Београдске општинске новине

ГОДИНА XI.

— 108 —

БРОЈ 28

Мијајло Јаоковић, Дазар Дашкивић, Мих. М. Ђорђевић, Јовап Христи}., Коста Нетровић, М. Велизарић, Коста Б. Михајловић, В. М. Тодоровић, М. Капетаповић. I. Проч11та(1 јс заШ1Сиик одборских одлука седиице држапе 28. Јупа 1893 год. н. примљен је без икаквих измепр, II. Ио ирочитању акта истражног судије за варош Београд АБр. 3562 н 3501 којпм се траже уверења о нмовн м стаљу н вдадањ> извеснпх дица, одбор је изјавно, да је Крста Поповић тргов доброг владан.а и доброг имовпог сташа; да му је Душан Јовапови)| цпгашш пепозиати. III. Председнпк извештава одбор, да је суд општински 1 Јула ове 1одапе АБр. 3546. решио, да цена хлебу, за прву половину месеца Јула ове годнне, буде 19 пара дип. од килограма, а да се леб продаје по вароши по двадесет пара у тежини од хиљиду и педесет и три грама Одбор је прнмно, к знан,у ово решење судско. IV. Предсе.шик еаопштава одбору, да је поднето неколико молби за уверења за прекоредни зајам код управе Фондова и да према најновијем распису господина Министра народие привреде, ова уверења треба да издаду и нотпишу, председник општине илн шегов замешш са три одборника, који имају личног уверења да молилац према својим приликама новчаним заслужује, да добије прекоредан зајам По саслушању овога, одбор је решио, да се молбе за уверења за нрекоредан зајам код управе Фондова не износе више пред одбор на решење но да така увериња, сам суд са цотребшш бројем одборника издаје молноцпма онако, како се у распису министра народне привреде о овоме предмету нроппсује. V. По прочитању молбе Милке Бабић СБр. 10142 којом тражи уверење о сиротноме ст^њу, одбор је нзјавио мишљење, да се суд иретходно увери о имовном стању молитељице па тек оида да јој изда тражеао уверење. VI. По прочптању молбе Павла М. Попови1а овд. тргов. АБр. 3624 и Мите Ђорђепића фи-

СРПСКИ УСТА1ЦИ ПРОТИВУ1УРАКА У В Е 3 И СА НАРОДНИМ СЕОБАША У ТУВИНУ од 1459.—1814. године. ИСТОРИЈСКА РАСИРАВА У ДВА ДЕЛА напиоали у. ^гатонови-б.. и Ј1. ЈА.. ЈЗ паси-к.

(Академијски Савет Вел. Школе наградио ирвом видовданском наградом оигат. београдске). Мото: — „Нора намљ перестаи. бнтв умннми чужимг умомт. и славннми чужов славого" (Време је да престанемо мудровати ту1)ОМ памећу, и славити сс ту},ом славом). Карамзин. II Р Е Д Г 0 В 0 Р (наставак) Ово нарочито вреди за доба до иоловине XVII. етолећа. Јер они Срби на крајинама немаху с почетка ни трага

шекџије АБр. 3625. којима траже, да се ослободе дужности први тутора црквеног а другн прису 1 ника, одбор је решио, да се Павле М Понови*1 одбије од тражења; да се Мита ТЈорђевић ослободи дужности присутничке изабрав на његово место за прнсутпцка Николу Максимовића каФеџ. код „Мирнјева". VII. Председник еаопштава одбору, да је држав. Савет решењем својим од -8. Јуна 1893 год. Бр. 1993 одобрио решење одбора општинског од 80. Маја ове год АБр. 3062, да се све уштеде по разним буџетским партнјама стављају у партију на ванредне и непредвиђене трошкове, с тим, да партија на ванредне и непредвиђене трошкове за 1893 год. неможе бши већа од сто хиљада динара заједно са сумом од петнајест хиљада пет стотина осамдесет и шест дин. што је у буџету за ове потребе стављено. Одбор је примио, к знању ово решење Држав. Савета и преиор>чио суду да со но истоме решењу управд.а. VIII. Председиик нзносн одбору на увн1)ај извештај књиговодства, из кога се види, на којим је буџетским нартијама до 1. Јупа ове године било уштеда а које су до тога времена ирекорачене. По прочитању тога извештаја ББр 2290 одбор је одлучно, да овај извештчј са кн.игама сравни одборско поверепиштво за иреглед он штинскпх рачуна и поднесе одбору свој извеш тај на решење. IX Председиик саопштава одбору, да ће се према одобрењу одборском од 24. Маја 1893 год АБр 2825 у недељу 4. Јуна тек, год. у 11 часова нре подие открити споменик пок, Јовану Гавриловићу н да је учитељско удружење актом својим АБр. 3626 позвало општиискн одбор, да овој свечаности присуствује. Одбор је иримио, к знању ово саопштење с тим, да иорпоративно присуствује опој свеча ности. X. Одборник г. Л. 'Зар Дашковић преддаже, да се такса трошаринска на пиво н внно смпњи а на брашно удари. од какве јаче концентрације; већ беху растурени по градовима крајишким, у службу разних команданата, најпре пдемића угарских и хрватских, а доцније аустријсхшх ђенерала. Тек по постанку Војничке границе, коју искључиво сачињаваху српски борци, могаше се мислити о каквој јачој организацији српској и на тој страни. Али Срби ту не беху војници својих војвода, или деспота, већ најамници аустријских ђенерала. Зато се и рад њихов на националној мисли и разликује од онога рада угарских Срба. С тога су таке појаве и нас нагнале, да у прве три главе првога дела ове расправе засебно описујемо рад српских устаника противу Турака, како међу угарским Србима, тако и крајишким. Тек када око половине XVI. столећа, са пропашћу мађарске краљевине нестаје и оне централизације сриске у Угарској, а поједине оазе српске попрскаше сремске, банатске, па чак и ердељске пределе, онда се наша пажња поглавито заустав.ља на оним Србима на крајинама, нарочито онима у приморју далматинском; што баш тада, када се пламен борбе српске на једном крају гаси, на оном другом тек почиње да блиста јунаштво српско у свој светлости својој, и тек се

По саслушању огога одбор је одлучно, да се сазове нарочнта одборска седнииа, у којој да се по други пут ревидпра цела трошаринска тариФа н по нстој донесе коначно решен.е. XI. На захтев царипарннце београдске АБр. 2688 и на нредлог грађевипског оделеп.а ГБр 1867 одбор је решио. да гра1)евинско оделење извршн претресање калдрме и оправку ограде код ца рннарнпце па Савн одобрнв за то кредит о I хиљаду осам стотина шесдесет п седам динара, XII. По ирочитању протокола лицитшије ГБр 2624 др;Кане 26. Јуна осе год. за кварен е старе и постављање мове калдрме у Ломиној улици, одбор је решио, да се овај иооло уступи Мити Стојановићу овд. према прописаннм погодбама и по цени п то: за кварење старе калдрме по шест и трн четвртине паре динарске од квадр метра, и за постапљап е нове калдрме по педесет и шест н три четвртине паре дпнар. од квадр. метра. XIII. По прочитању протокола лнцитације ГБр, 2625 држапе 26 Јуна 1893 год. за откопавање земље у Ломиној улици — одбор је решио, да се откопавање земље у Ломиној улици устуни Мити Стојиневпћу по један динар и двадесет н четирн п пб иаре динар. од к^бнога метра. XIV. На предлог грађевинског оделења ГБр 2009 одбор је решио, да се Змајева улица откоп.ч ирема утврђеној нмвелети; да се откопапа зе мља умотреби за насипање доњо Јованове улиие, и да се овај посао да на лицитациЈу, одобрив зато кредит од хиљаду седам стотина дванајест динара. XV. Председник саошптава одбору, да је према решењу његовом од 19. Априла 1893 год. АБр. 2099 суд општпнски саставио списак лица за оцен.иваче предмета што се за војсву набављају. По прочитању тога спи ка АБр. 3628 одбср је решио, да оцењивачи предмета што се за војску набавл>ају буду ова лица:

ту показује борба Срба за национализам у свој величанствености својој. То је борба српских Ускока. у Приморју и на крајинама, како с Турцима, тако и са другим непријатељима свога имена. Та борба, која при крају XVI. столећа достиже ирву кулминацију, и заслужује, да се на њој дуго заустављају погледи нанш, јер је то оно најкласичније и најтрагичније доба живота наших предака. Држимо да је така подела при третирању првог дела ове расправе оправдана, због јаснијег представљања оделитихпојава, које за то време прате целокупни народ српеки. Сем тога, што се тиче првог и другог дела ове расправе, потребно нам је напоменути још и ово: Целокупна борба свих тих Срба с Турцима, врло је тесно скопчана са односима према Турцима оних народа, под чијом заштитом, и на чијем земљишту вршаху свој национални задатак ти српски борци. Срби у Угарској воде борбу с Турцима под заштитом угарске краљевине, ретко кад сами, већ увек у друштву са ма1)арским народом. Они пак на крајинама, стојећи под заштитом маћарскога краља, с Хрватима. А кад доцније нестаде мађарске краљевине, сви Срби с Хрватима ступише под