Београдске општинске новине

БРОЈ 30

— 125 —

ГОДИНА IX

из'ивелишу јер су опе највидније цслом месту н најжнвл е у Веограду. У осталом нпко не може спорпти ни потребу у оним улнцама које никакове калдрме немају. Што се тиче онравке с ломљеним каменом то је — опростите ми израт скоро будалаштина, будалаштина је с тога што се та калдрма у поменутим улнцама мора сваке године да о фавља и претреса и већ је к ајње време да се бар у тпм најглавиијим улицама замеии та калдрма коцкастом. Овом ириликом напомнњем да смо ми раније решили да се калдрмише онај део у Добрачиној улпцн гдо се човек може стојећи да закопа иа и то није урађепо, а крајп.а ,|е потрсба По ипак пре свега треба зпатн цифру креднта, Раденко ДрагојевиК — Мени се чипи да треба направити тротоаре и нивелисати улице, а кад •се наираве канали, онда ударати коцкасту калдрму и са тога ја се слажсм с предлогом. Мика БончиЛ. — Нисам противаи предлогу директоровом али треба знати да има улица у којима нема никако калдрме и у којпма је грозно блато као н. пр. у Београдској и други.м улицама. Ја мислим да јс то прво на канализлцпја н коц каста калдрма. Председник. — IIд питања г. Чађегнћа могу приближно да кажем. али иишта тачно нп дсфпнитивпо. Вп знате из заппсника да сам се ја обратпо за кредит Београдској задрузи те да можемо што год радити, С тим кредитом мп бн могли ово радити н плаћати а међутнм бн смо настојали да се ирикупљају приходп ге би смо нз тих мрихода платили ову привремену позајмицу. 0 тога сте ви и одобрили да могу тражнтн кредит од новчаних завода а на рачун ових прихода које одма очекујемо. Израчунато је, да ћемо са циФром коју је предлолшо г. Селесковић моНи да располажемо. То је 100 или 120.000 дин. Ја мис лим да ће мо моћи толику циФру прпхода прикуиитн н да са тога смемо се користити овим кредитом те да радимо а гледаћемо да остваримо н онај всћи кредпт који нам за веће радове треба Стеван ЧађевиК. — Према овоме што нам је председник ставио на знање, не остаје нам ништа друго него да усвојимо предлог грађевинског одељења а ево зашто. Господо, Ломипа улица, то јс важна саобраћајна спона Саве с Теразијом, опа је уска 10 метара и туда кола иду као караванн — једна за другима. То је једна рампа са бл-'>. пш утопом која веже водомеђу Беог рада са Са-

вом и опа мора да се доведе у ред, Преко теразија кола скоро не могу да пду и ми несмемо да ову најжнвљу улпцу оставнмо неизпланпрату п са избрешцима по којој странп свет цени п остали Београд на нашу поругу. Кнез Мпхаилова је улица такође искварена и мора се у ред довестп Ви сте чули од председннка где иаглашује да у каси нема ништа п да ће се исгом узајмити то.шко да се ове улице пзплапнрају и поправе и зајам да се поступно одплаћује прибра пим ириходима. Са тога сам и ја увсреи да се не може ништа ново да предузнма већ да се усвбји овај предлог. Председник — Одобравате ли, господо, овај предлог грађевинског одељка ? (одобрава се) Марко Леко Мени се чини да је главна сметња у рошењу овога питања у томе што одборницп нпсу за то да се тронш па обпчиу калдрму. Алп у колико сам разумео нрсдлог грађевипскот оделења, глапна сума утрошиће се на вивелисање. Ја бпх молио г. директора да каже шта ће да кошта само калдрмисање За ппве.шсање тропшће сс кад тад Т. СелесковиЛ. Главна сума ићн 1>е на пнвелисање. а и калдрма мора да буде. На калдрму отићн 1^0 не потпуна четвртпна може битп Председник. Одобрепо је буџетом на одржање калдрме и оправке 50000 дииара. Мп тражимо да пам се да кредит за ппвелисан.е, 'Го је ово што се тражп. М. Бончи% Нпје нам председник рекао пмали он пара ; је лн нашао ? (Чује се: па оп је рекао да нема). На опда што нам ,је изпео ово да решавамо. Председник. — Ја I у да тражим и наћп ћу. Ви мп одрепште руке, а ја ћу сс старати. Учитељи су молили да на Калпмегдлну могу дићи спомепик покојном Јовану ГаврнловићЈ па моле да пм општина одобри то учпнитн на месту које нађу да је погодно. (Одобравамо). А. ОдавиИ. Место да одредн г. Каиетаповпћ у договору с њима (чује се: врло добро). Председник. Они су погодпли већ и постоље само молс да се одредп место. То дакле да урадн г. Капетаповић ; (бива) Учитељи даље моле и ово: Они памеравају да днгну једну кућу тако звапи учитељски дом

где би имали локале за удружења Они моле да им општина одобри место где би могли да дпгпу тај дом, а обвезују се да ће дом израдити по плану, ко.ји општина има да одобри и свршиће га за две годипе јср су прибрали 50000 динара за то. Ја вас молим да чујете молбу (чита). Дакле они су означили место. Ви зиатс да је то место било одобрено за читаопицу. Учнтељима сам рекао да општина мора да одобрн план и да им остапи рок докле треба да су готовн. Др. М. РадовановиК — Ја се сећам да је прошле годане лекарско друштво поднело молбу одбору за плац и о томе до сад није ништа решено, колико ми је познато. Пошто су сз и учнтељп обратнли ја бих био мпшљења да се одрсди једна комисија која би према молбама оба ова друштва изабрала плац. Ст. ЧађевиИ — Господо, придружујем се жељи г Радовановића да се образује комисија, али не да испитује обе молбе него само молбу учител.ског удружења, а то поглавито за то, што је нстакло илемеипту памеру да очува и оплемени сиротпу учитељску неЈач. Ну никад опет не бих био мишљења да нм се уступп то место. Према регулационом плану туда иде једпа широка улица од ?2 метра и клд бп тај плац уступили опда би се улица сломила и тим би се булевар са овим уништно. Ну пошто је дипна намера тога улружен.а, ја мпслим да нм дамо један плац којн не би сметао регулацији, и која бп општпна могла без штете да уступи. За то сам мишљења да се одреди компсија да потражи место које би општана могла да уступи, а не знајућп цељ н намеру лекарског друштва, да ли мпслн да по • днгпе дом за састанке или још п за прихватање и васпитањс лекарске нејачи, не могу ништа о томе да кажем нити ћу гласати док само друштво то нсискаже. М. Јовановик — Ја немам ништа противу предлога којп су изнелп, но знам то да не можемо говорити о ноклону. Можемо говорнти о иослузи ама не п поклону. Ми не можемо ио клањати општинско земљиште. Нека се одредл комисиЈа да пзберс једпо меото које пнје у про јекту општинском да се унотребн на друге цељи па да им се да на послугу, М. МарковиК — Нмам да допуним говор г. Ча^евића у томе да из прошле године има решење о том месту што тражи учитељско удру-

пријбт начелство стефан брат Лазорев."(*) То стоји под 1458. а под 1459.( 2 ) стоји: „Тожде лето свриноут бист с арестола от своего храиј(н..ја (од своје властеле) Стефан брат Лазарен изгнан бист из отечества аарила ■н (8)." У истом смислу говори и писац „Житија архиепископа Максима", сина СтеФанова: „С тефан же ириомлјет дасиотства сан ... оставлјает отчство и отходит на заиад. и ( л ) Из ових неколиких примера види се заиста тч. да је СтеФан Бранковић био деснотом, али не Срба у У гарској, већ Срба у Србији, и то у друштву са деспотицом удовом Јеленом „од априла 1458., па све до 21. марта 1459." када је СтеФан морао бити лишен тога звања, које је иначе уза своју снаху само титуларно ноеио, пошто је тога дана примио деспотство СтеФан Томашевић, престолонаследник босански.( 4 ) (2) 8'а !'а г \ к Р. РашаЈку, сгр. 79, (2) На истом мссту, стр. 80, (3) Гласоик срн. уч. др. књ. XI, стр. 126. (4) Н о в а к о в и ћ Ст.: Последњи Вранковићи 1 тр. 40. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

други њихови следбеници. Док на другој истинитој страни стоје само српски летописи разуме се поузданији — а уз њих НоваковиЦ 1 ) и Руварац.( 2 ) С тога оиравдано вели г. Новаковић: „Заиста је каткад и чудновато и интересантно, како гдекој е погрешке у историјама стеку право грађаиства, и како их дуго времена из једне књиге у другу преписују и дал.е шире често и такви људи, који би били у стању на чисто изаћи и забуну уклонити." Интересно је наћи извор прве погрешке. Ми мислимо да је први Рајић, криво разумевнш смисао речи Г>ранковићеве „хронике", а не вермајући аутентичност наших летоииса, дао иово га таком учењу. Ако је веровати Рајићеву наводу. Бранковић вели овако: Врат Гргурев и Лазарја д<саота (Јтсфан бсзчаден сиј и дражајми зсниц лишсн, в христианских стринах аребивајушч от некоторих рода своего десиотом аоставлјаетсја, в л. г. 1461."( 6 ) Из ових се речи иикако не може извести оно што хоће РајиЦ 4 ) тим ире, тито исти Бранковић мало ниже вели: (1) Последњи Браиковићи, стр, 43 — 47. (2) Матица за 1870. год. стр. 13. (3) Истор. Сербов итд. сп. III. стр. 258. (4) На истом месту, стр. 269.

„. ..другиј же от них, коториј с Турками соглишахусја, осем дсле негодовавше, в толику мерзост на него аритли. Јако на аоследок Стсфана десаота новаго во училишче свергше, в дал^чаишују дадматијскују стра■иу отслали. 11, Исти је смисао његових речи и у латинској хроници, његовој преведеној од Пејачевића : „1458. МогШ& Бевро1;а Рагаг ЈапиагИ 21. (Ие Уепепв Е1 81; е р ћ а п и 8 соесиз Вевро^а, роа! раћ'18 тог1ет, аћп!; 1П На1та11ат, Љ1^ие ассер11 т ихогет 1Шат 8ауе8 1лат(?Ј ех АгапНагит ћишНа, с1оттат А п е Ппат, ех еа "'епш! Пћое Јиоз : Сге> г §пит е! Јоаппет ' (') А зацело из тих речи не могу ни Рајић ни Стојачковић извести своју хипотезу, да је деспот СтеФан чак год. 1461. прелазио у Србију из Мађарске, покушавао васпоставити деспотску власт над Србијом, али га „народ није хтео за деспота свога признати, већ га још натера да је у Албанију бегати мораб."(?■!) Речи Бранковићеве потпуно се слажу са речима летописа: „м низложен бист Михаил [за кога на])од вели, да је заједно деспотовао са деспотицом Јеленом, удовом Лазаревом и теааном братом Аазаревим до марта - ла ' (31) ^м"] II) Агкју, III. с1р 22.