Београдске општинске новине

БРОЈ 29

- 118 —

ГОДИНА IX.

Мих. П. Бончић, Коста Д. Главипић, Милош Трикосић, Јовао Хрисги}., Коста Б. Михпјловић, М. 0. ГГетро1>ић, Р.1Д. Драговић, Љ. Јовановић, Н. Вулковић, Др. Павао -Поповић, Лазф Дашковић, А. Ј. Одавић, Гаврило Бркић I. На овом састанку претресапа јс само тарцФа ■општписке трошарнне, која ћо се до.цније од штампати у це.шпи у овоме листу.

ХБУ. ВАНРЕДНИ САСТАНАК 9. Јуда 1893. год. Иреседавао иреседиик г. Миловап Р. Марипковић од одборпика били г. г. Никола X. Поповић, М. Ј. Марковић, Ф. Васиљевић А. Ј. Одавић, С. Ј. Азријел, Илија Ђорђевић, М. М. Хорић, Јован Ђуровић, Михајло М. ЗБорђевић, Др. Марко Т. Леко, М. 0. Петровић, Др. Папао Поновић, Р. Драговић, Милош Трнковић, Мих. П. Бопчић, М. Белизарић, М. Каиетаиовић, А. ПГток I. Прочитап јо записник одборскпх одлука седн.ше држапе 4, Ју.;а оае год. и прпм.Бен јо без измена. II. По прочитању акта истражног судмје за ва:рош Београд АБр. 367 9,3713,3610, 3681, 3677, 35В4, 3678, 3585, којим се траже уверења о владању п имовпом стаау пзвеспих лица, одбор је изјавио, да су Мијајло Костпћ — Албапез и Аврам Ј. Меламед шпедитср, доброг владиња и доброг пмовног стања; да је Стсван Ђор1)евић касапин доброг владан.а п сиротног имовпог стаи>а; да су му иепознати: Мнхајло Милићевић, Милутин Јовановпћ н Драгутпн Нешић бив. тргов помоћници, Гаја Гајић слуга, Љзар Борисављевић продавач погачица, Оппра Димитријевић слуга каФански; да истражии судија на зн.јч.1 за ког Косту Пиколића тражи уверење, пошто пх нма впшс иод тим имено.м и презименом, III. П^едседпнк ианоси одбору на мишљење молбе, којом се траже уверења о имовпоч стању и ■породичиом одпосу. 1 Јо прочитању тпх молби АБр 3733 СВр 10238, 10760, 11235, 11124, 10963, 11043, 11159, одбор ,јс изјавио мпшл>ење да се суд претходно увери о имовном стању молнлаца, Милана Трнковн1)а, Фердпнанда Лпнкеша, Милана Ускокоисторијске вредиости, оида нам се, држимо, не може строго замернти: или можда у гдекојнм нитањима ногрешност нашег резоновања, или недовољност јасног представљања. Јер право веле наши стари летовничари: „ Ашче будет что ио грешно — исаравлуаите, а не клнсте, аонјеже не ииса доух свети, ни аггел, ни рука бренна и доух грешни.... Да молју ви оци и братиа, исиравлј ште ашче и грубо јест слово н сладкко јест, такожде и мед, ашче и на коре јест; н сладчк јест. Лисавшаго благословитв а не клнете да и ви улоучите и наследите царствие *(') маја, 1893. год. у Београду. ЈТисци.

(1) Из књиге Б о ж н д а р а В у к о в и ћ а -П о дг о р лч а н и п а (у библиотеци г. П.. С. Срећкопића) »П о учение к јереом*; нрви лнст се почиње са: „И ж е встих ода иашего Василија Великаго...* и. т. д.

впћа, Милана Радосављевића, Лазара Васиље внћа, па тек онда да и.м изда тражена уверења , да се Петку СтојановиКу баштовану неможе датп тражспо уверен.е, да се суд иретходно увери о наводпма Филппа Миленковића н Стевана К. Стевчнћа па тек онда да пм изда тражена уверења, IV. По прочитању молбе Мнјајда Коотића — Албаиеза каФеџ овд. одбор је рсшпо, да се молилац Мпјајдо ослободп дужности п]1исутничке изабрав па његово мссто за прпсутпика Михајла Михај/.овића бакалина овд. V. По нрочитању молбе Светозара Ћирића помоћника стагисгичког оделења АБр. 3685, одбор је решио, да се молиоцу Светозару да једномесечпо осуство радп лечења у бањи с јим, да мј се плата за то време изда унапред; осуство да му се рачупа од дана кад га станс употребл.аватп, VI. Председник износп на решење акт грађе впнског оделења, којим се тражи кредпт за подизање ограде око нове основне школе на Дорћолу. 11 о прочитању тога акта ГВр. 2970 одбор је оддучис, да се р^шење по овомс предмету од ложп до ндуће седнпце, кад да се поднесе н нацрт ограде заједно са предрачуном коштања. VII. Председннк износи одбору на решење предлог I раћевивског оделења о калдрмисању кпез Михајлове улице. По прочптању тога предлога п понуде Рисге Крстића н друга ГБр 2831 одбор Је решпо, да се грађење калдрме у кнез Мпхајловој улицп устумпи Ристи Крстпћу п другу као иаЈнижем понућачу према његовој понуди од 4 Јула ов. год за ове цене и под овим погодбама: 1. Да оба коловоза с је.же н др>ге стране канделабра калдрмишу својим дотерапим каменом по ссдам дпнара квадр мет. 2 Остали део улице, да калдрмишу старнм каменом по шестдесет п једну ц по пару дипар. од квадратног метра. 3. Да нм се за додатак иеска ако буде по ДЕО П 1Р ВИ. (од 1459. —1664.) ГЛАВА ПРВА. Мото : »Срнски иам је народ пајвише задао посла у Европи, он са борио с нама, све до Саве и Дунава, иа и кад с.мо ове реке нрешли, ударили смо на његов отнор, до испод самих зидова бечких.„ Хафис-беј Ј. РистиИу (Глас XXXI., с!р. 25. и 26.) I. Срби у Угарској до поетанка нрне српсве деспотошше. Срџска насељења у Угарској аре 1459. године. Сриске сеобе иосле п-роиасти сриске државе. — Даља судбина сриског народа. Данас јс всћ иозната историјска истина, да је још ире доласка Мађара у њихову данашњу домовину било стално настањених Срба свуда у иространој панонској равни. Јер када су Мађари, при крају IX. столећа, под својим Арпадом, као дивљачки монголски народ, долетели

требно рачу 1а ио тридесет пара дппарски од квадратног метра. 4 Да пм се за кварење старе калдрме плаћа по десет пара дипарскпх од квадрат метра. 5. Да им се за откопавање земље ако буде потребе пдаћа по једап динар н двадесет п пет пара динар. о\ куб. мстра. 6 Да старп неупотребљени камен општипа о свом троЈпку однесе. 7. да на дотеронн камеп што ће га употробити у кнез Михајловој улицп пе плаћају нпкакву трошарину. VIII. Председпик саолштава одбору, да је Др. Макс ЦетенкоФер пнсмом својим заблагодарио општини на честитцп, која му је од страпе општине послата према рошењу одборском од 14. Јуна 1893 год. АВр. 3376 Одбор је примио к знању ово саопштење. IX. Пошто се према новој трошарпнској тарпФИ има наплаћпвати такса трошаринска на извесну стоку ириликом куповања и продаје исте и пошто се ради тога а зарад лакше контроле куповпна и продаја ова нма вршити на једном једпном месту, то председник општпне прсдлаже да се куповина и продаја стоке врши од оада само на тркалпшту, да се тркалиште оградп и тако удеси, како ће се коптрола пад овом наплатом што боље вршпти а да инак зато трговпни не смета; да се трошак око овога стави на терет прихода трошаринских По саслушању овога одбор је решио, да се овај предло1' иредседнпка општине у свсму прими и по њему поетупи.

ХГ.УП ВАНРЕДНИ САСТАНАК 115. Јула 1893 год. Председавао нредседник г. Мнлован Р. Маринковић од одборпика били г. г. Ник. X. Поповић, А. Ј. Одавић, Др. Павао Поновић, Ф. Васиљевић, Др. М. Радовановић, Јоваа Ђуровић, М. О. Петровић, С. Ј. Аз^ијел, Др. Марко 'Г. Леко, М. Велизарић, С. Вељановић, Мих. М. Ђорђевић, Лазар Дашковић, Ђ С. Новаковић, Коста Б. Михајловић, Јовап Христић, Љ. Јовановић, Др. Алкалај, Мих. Д. Бапкопић, Мнган М. Таорић, Милош Трпковић, Плија Ђорђевић, Рад. Драговић, Коста Петровић.

у ове питоме долине нанонске, затекли су свуда дуж Дунава н Саве, на име: „у Срему и у данашњим жупанијама: бачкој, торонталској и темишварској"( 1 ) један питоми народ, који се није као они занимао пљачком, већ мирно обделавао богату природу, и који је имао тада и својих кнежева: Меномарана у Бихару, Јлада у Срему и (Јалана у Банату.(-) Променивши пусте азијатске стене за питоме панонске долине, Мађари остадоше у данашњој домовини својој да у друштву са оним мирним и иитомим српским народом живе будуће дане свога живота. И за чудо је, како се та два, са свим разнородна племена, убрзо сродише и заволеше. Срби беху само културно надмоћнији, али као бројно мањи, подлегошејачој војничкој сили мађарској. И да том својом многобројношћу и војничком суровошћу Мађари не сачуваше име и језик свој — који у осталом има врло много српских примеса — бн рекао, е их она шака питомих закарпатских досељеника словенскнх претопи све у своје племе. (1) Септкларија: Гласпик ср. уч. друшт. књ. (?7. стр. IV. (2) С т о ј а ч к о в и ћ А.: Черте и т. д. стр. 1 2; Гласник срп. уч. друшт. кн>. 28., стр. 23.