Београдске општинске новине
ГОДННА IX.
— 114 —
БРОЈ 29
I. Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 9. Јула ове године и у одлуци КЊБр, 343. учињена је допуна, да се откопапа земља из кнез Михајлове улице носи у споменичку улицу, II. По прочитању акта истражног судиј за варош Београд АВр. 3833, 3834, 3821, 3835, којим се траже уверења о владању и имовном стању извесних липа одбор је изјавно, да је Коста Николић каФеџија и жена му Милка до брог владања и доброг имовног стања: да су му неаознати: Милоје Костић с^ирач, Мијајло 0тојанови1) словоливац и Јосиф Петковић служитељ III Председник износи одбо ( .у на мишљење мол бе, којим се траже уверења о сиротном стању. По прочитању тих молби СВр, 11442, 11448, 11595 11417, 1 1598, 11334, одбор је изјавио мишљење, да се суд претходно увери о имовном стању молилаца Милоша поп -Јованови!)а, СоФије Вукићевић, Алојза Хелиха, Живојина Сарајлића, Драгомира Манока па тек онда да им имда тражено уверење; да се Наталији Поповић не може датп тражено уверење IV По прочитању протокола лицитације, ГБр, 298!. држане 9 Јула ов. год. за откопавање земље у Змајевој улици одбор је решио, да се откопавање земље у Змајевој улици устуци Ри сти Крстићу по један динар и четрнајест н једну четвртину паре дннар од куб. метра и да откопану земљу носи у доњу Јоваиову улицу V. По прочитању протокола лицитацијс ГБр. 3060. држане 12. Јула ов. год. за претрес калдрме у Љубичиној улици одбор је решно, да се претрес калдрме у Хубичпној улици уступи Ђорђу Л. Трпковићу по ценама и то: 1. Претрес калдрме са додатком иетнајеет санти метара песка по осамдесет и две и једну четвртину паре динарске од квадрат. метра. 2. Откопавање земље и одношење нсте у споменичку улииу. по једап динар и четадез«Г и четири пар. дин. од куб. мстра
VI Председник саопштава одбору, да је за извршење решења одборског од I 1. Јуна ове год. АВр. 3090 односно пописа земљишта у атару београдском потребно узети неколико раденика, па предлаже одбору да за ово одобри потребан кредит По саслушању овога одбор је после ноименичног гласата са четрнајест гласова против седам (један није гласао) решио, да се за игвршење пописа засејаног земљишта у атару београдском одобри кредит од једне хиљаде динара на терет партије буџетом одређене за не предвпћене трошкове, VII. Председник саопштава одбору, да има неколпко сопетвеника имања, експроприсаних за улицу који наваљују да им со та пмања исплате или да општипа прими на себе д> г управе Фондова, што је на истима интабулнсан, у онолико, у колнко процењена вредност тих имања износи. По саслушању овога одбор је после подужег претреса одлучио, да председииштво поново проучп цело питање, црема разлозима, којн су изнесени у одбору, ако буде потребно и у споразуму са повереништвом за преглед стања регулационог Фонда па свој извештај са мишљењем поднесе одбору на решење. VIII. Председник саопштава одбору, да је управа Фондова актом АБр. 3617. одобрила лицитацију, на кој је оиштина београдска купила имање масе Димитрија Џекана за дпадесет и једну хиљаду седам стотпна дванајест динара у злату, стим, да општина београдска излицитирану суму положи заЈедпо са нптересом н интересом на интерес од дана лицптације па до исплате. По прочитан.у тога акта одбор је решио, да се за купљено имање масе Димитрија Џекана исплати из општипске касе двадесет и једна хи. љада седам стотипа двапајест динара у злату без нкаква иитереса и то онога даиа кад уирава Фоидова буде предала општипи уредну, на општину пренсту и судом нотвр1,епу тапнју. Ова сума има пастп на терег прихода тро шаринскнх, пошто се ово пмање купује за модерну кланицу, која се нма из зајма градиги.
Та шачица песка српског у мору ових монголских синова, кроз целу будућу историју Мађара у данашњој њиховој домовини игра врло важну улогу. Редове мађарске земаљске одбране увек су иоиуњавали и Срби, најпре панонски, а доцније и нови досељеници. И мађарски историци не устручавају се споменути у појединим биткама и победама своје војске и јуначке Србе, нарочито увек чувену српску коњицу. Тако МаЉхав Ве11 (Жо1;Ша поуае Нип^апае) и Апошпшв Ве1ае геу!^ Ко1агшн с хвалом спомињу множину Срба коњаника, „који су године 1044. у боју код Ђура под заставом краља Самуила Абе храбро војевали"; као год што са не мањом хвалом спомињу „храброст истих коњаника српских год. 1052. иод краљем Андријом I. у рату с Немцима".( г ) Други историк мађарски, Туроц (Тигосг) „поименце спомиње неког Србина Уроша , који јуначки и успешно брањаше Пожун противу Хенриха III."( 2 ) Године 1242. разбили су Срби с Хрватима Татаре на Гробничкоме пољу, и тако спасли Белу IV. који је код њих тражио прибежишта. У томе су се боју
(1) Гласиик срп. уч. друшт. књ. 28. стр. 24. (2) На истом месту.
особито одликовали сремски војни начелници: Креч, Куаиша и 1'ак са својим четама. Исто тако год. 1260. водио је Бела IV. рат са чешким краљем Отокарем, и тада је у војсци његовој било доста врсних Срба, који су му у боју помагали, те их је зато после многе, у знак захвалности, обдарио спахилуцима у Мађарској.(') Као што их беше доста војника, даваху панонски Срби Мађарима доста н знатних државника и великодостојника из свога племена. Само неколико њих да номенемо. Четврти палатин угарске краљевине Радивоје (КлДо Ра1а1 ;ти8) којије Срем круни угарској придобио, и сазидао год. 1075. манастир Св. Димитрија, у Митровици, био јс Србин. Шести палатин, Илија Вид за време Краља Соломона око 1070. год. као жупан бачки, такође је био српска рода. Исто тако у XII. ст. био је осми палатин угарски Ј<,ван I. Урош , Србин, син неког Враше, који је за време младолества краља СтеФана II. (1112—1131.) управљао Угарском пуних двадесет година. Доласком принцезе Јклене , кћери жуиана Уроша, у двор мађарски, за Белу II. Слепога, ступају на висока краљевска звања у
1) Стојатковић А: Черте и т. д. стр. 4—5.
IX. Председник изпоси одбору на решење молбу друштва за улспшавање врачара, којом друштво моли, да му се уступи право уживања прихода са цветног трга н рукован.а са њим још за шест година од првог Септембра 1893 г. а друштво, да платп опшгини шест хиљада девет стотина двадесет и шест динара и деведесет и четири иаре за саграђенн тротоар поред цветног трга По прочитању те молбе АБр, 3876. одбор је одлучио, да се по овој молби донесе решење у идућој седници.
САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИИЕ БЕОГРАДСКЕ Држан 3. Маја 1893, год. (по стен0гр. бе.тешкама) (СВРШЕТАК) Ђ. СтамојевиК (продужава) — Ево шта је комисп.ја по тој ствари решила (чита), Молим вас дакле да почпемо с првим питанем о замени лампи снјалица нламеним, па ондд редом, да пређемо на друга два питања. Ђока Димигријеви% — Ја држпм да треба. најпре знатн разлику у цени, па тек онда дебатовати. Ђ. СтанојевиК —- Комисија није нравила рачун, па да од одбора буде одбијена, нитн би то имало смпсла нравити толики рачун безкорисно У осталом ;1Ко је одбор у начелу за тај предлог, онда ће комнснја оценити, шта треба да се замени, и онда то означпти, коју суму треба утрошитп за ту замену. Кад то сврши из неће ствар одбору на одобрење. М. БанковиК — Мени се чини, господнне Стаиојевићу, да би решсње одбореко имало да завпси п од цене прорачунско Комиснјн тражи да најпре одбор да пристанак у начелу, а одбор би хтео у оиште да зна о коштању ове промене. Ђока СтанојевиЛ ■ — II ако одбор усвоји ово у начелу, ппшта му не смета да га у појединостима одбије. Ако му се цена учини скупа, може казати, ми смо мислпли да ће бити јевтиније, али кад је скупо. ми не приетајемо Мика БанковиЛ — Кад је тако, онда јо друга ствар.
Угарској такође Срби. Тако се спомиње као палатин угарски под Гејзом II. (1141. до 1161.) Еели Урошевић\ рођени брат Јеленин. Када пак ова славна и знаменита Српкиња, због слепоће свога мужа, а после и за младолества свога сина Гејзе II. управљаше сама крмом угарске краљевине, беху јој први помагачи њена браћа Примислав , и овај поменути палатин Бели Урошевић, који доцније остави то звање, и отиде у Србију за краља.(') Из ових неколико узгред напоменутих примера, види се, колико важну улогу у историји Мађара играју они Срби, које они затекоше, кад дођоше у данашњу своју домовину. Доцније, када се овај још од VII. ст. ту настањени живаљ српски попуњавао многим већим и мањим српским доселењима из Србије, Босне и Херцеговине, улога тих Срба, заједно са досељеном им браћом, постаје још већа, још значајнија, тако, да су ти Срби успели ј едном приликом, као што ћемо касније видети, да једнога свога земљака прогласе за краља маћарског. Имаћемо прилике у доцнијим листовима опширније се упознати са овим питањем. А
1)Стојачковић А: Черге.. и т. д. стр. 5. Глаеиик сри. уч. др. књ. 28. стр. 24—25.