Београдске општинске новине

БРОЈ 28

— 109 —

ГОДИНА IX.

ОбуГшри: Петар Т. Милпћ, Милан Денчић, Вељко Микић, Апдра Јаиковнћ, Алекса Костић II Нпкола Чокић. Еројачи: Марко Петроинјепнћ, Сап« ДеспотопиК, Васа Стојковпћ, Тодор Елакоинћ Јеирем МиланониК и Ђока Јоианопнћ. Сарачи: Коста Аврамосић, Милан Матковић и Иван С ганпсављевнК Столори: Апдра Банковић, Иера Обра швнћ, 1'ака Милеиковић, Павле Радосављевић, ГЈсндор Николић и Јеврем Милепковић. Бравари: Пера Цалнћ Милан Мипић, Љ^ба Трајковић, Ђока Обрадовић н Раде Суботић. Ковачи: Мплош Обркпежсвић, Милан Мшадпноиић и Јоца Јуришић. Колари: Васа Делић, Ђока Галетић, Коста Рајић, Плнта Петровпћ и Никола Н.шћ. Лимари: СоФроније Јовановић, Јован Сремац, Коста Лннтнер, н Ннкола Новаковић Оианчари: Милаи Белчевић, Стева Јовановић, Сретеи Васнљевић, Мплан Манојловић н Милан Јокпћ. Ткачи — илатнарџ: Миша Мијовчин, Вукоман Милетић, Димитрије Ђорћевић и Соломон Азријел Да суд општннски преглела, да лп су име новнна лица срп. поданици, па ако међу њима пађе, да неко пијв српски поданик, да гд нзоставн а па љегово место да одредп другог, XVI. Одборник г Соломон Азријел пита па чему стојп ствар о куповпни жељезнпце од Милорада Кара Маркооића. Председник одговара, да је сав мптеријал за •општнну употребљив прпмл,еп сем локомотива, које продавац пма према уговору да оправн. Како ово будо извршено, саопштиће се од•бору пзвештај о примхеиом материјалу XVII Одборник г. Јован 'Буровић пита, да лн су готовн планови пивелациопи 1! регулациопи за Епглезовац, пошто нма доста граЏта, којп бп желели /а тамо ку^е подижу Председник одговара, да су ти иланови у пеколико свршенн н да ће ускоро битп потпупо готови заштиту бечких ћесара и од тада воде борбу с Турцима под заштитом и у друштву са тим новим покровитељима својим. С тога се никако не може описивати борба Срба с Турцима, а да се не представи и борба Мађара, Хрвата, или Ћесареваца са истима. Ово не само да важп и за оне Србе у Угарској, који имађаху, бар за извесно време, својих војвода и деспота, већ у толико више за оне на крајинама, нарочито славонској и хрватској, што они тамо не имађаху никакве своје концентрације, стојећи у најамничкој служби појединих команданата градова, ретко своје народности, већ већином мађарске, хрватске или немачке. Изузимају се у неколико далматинско-приморски Ускоци, који већином ратоваху иод својим (српским) војводама. Они на крајинама беху у служби хрватских и ћесарских војвода. Бани хрватски, или ти разни кнезови, и аустријски Јјенерали — нарочито доцније кад се установи Војничка граница, - вођаху рат с Турцима на свој рачун, по наредби свога владаоца, не обзирући се на задатак Срба, који сачињаваху увек главни контингенат њихове бојне силе. С тога се мора у опширности износити борба с Турцима, узроци и последице

XVIII Председипк износи одбору на решеае молбу Счанице удове пок Тасе БагпкалФића СБр. 3313 п Марије удове нок. Драгутина Бор^евића бив. опгат. чиновника АБр 1400, којима траже издржавање из ошитннске касе. По прочптању тнх мелби одбор је одлучио, да се обе ове молбе као и све остале ове природе унутс на оцепу и решењо одбору сиротниском нзабратом у <едници одборској од 26 Маја 1892 год. АБр. 7514. Да исти одбор реФерише одбору, да ли Јелпсавета удова Петра Хаџи Јаннћа заслужује да јој се и даље издаје из општннске касе помоК одобрена решењем одборским од 20. Фебруара 1893 гој . АБр. 1094.

општински послови. Мсправка. У 26. броју општинских новина од 27. Јуна о. г. иод рубриком „Рад општинског одбора," иод бр. VII. стоји, да Др. I ГетенкоФер слави педесетогодишњицу лекарскога рада. Ово је погрешно, јер Др. ЦетенкоФер није дектф мед©ци»е, већ фи.н»зофијс и славио је педесетогодишњицу докторског јубилеума, т. ј. славио је педесету годииу, од како је проглашен за доктора ФилозоФије.

О Б Ј А В АОиштиин београдсвој иотребно је осам коња за тегдење терета. Коњи треба да су високи 165 до 170 с. м., у обиму до 182 с. м.. ј;и;и, рчзвијепи. меенати, да су по1пуио здрави, без икаквих мана, да пису старији од 7 и мла1,и од 5 гсд. Попуђепи ко 11 .и ииаће и.Јдржаги 8 дааа нробе. Од суда општине вароши Веограда, 7. Јуна 1898. год. СБр. 9049.

САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДС^Е Држан 3. Маја 1893, год. (по стеногр. веј1ешкама) (наставАк) Председник — То је доиста и право стан.е ми смо грдно оскудни с локалима. А. ОдавиИ — Ја сам ову ствар покрепуо. Покренуо сам више за то, да чујем шта је претходпло ово.м, Прелседиш; нам је пзнео узроке. Ја пе могу са свим да их прнмнм, алн инак хо!>у да нм поклоним пажше. О тога мислим да одбор реши овако ову ствар: Осгавља се председнику да дотичног чиновника казни како он нађе за потребно, али у сваком слу чају да ио буде без казне. Председник пак да се побрипе има ли начипа да се ово више не десн; јер ако се још један пут деси људи неће долазптп да гласиЈу. Ако одбор прими ово решеп.е, онда трзам свој предлог који сам мало час изнео. Р. ДраговиЛ -— Не могу тнм да се задовољим. &ад један чиновпик може да остави од борнике не записане, он не треба да се држи у злужби. А. ОдавиИ — Оп ће бнти кажњен. Р. ДраговиИ- — Чим да га казните? Предсвдник: — Ја предлажем да то извпдим и да вас известпм шта сам урадио (Олажемо се). А. ОдавиИ — Имам још нешто што је у ве<и с овим питањем Ви се сећате да је на ваведенском збору продужила рад по.шција с неким нолицисннм списком. Какви су то списковн бнлн то нас се не тиче, него ме се тиче ово: И да нас читамо по новинама како је стара општинска управа изабрана с три хнљаде и неколико стотнна гласова. У том правцу се нише п не престано се виче да ми незакопито овде седимо Меии је познато а и члан 22 закона о општинама каже: свн спискови морају бптн у суду. Ја сам рас„пнтпвао да ли су ти сппскови у општииском суду н ко.шко сам могао сазнаги њих пема; чак сам дознао да они нису нн донесени. Сем тога знемо и колико јс био тежак порођај — извпните ме за опу реч, при прављењу записннка глапног бнрачког одбора који је како еам чуо прављен пегде па дрјгом месту, где пак пезнам, да ли је у полицијп илп на ком другом подобном месту алн тек у суду оиштнн-

њене, свих народа под чијом заштитом, и у чијој служби беху српски борци, па тек да се види слика борбе Срба с Турцнми. —

0 другом делу ове расправе имамо да кажемо ово: У времену од половине XVII. столећа до 1814. год. и даље почиње да опада турска сила, истина с почетка лагано, ну доцније све живље и живље, а услед насталих промена и Срби су врло важна чињеница у оној давно започетој и непрекидној борби између Запада и Истока. Почетком друге половине XVII. столећа међу Србима се јавља нова силна тежња за самосталношћу и негдашњом величнном, којој је представник десиот Ђурђе Вранковић. Ну ову њихову тежњу у самом иочетку експлоатишу грамжљиви суседи у борби с Турцима. Кад је успело хршпћанско оружје, да сенготхардском победом (1664.) одбије завојевачке тежње турске, они се задовољавају привидном надмоћношћу. Доласком за везира Кара-МустаФе, славољубива и грамжљива човека, још једиом задрхта западна Европа од криве сабље османлијске, која овог пута беше измахнута над ћесаревим Вечом. Ну кад

1683. год. иред Вечом. „пуче колан свечевој кобили" и Турци посрнуше под ударом храбре мишице словенске, престају турскн агресивии походи на Запад, а њпх замењује непреетана борба око поседовања провинција, које су Турци раније освојили; та борба ни данас није свршена, јер је повећи део тих земал^а још под Турцима. Оно за чим су западни Хришћани одавно тежили — изгнање Турака из Европе - после турске пропасти пред Вечом, јавља се у много јачој мери; и давнашња жудња римских папа оствари се у зветој лиги — савезу држава која пред свршетак XVII. века зададе са више страна јаке ударе турској царевини. У" тој борби о нревласти изме1>у Хришћана и Мухамедоваца и Срби заузимају видније место, него пре; па својом храбром мишицом наносе Турцима, за силна прстрпљена насиља, огромне штете. Ну и пред свега њиховог храброг држања, они не ностижу оно, за шта се боре — оелобоћење од Турака — већ у овој борби падају под унакрсну ватру - падају, као жито у жрвњу између два камена, који их мељу немилице. Јер док Ђееаревци продиру на исток,