Београдске општинске новине

ГОДИНА XI

— 140 —

БРОЈ 33

2. Певачи, певачице и комичари, кад су са стране и на страном језику певају и престављају, кад је свака особа за себе и кад не образују делину, нлаћаће од вечера по 5 „ 3. Друштво од више чланова мушких и женских певача, певачнца и комичара кад образују једну целину и имају свога нреставника плаћаћс за свако вече без обзира на локал а, друштво до б чланова 3 „ б, „ „10 „ . . 6 „ в, „ преко 10 „ . . 12 „ 4. Ако друштво нод бројсм три наилаћује улазак, плаћаће дуплу таксу означену под бр. 3. 5. Ако друштво под 3. п после 12 сахати по допусту управе вароши Београда ради, без обзира, да лн наплаћуј е улазак пли не, плаћаће трипута онолико колико је означено под бр. 3. 6. Ако која од особа нод бр. 1. буде у друпггву означеном под број 3 п 4. неће се бројати у друштво и плаћаће таксу, која је за њих прописана. Ако певање буде праћено клавиром или другом каквом музиком, која није онтерећена нарочитом таксом, онда ће се свирач или свирачица рачунати као певач или певачица. Г 1. Разне вештачке преставе као : гимнастичке, жонглерске акробатске и т. п. кад их изводи једна особа плаћаће од вечера ... 2 динара 2. Кад их изводе винте особа од особе и вечера 1*50 „ 3. Разне преставе мађионичне, хипнотичне, и т. п. кад их српски грађани изводе, од вечера . . . 2•— „ 4. Кад нх изводи један странац, од вечера 5*— „ 5. А кад их изводе више њих, од особе и вечера по .... З - — „ 6. Ако се наплаћује улазак онда

двапут онолико, колико јс означено под бр. 1, 2, 3, 4, н 5. У свима овим приликама, музика не илаћа никакве таксе. [Д , Ако се у једном локалу внше врста вештина и забава показују, од којих је свака за се таксом оптерећена, плаћаће свака својутаксу. Ђ. 1. За панораму, менажерију п ону у којој се животиње продуцирају дневно од 5—10 дин. 2. За музеуме и панонтикуме за 24 сах. од 5—15 „ 3. За циркусе за 24 сах. . . 5—25 „ Ако су ова забавишта смештена на државном земљишту имаће да нлате и кирију за исто према погодби са државом. Суд ће општински увек определити решењем таксу нод бројевима 1, 2 и 3. 4. Позоришне дружине, које искључиво иреставе позоришне дају на страном језику, од преставе . 50 динара Члан 5. За друге врсте забава које овде нису предвиђене, решаваће општински суд засебно. Члан 6. Сем овога наплаћиваће се још двадесет од сто од горе означене таксе у корист краљев. срн. народ позоришта. Члан 7. Сваки свирач, свирачица, певач, певачица и комичар, имају пре почетка нрестављања испунити ногодбе члана 1. Нсто је тако нреставник дружине дужан сваку промену у својој дружини односно броја њеног општинском еуду пријавити. Члан 8. КаФеџије и гостионичари не могу бити представници оваких дружина.' Члан 9. Ако који од сопственнка или закупаца ло-

кала, где се дају Јавне заоаве, допусти да у његовом локалу какво лице даје представе п друго т. под. а не уверп се, да је дотично лице поред доиуста добијеног од уираве вароши Београда и општини таксу платило, бпће он одговоран општини за неплаћену таксу а поред Тога и кажњен по §. 326 крив. закона. Члан 10. Лин1. која у Београд дођу,: да разне преставе дају. па се не буду владали тачно по овим правилима, биће кажњенн првн пут са 10 — 50 динара, а други пут ће им се забранптп даља радња у Београду. Члан 11. Сваки је сопствсник локала дужан ова правила на видном месту у локалу држати.

0 Б Ј А В А Према паређењу VII. пувов. окр. команде од 6 Августа ове год. ПБр. 39. позивај"; се резервисги и обвезници редовпе војске доле озиачених јединица па вежбу и то: 1. Пиротехнпчка чета, да дође 20 Августа тек. год. увече на копак па зборно место — Крагујевац, гди ће се вежбати од 20. Авгусга па закључпо до 10. Септембра ове год. у Фабрици а лабораторији. Обвезпици ове једиипце имају доћи 20 овог мссеца у 4. часа у јутру па, железпицу гди ће иутоваги са теретиим возом бр. 41. 2. Коњпчка бригада и то: П и III. автивни коњичка пук са штабовнма н својом иоиисном комором и товарпим коњима, да дође 12. Сеатембра тек. год. увече на копак па зборпо место — Ћуирија, гди ће се иежбати од 12, Сеитембра па закључпо до 4. Октобра ове год. 8 Брдски артиљеријски пук, са својом иописаном комором и товарпим коњима, да дође 18. Септембра тек. год. увече на копак па зборно место — Крушевац, гди ће

у в е з и СД ПАРОДПЕШ СЕОБАША 7 ТУХИНУ од 1459.-1814. године. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАПИСАЛИ ј 3 . У^гатоновић . и Ј1. ЈА. рпдси-к. (Академијски Савет Вел. Школе наградио трво.ч видовданском наградом оашт. београдске). Мото : — „Пора наЛ'Б переетат! 6 нтб умннми чужимЋ умом г Б и славннми чужош славош" (Времо је да престанемо мудровати туђом паме!1у, и славити се туђом елавом). Карамзин. -С®5 (наотавак) Наилазимо у иеторији угарскога народа на једну жалосну еиоху, с којом је живот српског народа врло тесио скопчан. У часу када дивље азијске хорде

муњевитом брзином прелећу с једног краја Српства на други, захватајући и земље хабсбуршке и угарске круне, остављајући за собом трагове ужасне пустоши — мађарска и српска војска купи се под краљеву заставу, па у место да се креће онамо где потлачено српско робље вапије за помоћ, она иде на другу страну, да угушује слободне мисли, које су носледице развитка и напретка човечанства, ј да угушује националне осећаје храброг чешког народа, једино из егоистичних прохтева краљевих. Несрећна судбина српскога народа, хтела је и овде сав свој гнев да излије над несрећнпм синовима српским, да и овог пута нештеднмице пролевају своју крв, све за туђе користи, и туђе интересе. Ераљ Матија носи зато проклество српскога народа. Место да тада или никада, када му бесни Анадолац већ куцнуо беше ђордом на вратима љегове краљевине, напрегне све своје силе, да одагна насртљивога противника од својих граница, п да оберучке прихвати предлог Француског краља за општи савез свих хришћанских владалаца иротиву Турака/ 1 ) Матија окреће своје оружје противу онога човека, који би својнм ју(11 1 о П1 8 — 1 ј е §• е г : Шз1:оћ'е с1е 1' АиШсће-Ноп§пе, р. '230—231.

наштвом и већ стеченим гласом могао бити душа овом еавезу —- против једнога краља Нодјебрада ; „Какав би тријумФ тек славило Хришћанство, да се овај савез заиста и остварио — узвикује болно један мађарскн историк. — Алп не смемо превише кривити краља Матију Корвина, што је напустио хрватске земље — ми додајемо: и срнске интресе — да ееби нађе нову славу и ново краљевство на северу, када је папа Павао II. проклињао Ђура Подјебрада, краља чешкога, само да отвори тамо краЈБу Матији пут на престо; када је папа привидно сазивао крсташку војну на Турке, а еве новце и сву силу у истини сабирао, да обори краља чешкога, јер му се није безуеловно нокоравао."(') У своме мрачњаштву није могао несрећни Павао II. предвидети, ако се сруше још и они бедеми ерпски и хрватски, што још једино бране хришћанство од оеманске бујице, да ће тада и пред његовим Ватиканом захрзати ђога султанов. Какво је било раеположење народа иод круном угарском према овој „антихришћанској војни", види се из овога. Каш у часу, када Матија хоће да пође

(1) 8ш1<Нк1а8 т. : Роуј. ћгоЛ књ. 1. стр. 647.