Београдске општинске новине

БРОЈ29

— 115 —

ГОДИНА IX

Ђока Њ-шиЛ — Мени се чшш, да су у пе ћем делу вароши уведене те лампе сијалице и ми би сад конценснонару мсрали да плаћамо по уговору за замену другнма. Према томе ја бих био противан овој заменн док небих зиао колика ће сума коштати, јер и за варош то неби била мала сума 70—80 ОСО дннпр|, У осталом може бити да 1е те снјалнце бити н практичне за мале улнце, на би п отога требало прво промислити о стварп на изнетн пред одбор. [[редседник — Да поновпч опо. што сте мало час чули Баш за то што ће наступитн то стање, које 1е објаснио г. Станојевић, да ће се ламне сијалице морати да замену пламеним лампама доцније, боље да се то учини сад док још нису намештепе, како се неби општина излагала доцније млого већим трошковима. Ђока НешиК — Г. Станојевић каже да је КЂмиснја решилЗ "д ~а-ее-—нс-ето Ј^всду. велике лампе, а то зиачи да треба да скинемо ове сијалипе па да наместимо велике лампе; и разуме се да ће комисионар тражити накнаду ако не за лампе а оно за рад. Председник — Баш у томе н јест корист, што сијалице нису свуда намештене теби се сад мсгле одмах намесштп пламене лампе, па би се уштедио рад око намештаља и промене лампе; а ове сиЈалице, које су сад намештене употребиле би се у оним улицама где треба да буду а нису намештепе Ђока НешиЛ — У томе случају ја пемам шта против овог предлога. Соломон Азријел — Мени се чини да ми немамо шта овде да дебатујемо. У уговору је предвиђено како се и измене неке могу чинити, и према томе треба и поступати. Сад ако хоћемо оволики број лампи, колики комисија предлаже добро, а ако нећемо ништа нпје ни било. Ђоки СтанојевиК —- Није то све једно хоћемо ли једне или друге лампе. Кад смо правили конкурс, ми смо казалп, нама треба 65 великих и 1000 малих лампи, па смо одредили и у.шце у којима ће то бити тако, да су сви конкуренти знали где ће која лампа да буде намоштена јер је то требало да се зна. Нпје то све једно да ли ће концесионар осветљаватп малом илн великом лампом, јер велике лампе имају јачину од БС0 и 1000 свећа, а мале само 16. Ја сам казао да осветлен.е спију вароши, а не само Веограда, мора бити великим лампама;

сада да пређемо на прва насељења српска у Угарској. Као што рекосмо, српски живаљ, живећи у данашњој Мађарској још од VII. ст. — дакле, пре доласка Мађара, допуњавао се п повећавао новим већим и мањим гомилама српских досељеника. Прву значајннју такву сеобу Срба у Угарску, забележили су иам историци да је била у XII. столећу. Приликом одласка на мађарски двор номенуте принцезе Јелене, отишле су са њом тада, сем она њена два брата, без сумње и многе властеоске породице српске. Јелена их је населила на острву Чеиељу, близу Пеште, а у данашњем Сраском Ковину. Том приликом имје, по свој прилици, подигла и манастир, који и данас постоји, скривајући у себи остатке многих знатних српских витезова, међу којима је и тело доцнијег чувеног војводе српских Шајкаша Николе Божића. (') Ови су српски досељеници уживали од мађарских краљева нарочите повластице. Тако им је краљ Жигмундо дао 1404. прву повластицу.(' 2 ) Ова насеобина српска на Чеиељу може се дакле

(1.) Гдаспик срп. уч. друшт. књ. 67. стр. IX. (2) С а д а ј и ,у Гласнику срп. уч. др. кн>. 38., стр. 36.

питање оће ли бити сада или доцннје, то је друга ствар. Та замена може се извршити према тач. 19. уговора са концеснонаром, који гласи (чита:). Дакле, мп располажемо са једпом извесном кодичином електричне енергпје за мале лампе, а хтели би да је употребимо за велике. Та замена кошта трошка и њега треба да подпесе општнна Код пао је опег у неколнко та срећна околаост, што пмамо улпца у којима нис> намештене лампе сијалице, те бн тамо моглп наместпти лампе, које нам се допадају и небп билн изложенп никаквом новом трошку; а ако бп ово мењалн доцније иошто се лампе наместе, то би нас коштало 10 нута скупље. Ђока ДимитријевиЛ — Имам да питам г. Станојевића, да ли се води рачуна и о нашим ули цама, где со постављају лампе сијалице, јер не где су улице тако тесне, да би ове лампе могле осветљаватн и кровове, пошто су нам куће мале. Ђока СтанојевиК — Комисија мора~д;'Г вгод;г рачуна о ширини улица п да према томе одређује, које ће лампе где бпти, у коме броју и ког интензитетз. Соломон Азријел — Ствар је врло важна и ја мислим да треба да се мало више дебатује, а како је сад доцкан, најбоље би било да се одложп за идућу седницу, коју би требало само ради тога сазвати. Ђока СтанојеваК — Ви немате апсолутно ничега да се бојите. Ако вам се не буде допала цена, коју будемо изнелп онда отпада цела ствар. Председник — Г. Станојевић је поменуо, да општину нншта не везује ако овај предлог примп у начелу, да га може одбацити доцпије, ако се прн прорачуну покаже, да је ова замена скупа. Ви би нмали, дакле, да у начелу одобрнте, да се може правити тај рачун. (Одобрава се). Ђока ДимитријевиЛ — Овди друштво тражи да се уговор продужи за 8 месецп Оно сад ништа не радп, него чека на ово решење. Ја питам шта би било, ако мн неби продужили тај рок п неби одобрили ову измепу? Председник — Разуме се да бп онда друш тво продужило рад. Љуба ЈовановиИ — Да би била успокојена н она г. г. одборнпци, којп се боје да овај предлог у начелу приме, ја мислим, да би се могло казати у одлуци: одбор одобрава пре^лог у на-

челу, али задржава право, да после коначно реши, и да. ово не одобрн ако буде скупо (Врло добро) /Тредседник - Примате ли, дакле, овај нредлог у начелу, па да се може даље радити?' (Прима се) Ђока СтанојевиЛ — Комигија је даље пристала да одобри продужење рока од 6 месеци, али с тим, да поједине улице могу бнтп и пре рока довршене Председник — Примате ли ово продужеље? (Прима се). Ђока Станојевић — Што се тиче питаља о замени падземпих сироводника подземнпм, комисија је решила ово. (Чита:). У принципу се дошло до тога да се дирецк замене а којим редом, то ће комисија решитп по споразуму, Ђока ИешиЛ — У колико се сећам ми смо Т<5Днб\! у^ооувећ ЈзешилјХј—да—КЈЖвСда&ар на нзвесннм местима проведе ове спроводнике^ испод земље а места ће му именопати комисија, па не знам шта сад нма одбор још да решава по овој ствари. Ђока СтанојевиИ — Ви сте решили и овла стили комиспју, да она ступи с концесионаром у преговоре и да се с њиме споразуме и за све време од кад сте овластили па до сад, ннје се могло доћн до споразума. Ово је први случај да она може рсФерисатп о овој ствари. (Чује се прима се). Председник — Прима ли се ово како је комиспја урадила? (Прима се). Сад долазе уверења. (Чује се, овлашћујемо суд да их он изда). Још имамо да одреднмо чланове бирачког одбора. (Чује се, нека и то суд одреди).

Састанак држан 10. Маја 1898 г. Председник — Изволите чути заиисник прошлог састанка. (Секретар чита), Стеван Ча/ЈевиЛ — Кад је решавано о нпвелацији Кнез Милошеве улпце, видим да је споменуто, да се нивелација удеси тако да остану водоводне цевп не дирнуте. Пошто ја знам, као члан те комисије, која је изм»:1ивала п.,оелет^ те улице, да ће са на раскртћу са цветном улицом за 1*30 метара откопавати скоро колико

сматрати као арва и наЈстариЈа сраска сеоба у туђину —- Угарску. Од тада, па све до пропасти српског царства на Косову, ми не налазимо спомена о сличним примерима српских пресељавања у туђину. Али „после битке косовске —вели Стојачковић, — која је решила судбину царства Србије, и ову на векове у црно увила, прелазили су Срби чешће из Србије у ове стране (с оне стране Саве и Дунава). У време краља Жигмунда (1387. до 1437.) населили су острво Чепељ.0 Две знахмените од тих нових насеобина јесу: Св. Андр ^ја и Сра. Еовин (Касх Кеуе). ИиГге .Ћи овог последњег места добили су од уграских краљева многе не неважне повеље, од год. 1405, 1412, 1428, 1435, 1440. које се још и данас тамо спомена радн чувају."( 2 ) Као што се види из овога, са распадом српске државне целине, и пропадањем политичке самосталности српске државе, јављају се одмах и наглије сеобе Срба у туђину. Јер народ који није научио робовати, који цени своју слободу над свим земаљским драгоценостима, није могао сав присуствовати последњем ропству српскога

(1) То је пјво аасел>ен,р, као допуна оиом рапнјем. (2) Черте и т. д. сгр. 6.

царства, а јоиг мање подносити, да над њиме владају дивљи и крволочни азијски варвари. Он тражи места, где ће, макар и у туђини, уживати своју слободу. Зна да има своје браће још од старина у Мађарској, и он иде тамо, у наручја свога рода, користећи се истим слободама, истим правима и повластицама, које чепељски и ковински Срби одавна већ уживаху. Мађарски краљеви, као да су још тада назрели, да ће најбољи мамац за нова српска пресељавања у њихову крал>евину бити: ако тамошњим, већ настањеним Србима, буду дали нарочитих повластица у погледу њихове аутономије и независности политичке. Зато нам нсторици дају и других доказа. Ч. Мијатовић описујући догађаје, који су се збили у Србији год. 1428. вели: „Заоне, који су се разбегли били из Браничева и Голупца, и који не хтедоше или не смедоше да се враћају, да под турском сабљом живе, Ђурађ је израдио, те им краљ Жигмундо даде земље на острву Чепељу, у данашњој Св. Андрији и Гац-Кеве. Жигмундо им је издао на то особиту диплому, којом им ујемчава: да се суде пред својим судијама и по својим законима, и да су слободни од свију данака и дажбина. Једино што им се у дужност стављало..