Београдске општинске новине

ГОДИНА XI.

142 _

БРОЈ 33

и радиће до 17. исгог месеца закључно у здању VII. пувов. овр. команде, ратарска улица бр. 10. С тога се позивају сви младићи, који су 1878. год. рођепи овде или па страпи, да горн.их дапа пепремепо пре подне у 7 часова предстапу истој комисији ради горње цељи, Даље, имају доћи и сви песпособпи задругари појединих регрута, чија песпособпост даје регруту ираво па скраћеии рок службе, а могу доћи и други из задруге ради објашњења задружног пмовног стања, каво после не би било молби и жалби за свраћивање рока. Горњих дана имају се јавити комисији и сви аривремепо неспособпи регрути од прошлих година, који ће собом попети ко мисијска уверења по којима су за привремено песпособне оглашепи. Регрутпој комисији иресгаће и сви обвезници редовне и оба позива народне војске, воји се осећају да су песпособпи за војпу службу, те да се том приликом и они лекарски прегледају. Ко се горњих дапа не пријави регрутној комисији сматраће се, да Је службу у сгалиом кадру избегао и према чл. 14. закопа о устројству војске, иад год се ухвати до 30. годипа, без обзира на задружно и имоино СЈање, служи ће три годипе, а поред тога платиће и војницу. Од стране суда онштине варопга Београда, 1. Августа 1893. год. АБр. 3227.

НАРЕДБА. Показало се да у Београду има много прекупаца, који по трговима купују и препродају разие продукте и аво нису граиммите мважмаиивтв ши^н^^ ЕМ^мии^шаииав^дв^мши само краља Матију, већ и цео хрпшћански свет, та дрскост турска, задиви и доведе у трепет. Ну, то је било тек прво изненађење; јаком ће ови варвари азијски мало доцније још страховитије задрмати цео хришћански свет. /Гурцп су — вели г. ГГоваковић узели Смедерево и Жрнов(') алијеурукама угарским остао Београд. Турци су узелш Бобовац, Сарајево и све скоро босанске градове, али су Мађари од њих повратилн Јајце и одржали се у њему. Јајце је браннло сву северо-западну Босну. Нре него што бп се освојио Београд, тада први на реду' јаки угарски град, није било могућно кретати се даље у Угарску. Београд је био капија за Будим, јер је он чувао Саву, а прелазак из Смедерева отварао је само Нотисје и леву страну угарскога Подунав.ља, на којој се није могао дати одсудан удар, пошто се престоница угарске налазила на десној страни. Нре него што би се даље пошло у озбиљна оспајања. Турцнма је требало узети ова два града. И Турци почну мислити, како ће да начине клин један између Јајца и Београда, који би у исти мах претио нуту будимском, повратној (1) Град на Авали, више Београда.

ђани ове вароши пнтп нодносе граћанске терете и да се таво под именом прекупаца прикривају и многе варалаце весароши и беспосличари. Услед тога и иошто је општипсва власт позвана завоном, да у сваком погдеду штити како иптересе општипске тако и инге ресе грађапства — Суд општипе вароши београда, на осиову 7 и 13 тач. 36 члана завопа о општипама, Баре^ује: Да од сада могу вршити прекуповање па трговима само опи грађапи који имају отворене радње, и онп који овом суду поднесу уверење од трговачвог суда, да су испупили законске прописе. Оваквим лицима суд ће издавати дозволе, а свима осталим забраниће да па трговима врше прекуповање Ко противпо овој наредби поступи ка зниће се по закону. Овом се паредбом замењује наредба од 21. Априла 1890 год. АБр. 610. Од стране Суда општине вароши Београда 29. Јула 1893 год. АБр. 4284.

О Б Ј А В А. Ирема наређењу УП пуков. окр. команде од 17. Јула ове год. Бр. 4635. иозивају се сви обвезиици псшаци II. позива народпе војсве и сва вомора, да 8. Августа ове год, у вече на конак дођу па зборно месго — бањичво брдо, гди ће се вежбати 9, 10 11. истог месеца. Са собом понеће и предато им оружје. Обвезпици аргиљеријске и болничке чете II. позива парод. војсве и сва вомора,

позиваЈу се, да 16. Августа ове год. у вече па копак дођу па зборно место — бањи чво брдо, гди ће се вежбати 17 и 18. истог месеца. Осим тога позивају се и сви резервпп ОФицири који припадају II. позиву народ. всјске, да и опи озпаченог дапа предсгаиу па зборио месго својим једипицама Даље имају сви обвезници понети собом и свој Бојнички билет, погребно одело, кошуље, прибор за јело, ћебе или поњаву за повривање. Према наређењу ове вомапде од 9 Јупа ове год. Бр. 3360. позивају се сви обвезници коњичког ескадропа II. позива парод. војске и ордопанси свих пешадиских шгабова са прописпим коњем и прибором, да 11. Септембра ове године у 6 часова у јутру дођу па зборно место Тркалиште, гди ће се вежбати два дана. Свакн обвезник нопеће собом војпичви билет, храну за себе и коња за два дапа. Према иаређењу VII. пуков. окр. комапде од 17. Јула ове год. Бр. 4635. нозивај.у се обвезппци — пешаци I. позива народне војске и сва комора да 20. Авгусга ове год. у вече на копав дођу на зборно месго — баљичко брдо, гди ће се вежбати 21, 22, 23, 24. 25, 26, 27, 28, 29 и 30. истог- месеца. Обвезници болпичарске, пекарсве, занатлијсве чеге и пиротехничко оделеље којн припадаЈу I. позиву народ. војске као и сва лица која комору за ове једипице дају, позивају се, да 1. Септембра ове год. у вечс на коиак дођу на зборно мссто бањичко брдо, гди ће се вежбати 2 и 3 истог месеца. Обвезпици артвљериског пука без стоке, као п сва лица која за ову једипицу вомору дају, позивају се, да 5. Септемара ове год. у вече па конак дођу па зборпо

линији београдској и леђима Београда. Они су тражили место, на које ће се наслањати њихова страховита упадања у Славонију и у Срем, с коЈ *ега ће моћи непрекидно сипати огањ узнемиравања у Угарску. Онима, који су о овоме имали да мисле падну очи на мачванску Посавину и на околину садашњег Шапца."(') Требао им је дакле неки тврди град негде између Београда и Јајца. „Ири познатом начину коњичко-четничког турског вој'свања, градови Београд и Јајце заштићавали су само у извесној мери, у колнко би се сталног освајања тицало. Околне пак области остале су савршено без одбране пред свима пролазним, повременим нападима. Нодизањем ТПстца хтело се томе четничко-коњичком војевању дати још шира основа н поуздана повратна линија. Шабачки град, као тврда тачка, требао ј *е још да раздваја Јајце од Београда, и да испадима у области позади тих градова и њихову сигурност сваки час у нитање доводи." Сви угарски писци, а и наши, у колико су се те ствари дотицали, веле, даје Шабац подигнут год. 1470.0 Ва остварење једпог таког важ(1) Годпшњида II. Чунпћа, IX. стр. 6 — 7. (2) II а т т е г V. Ј. (безсћ. <]. озт. Кекћез, В. I. 8 519.) вели, да је то било год. 1471.

ног задатка по турску ствар, султан Мухамед II. употребио је врло згодно време, кад се краљ Матија још једнако бавио горе на северу у Чешкој. Колико је пак сам султан ценио важност свога нредузећа, види се наЈ *боље из овога. По наредби султановој скуци румелиски наша око 40 000 војске. Једну половину, повећану, са 5 000 Исак-бегових коњаника из Босне, пошље преко Босне, да продире у Хрватску и у Крањску; а другу ноловину, са огромним материјалом потребним за зидање града, сам поведе у највећоЈ* тишини обали савској, да њоме заштићује подизање града, ако би од стране мађарске било каквих спречавања. Само зидање ишло је тако брзо, да је град већ био готов, кад је о томе допро глас до Матије. Сад тек он разумеде добро турску политику, па брже боље носла Ј *едно оделење српске војске, да спречи зидање. Али Ј *е то већ било доцкан. Надошла Сава II јаче турске чете с ове стране паралисале су сваки покушај српске војске с оне стране. Да ли је било каквих сукоба, не знамо поуздано. Рајић вели: ,,.л( многократно с Турками борјушчесја, овогда Турца саву иреходили, овогда же Унгарји, едини других ирогонјајушче."(') (1) Исгор. Ссрбов. итд. св. III. стр. 280.