Београдске општинске новине

ГОДИНА IX

— 124 —

БРОЈ30

иалази тај фонд , да се створп уредба како да се даље ради То мора одбор општинскн да предузме Г. Селесковић је овде и он мнслн да за тај посао треба одбор општински да одреди да се узме нарочито лице које ће пепреетаио на том послу да ради. С. Азријел — 'Го треба комисија да реши. Она прво нека прегледа акта и да свој извештај па после ћемо ми да решимо ову ствар. Председник — Кога 1)емо у комиеију ? Ст. ЧађевиЛ — Ја држим, према мом малопређашњем говору треба прво да изиђе пред одбор, и да видимо шта смо и колико са регулациопим фодом примили, па за у будуће да се састави један правилник по ком има паше техничко оделеше да се управља. Према томе имају три грмне: Финансиске и техничке и правно да се распраое, нзвнде и у склад доведу н за то је компснја нужна, али мени се чинн да би по ■ сао шој био олакшан ако би техничко оделење уз припомоћ једпог лица напрапило скицу тог правн.шпка н да покаже потребне издатке који би се у будуће имали да прелеиде 'Го је један врло важап поеао. и мислнм, да је пужио, да се прво побрину за њ стручњацн Ми их имамо, па пека се побрнну за такав правилник. Дакле мислнм најпра да наша техничка лица и плаћени општипскн органи израде најире један цсцрт па после да се комисија бира која ће дал.е да ради. М. БончиИ — Ту треба видетп и где су та имап.а. Ст. ЧаКевиЛ — Нека у компсију ућу г. г Селесковнћ и још један инжињер, председник општине н једно Фннансиско лице Ф. ВасиљевиИ — И Чађевнћ нека у^е. Ст. ЧађевиК — Ја ћу после ући као одборннк II. ПоиовиИ — 11ека буду ; председннк општине, Селесковић, општински адвокат и Леко Д. Леко — У министарству грађевина нма чиновпика који су већ радили на томе послу. Добро би било да и један од њих буде члан ове комисије. Ст. ЧаКевиК — То исто хтео сам и ја да кажем. М. КаиетановиК — Нека се то о тпвн комисији, па нека она зове кога хоће. Председник — Дакле ова тронца (Чује се :

и X. Поповић). Хоћете лп и њега ? (Хоћемо) Даље п тај из мпнистарства грзђевина? (И он) М. ВончиК — Али то брзо да са реФерише да не чекамо месец дана. М КаиетановиИ — У једној од првнх седница. Председник — Морам да вам саопштим оио. У почетку кад смо дошли овде на посао затекли смо једну комисију која је била одређеиа да нрегледа рачуне трошаринске. Та комисијл прегледала је рачуне откад је трошарина устаповљема па до 1893 год. дакле за 1891 н 1892 год. и подпела је овде извештај. Ја сам те извештаје прочптао и прегледао и видео да се чине при медбо на извесне ствари у руковању п наплаћи вању такса трошаринских, па сам тај комиснски извештај спровео управи трошаринској и наредио да по свпма примедбама учинн извићај и ако ко има да платп, да плати. Тај посао свршен је у трошарипској управп н ја сам упутио онај извештај да се претресе од лица која су вршпла преглед, па после да поднесем одбору и нзвидимо. Чл1НОВП комиспје као што знате имају 8 дии. дневно за свакп радни дап, они су посао свршнли и треба да им се платп (чује се : ко лнко их има). Двојнца, Мплисав Миловановић и Светозар Ђорђевић Они су поднели извештај и сад треба да их разрешимо. (Бива). Соломон Азријел — Поводом овог да питам ово : била јс одређепа Једна компспја трошарипска од страпе одбора. Да ли она постоји? Председник — Кад је бпла одређепа ? Соломон Азријел — Још лане, па пптам, да ли она и данас важи. Председник — Да, сећам се да смо лапе од редили бнлп једну комиснју. Соломон Азријел — Били смо ја Андра Ода ппћ и још неки. То је била стална комиси а. Председник — Уаећу то питаље да видим како стојп, па ћу известптн одбор; не могу сад да се сетпм свега. Председник — Имам сад да вам изпесем предлог г директора грађевиноког одељења о радовима техничкпм који бн се у општини а у току ове године имали предузети и довршити. Ви знате да у Свој потпуностн не можемо још да ралшо, алп да би сте знали шта можемо према пришкама и сретствпма, ја сам молио г.

Селескопића да он то означн и прсдложн. Ја вас молнм да чујетс његово мншљење. Директор СелесковиИ — Господо ако мислимо да радимо што год ове годиие, онда би, по моме^ мишљсњу пајважније било да доведемо терази ску и споменнчку улнцу у ред. После тога ваљало би кнез Михаилову, Л.оминј , Љубичнну, и Вук Караџића улицу поправити јер су у врло жалосну стању, Дч се само то уради, треба нам кредит од 120.000 дипара. Андра ОдавиГ,. — Шта би имало туда да, се ради? Пр>едседник. — Да се нпвелишу улице и оправн, калдрма. Директор СелесковиЕ. — Ја мислим да не треба да се упуштамо у израду коцкасте калдрме док. се не изврши канализација јер она ће да буде скупа а мора се кварити па би то била штета Боље да с малим оправкама остане како је. Ник. Хаџи-ПоиовиА-. — Онакав лом какав јеу Душаповој улици не сме да остане никако Председник — Ја сач помишл.ао о овој стварт подуже времена и нашао сам да према времену које нам стојн на расположењу, и према срет ствима Финапспјским којима сад располажемо, можемо само оволнко примити у рад ове годпне и свршпти за времена. А да су те улпце пајпрече за рад, може се сваки уверити који прође Споменичком улицом и Теразиском н видп оне брешчиће. Дакле да се то доведс на равпину, да се нивелише да отиче вода и да се употреби оиаква калдрма каква је данас док неби огпочели и свршили у тнм улицама ка нализацију, за то треба оволики кредит. Боље детако ]адити него правитн скупу коцкасту кал дрму на је после кваритп због канализације, НеКу спорнтп да п у Душаповој, у Видинској и друшм улчцама нпје све како треба, алн овде је оцењено као прече. Стеван ЧаЈјевиЛ — Нико не може и не сме спорити крајњу потребу за поравњивање ових улица које су споменуте Ну про него што би одпочели да дискутујечо шта нам треба радити, ваљало бп да знамо с којим новчаним средствима за те радове располажемо. Ја држим да општинска каса сигурно располаже с више од 100.000 дин за ту цељ, а ако не располаже онда престаје разговор о ма чему другоме него да се ово одобрп јер је крајња потреба да се ове улице

јединству и иолитичкој независности, била је код н.их у ово доба доста јака, кад се краљ Матија бојао да их задовољи у тим националним осећајима одмах ио доласку њихову у његову краљевину; него је то учннио тек много доцније, када су га на тај корак нагнале тешке политичке прилике, у којима се налазио. Кад је то било и којим поводом, виде ћемо доцније ; а сада да расправимо питање: ко ј'с први могао добити деспотску титулу српску ? Говорећи о вођама последње сеобе сриске, иапоменусмо, како неки историци држе, да је слепи СтеФан Бранковић био и деспотом оних Срба у Угарској, те би по томе изгледало, као да је он први и понео ту титулу под покровитељством краља Матије. Али рекосмо, да је то историјска иогрешка. Интересно је, да ту погрешку прима без критичке оцсне једна велика група виђених историка наших и страних: Енгел,(') Мајков,( 2 ) Рајић,( 3 ) Стојачковић,( 4 ) Фр. Миклошић( 5 ) и (1) А11§. №СШП81;огје В. III. 8. 14-1. (2) Историја Срба, друго издање, стр. 115. у преводу, Ђ. Даиичића. (3) Истор. Сербоп итд. св. III. стр. 269. (4) Черте итд. стр. 8. (5) Ка(1 јп §08]. ака<1. XII. стр. 1.

II. Срби у Угарској под својим деспотима. Ко је био ирви десиот Срба у Угарској ? Прелазак неких знатних личности сриских у Угарску. — Десиотовање Вука ВранковиКа-Змаја (1471—1485). Мисао, која је руководила седога деспота, да још за свога живота ради на концентрацији својих насеобина по Угарској, што ближе границама своје деспотовине, канда је била довољно позната и његовим поданицима, те се они по своме преласку најгушће населише по јужним деловима Срема, како би били што ближи граници своје домовине, те у даној згодној прилици брзо прискочили у помоћ овамошњој браћи својој, да своју домовину извуку из чељусти аиадолске аждаје. Али се том мишљу српске породице, нарочито приликом последње најгушће сеобе, пренети су мећу оне Србе и многи обичаји и навике српскога народа, многе песме и успомене на омиљене јунаке народне. на славну прошлост српску. А са таким историјским предањима, живим традицијама, иренета је уједно и мисао не само о ослобоћењу отаџбине, него и о поновном државном ујединењу свих пресељних Срба, о њи-

ховој политичкој самосталности, о српској слободи и независности. А кад су таке мисли владале целокуином оном густом масом српском, насељеном најгушће у јужном Срему, онда „Срем се у течају XV. века потпуно асимиловао свему ономе, што је у старој краљевини чинило суштину наших народних историјских предања." У њему су се исељени Срби осећали као у снојој домовини, самосталнн, слободни, са извесним само тешким дужностима. Осећали се јаки, доста поуздани у своју снагу, да могу извршнти своје илемените намере. Једно им само недостаје: народни поглавар у лнпу каквог деспота из старе лозе Бранковића. Истина је, да су одмах по преласку свом добили поједине војничке старешине; јер краљ Матија познаваше добро њихову бо.јну снагу, па их употреби на организовање своје на далеко чувене коњице , и на славне и неумрле српске шајкашке батаљоне, који на лаћама и шајкама својом окретношћу, смелошћу, издржљивошћу и храброшћу зачуђаваху цео ондашњи свет. Али сви ти поглавари њихови нису били оно што су они од њих тражили, нису били ниродом изабрани , и нису имали ону власт, коју треба да имаједан десиот сриски. Мисао о своме народном деспоту, о државном