Београдске општинске новине

БРОЈ 30

— 123 —

ГОДИ НА IX

Уговор није иачињен јер мн треба ваш пристаиак. Цубок је под истим условима под којима смо га давади п ми, само што је дат с мањом арендом због тога што се неузима као пре цубок од стоке која се коље за војску. Војска коље у режијп и неда цубок општини. Молим вас дакле да ово једнсм пречпстпмо Коста В. МихајловиК — Пека се паправп уговор н да закупац лоложм кауцпју па да свакога месеца пла^а уредпо аропду. Лредседник — Па тако и сто п у условпма и он полаже свакога месеца Дакле одобраватеР (Одобрава^о), Изволте чути лицктацију о давању кошења траве под закуп на општппским плацевима (секретар прочита чује се: да се држи друга лицитација), добро. Један број грађана овдашњн написао је н упутио на управу вароши једпу молбу да се образује тамнсџискп еспоФ — за туцпње каФе. То право на тамис налази се у општини Веоградској као њено право и она га је дала под закуп. Управа је спровела молбу овамо н ево је. Раденко ДрагојевнЛ — Ја мислим да ти молиоци немају своје радња на јавном месту на пијаци београдској и са тога им се ово право не може дати н ваља их одбитн. Стеван ЧађевиК — Ако почпсмо да позицпју по позицпју буџетскнх прихода уништавамо, да бн позиције расхода покрилп, које морају да стоје у равновази ми ћемо, господо, брзо бити прннуђени да тражимо пзворе прпхода па ма то бпло новчм наметом на грађане. Алп остављајући то све на страну, ја мнслпм да ти људи нису прнзнатп као мајстори. ЕснаФ образују л,уди пзвсспих занатских способности а ја би рекао да туцање каФО долази у опште способности човека и да свака добра домаћица то разуме. Ме1)утим ја држим да су молиоци обични радпиан који су туцали каФу. Н то ниЈе признат занат, па да се еснаФ образује. Но и то на страну, али ја мислим да је каФа увек била н остаје луксуз и да наша општина може иматп од овог л}ксуза пзвесан прпход као што га даиас и има у 5000 дин. на годипу. Из ових разлога мислим да треба молбу одбити Др. Павао ПоаовиК — Ми треба да двојимо питање о приходима општинским од права на образовање еснаФа. Општина има по Височајшој уредби од 1861 године права наплате тамиса зантије и Италије, — који је на урођеној нитомости слоненској неговао вдице византијско-италијанске културе, - иарод који је уживао приличну меру удобности у материјалном погледу, и приличну меру безбедности у социјалном погледу, који је преко свега уживао велику меру среће у домаћем погледу, поштујући Фамилију као свето, и којн је на послетку дорастао био да замишља велике политичке планове, и да покушава да их остварује а ми још додајемо: народ који је после свега тога родио и одгајио у својој средини једнога Обилића, Косанчића, Топлицу Милана, Југ-Богдана, Кнеза Лазара, Марка ЈКраљевића, Смедеревца Ђур|а и многе друге своје хероје, — такав народ није могао равнодушно подносити оне муке, на које су Турци стављали и државу и отаџбину, и веру и Фамилију његову. Историја може да каже у напред даној мери културе, коју је српски народ у петнаестом веку имао, мора у шеснаестом веку да одговара ступањ његове ббље душевне, његове жеђи за слободом народном, и његових напора да до ње дође."(') ....„Турци су разорили стари државни склоп народа српског, (1) Годишњида Н, Чупића, I. стр. 54.

алн ја држнм да по праву н уредби о еснафима она не може крњити право грађанима да образују еснаФ кад имају за то законскнх пого 1аба. Нека општина и даље као п до сад наплаћујв аренду од тамиса, али нека не смета овоме. Као год што се даје под закуп акцис меански, може се тако псто давати и ово право паплате па тамис, Држим да би требало да с: ова ствар с правног гледишта проучм па онда да пам се изнесе на рсшење а да је не прекршавамо овако преко колена. Мата ЈовановиК — Г. Др. Павле моли да се не огрешимо о закон. Ја мнслим да ми ]е поз пат закон о еспафима и знам да су тамо пзри ком побројане радње које могу образоватп еснаФ н тамо нема тога запата тамисџиског. Ја држим да ово и није никакав занат те да би се еснаФ могао допустити. А еснаФ је по закопу врло лако образовати. Кад се 12 људп од једпог заната јаве, имају права да образују еснаФ, ако га већ нема у месту. Овде може бити питање о томе, да ли је туцање каФе занат, и ако је, да ли су ови људи, људи од тога заната, и имају ли доказа за то. Закоп условљавајући образовање еснаФа за број 12. не допушта, да се може јавити 12 буди каквих људи, да образују занат, пего сваки мора иматп за себе сведоџбу, да је тај занат изучио, и тек 12 тако квалиФикованих занатлија имају право да образују еснаФ засебан Председник — Мислим да ће најбоље биги да ово питање дамо нашем адвокату те да га он прегледа и реФерише. (Ирнма се). Вама је познато. господо, да су општипи предани неки новци и плапови регулационог Фонда ]ош јесенас. Иослови око регулације развијају се тако. да се мора на њима радити, и са тога је потребно да општински одбор приступи организован.у одељка за те послове, који ће да даје упутства, како да се ради по питању регулације. Ви знате да има више иитања по тој ствари. Ту је позната Вам молба Алексе Матића, ту Симе ЈовановиКа — Племића и млого других са чега би требало с^ организацијом овом похитати. Општински суд мислп да ми морамо за то питање да створимо нарочиту уредбу по којој ће мо се управ љати при регулацији и да извршење тога по-

али нису разорили извор животне снаге у народу, способност његову, да ради било на обнављању старога или на стварању са свим новога склопа." У таком раду своме, у титанским напорима да обнове своју слободу, живе Срби и на једној и другој страни ових вода нангах. За то нам је доказ цео њихов историјски рад и живот од дана пропасти српске државнс самосталности, па до дана данашњега. Само што су и једни и други Срби имали на путу остварења својих идеала разне сметње. Онима у Угарској сметале су разне политичке прилике и лични прохтеви појединих владалаца аустро-мађарских, а овима у Србији: дезорганизација свију делова, и не јединство радње њихове. Хајдука српских истина има по свима планинама, друмовима и горама, али нигде међу њима нема сагласности у раду, нема договора, сваки арамбаша ради за свој рачун, и на свој начин извршује мисао која подједнако све њих одушевљава по свима крајевима потлаченога Српства. Томе је као главни узрок аолитичка иоцеааносг и дезорганизација српских покрајина. Јер Србија, по освојењу од Турака, би раздељена на пашалуке, и санџаке, који су политички међу собом јако били одвојени, имајући за гос-

веримо под падзор нашег грађевинског одељења. Филии Васиљевић — Па ми не знамо ништа какав је тај фонд. Председник — То сад треба да се уреди. Акта су прпмљена, треба их прегледати па да се видн шта да се ради (чује се: па ,одредите једну компсију која ће да ради) Д М. РадовонввиК — Не треба сад да се одра^ује комиспја. Прдседник — Мора да будо сад. Ту треба да буде директор грађевинског оделења, затим оно лице коме долазе та питања на расчраву, на пример председпнк општпне, јер он не може бнтп изузет ; за тим адвокат или у опште јсдно правно лице, или два, ако ви мислите да то.шко треба. Д. М. 1'адовановиЛ — Ја мислим да прво управник грађевинског оделења начини пројект о томе шта треба да се ради, па опда ми да бирамо комисију, а не сад слмах. Ст ЧађевиК, — Овде управо имају двс стварп да се расправе; прпо да се сазна Финансиско стање које на себе примамо узимајући рсгулациопи фонд у своје руке, а друго да се направи један правилник о томе како да у будуКе општина поступа. С тога је потребна комисија из Фин.ансиских и техничкнх особа а овакав пра вилник припомогао би да се радња око регулације што правилније свршава Ја пнтам г. председника каква је раније комисија образована; да ли да види Финансиско стање које смо уз тај фопд добили или је комисији образоваиа да и ово друго пнтање у ред доведе. Председник — Ја не могу да се сетим и тачно да кажем какав је задатак био тој комисији о којој је реч, али знам ово да је то поводом закона било. Изашао је бно закон по ком је општинн београдској уступљен регулацнони фонд са свима примањима п давањима за онај плац на батал-џамији и поводом тим наређено је да се ириме акта од Миннстарства Граћевина цо тој ствари и акта су примљена. Ја ништа даље це знам. Ф. ВасиљевиЛ — Па за што су донели тај закон ? Председник — Е, за што ! Кад смо већ прн мили онда треба да се види у каквом се стању

подаре оне, који су непосредно зависили само од свог беглербега. Србнја је одмах постала санџаком смедеревским, са седиштем „војводе од Смедерева" у Смедереву. Тек кад доцнпје, падом Београда (1521.) смедеревски војвода доби под своју власт и београдски санџак, онда он доби титулу паше, а саџак смедеревски промени сс у пашалук београдски. Од осталих српских земаља саставили су Турци санџаке полазећи са севера на југ: Алаџахисар (Крушевац с Нишем), Вучитрн Призрен, Алабасан , Дукађик, УшКуб (Скопље), и ставили их под управу румелијског беглербега, који је становао у СоФији.(') Мало јача и боља је била организација и концентрација оних Срба у Угарској а и њихов рад на остварењу сраске мисли, — која још од овог доба датира — кретао се у бољој хармонији, с тога ћемо се и ми за њима тамо нреселити, и испитивати им даљи живот и рад на угарском земљишту.

(1) Гдасшш сри. уч. др. књ. 36. стр. 181—182.