју по ссоб, одбор је репшо, да се и следсћн прсдмети оптерете трошаринском таксом*). *) Целокупна тариФа биће штампана у једном од идућих бројева. Ур.

Саве, Драве, и дуж Приморја, п шта видите? - Густе редове многобројних српских нородица, како измичу испред бесне навале анадолске бујице, да тамо негде у туђини, на слободној хришћанској земљи, нађу мирна и слободна станишта. Како је то жалостан призор растанка са својим огњиштем, које је толико столећа крвљу домаћиновом натапано, па тражити братска загрљаја у туђини!.. И зашто све то? Зато, што Србин хоће слободу своју, неће да робује... * •* % Каже се обично: пет векова Србин је робовао Турчину! Ну, да ли је оправдана та клевета на понос и јунаштво српско; да ли се тај појам може однети на целокупан српеки живаљ тадашњега доба? Да ли се тако може рећи и за оне небројене чете српских хајдука, који по горама и кршевима српским чунаху кандило слободе и самосталности српске, све до наншх дана? Мислимо да не, и још мање се тако може рећи за оне многобројне хиљаде одбеглих српских сннова у тућину. Јер они тек сада отпочињу очајничку борбу са непријатељем и отимачем свога огњишта. На туђој тернторији они стварају своју организацију,

XXXVII. РЕДОВАН САСТАНАК 24. Јуна 1893. год. 11 ре подпе Председавао иредседник г. Милован Р. Маринковић, од одборпика били г. г. Мих. Д. Банковић, Јовап Ћуровић, Ђорђе Нарапџаћ, Р. Драговић, Илија Ђорђевић, Милан М. Ђорић, Димитрије Р. Гајић, Михајло М. Ђорђевић, Коста Б. Михајловић, Н. Вулковић, С. Азријел, Љ. Јовановић, Ф. Васиљевић, Коста Петровић, Јоваа Храстић, Ст. Ђађенић, Др. Марко Т. Деко, Ђ. С. Новаковић, Мих, П. Бончић, Лазар Дашковић, М. Велизарић, А. Шток, Мат. Јовановић. I. По прочитању акта истражног судијс за вар Београд АБр. 3399, 3431 н 3396, којпм се траже уверења о владању н пмовном стању извесних лица одбор јс пзјавно, да су му иепознати Здравко Петровић ппгапин, Јовпца Кнежевић надничар, Милан АнтонпјсвнК и Милован Миливојевић калФс, Тома Паппћ шегрт, Јован СиК ћурчијскн калфа н Мпјапло Впшњић шегрт ганај ■ дсрскн. II Продужен је поједнначкп претрес трошаринске тарифе н после попмсничног гласања за сваку позпцнју поособ одбор је рсшио, да се и следећи нредмети оптерете трогаарписком таксом.

XXXVIII РЕДОВНИ САСТАНАК 24. Јуна 1898 год. По подпе Председавао председник г. Миловап Р. Марипкрвић, од одборпика били г. г. Жијајло Јапковнћ, К. Петровић, Илија Ђорђевић, Јовап Ђуровић, Михајло М. Ђорђевић, С. Вељаповић, Јован Христић, К. Б. Михајловнћ, Дим. Р. Гајић, М. М. Ђорић, Мат. Јоваповић, С. Ј. Азријел, Ф. Васиљевић, Ђорђе Наранџић, Апдреја Л. Одавић, Н. Вулковић, Рад. Драговић, Др. М. Радоваповић, Ла81р Дашковић, Мих. Д. Бапковић, Др. Павао Понопић, Милут. ,1. Марковић, Ст. Ђађевић. I. У овој седници претресапа је сало трошаринска тарнФа, ко.ја ће се доцније штамиоти целокупна.

. XI, ВАНРЕДНИ САСТАНАК 20. Јуна 1893 год. Председавао председник г. Миловап Р. Марипковпћ од одборпика били г. г. Ник. X. Поповић, Сава Веља-

нову своју државу, на темељу које прикупљају и организују своју снагу да ослободе стару своју домовину. Вините се мислима у доба, када пресељенн Срби у Угарској починише чуда херојских дела под својим новим деспотима Г>ранковићима, или мало касније ногледајте иа крајинама на оне силне бедеме, од српских груди, како снажно одбнјају валовите бујице анадолске најезде. На може ли се рећи, да је тај народ тада роб :вао Турцима ? Вековима се продужава на њих навала бесних Азијата, али их борци српски увек снажно одбијају. И зар та борба није највеличанственији призор падања за име, веру н слободу сриску? Зар онолико силно напрезање бораца српских да истргну своју домовину исиодјарма клетога крвника, не заслужује пажње свакога Србина? Нема, мислимо, племенитијег и благодетнијег задатка за свакога Србина, негода изучава ону борбу Срба с Турцима, за слободу домовине српске, - кад се обично (али погрешно) мисли, да је Србин робовао Турчину. Захвалност према мајци домовини, која нас је одгајила на пепелу хиљадама изгинулих, за име сво.је, предака напгах, нагнала је и нас, да своје слабачке силе посветимо изучавању