Београдске општинске новине

ГОДИНА XI.

— 158 —

БРОЈ 35

свију Једипица I. позива народ. војске, нозивају се, да 16. Сеатембра ове године у вече па вонак дођу на зборно место бањичко брдо гди ће се вежбаги 17 и 18 истог месеца. Осим гога, позивају се сви ордонанси, коњаници, да и опи следују својим једипицама. Сви обвезници имају понети собом и свој војнички бидег, потребпо одело, кошуље нрибор за јело, ћебе или поњаву за покривање. Они обвезници који се према овоме позиву имају вежбати само два дана, понеће еобом храпу за себе и стову за два дапа. Према наређењу исте вомапде од 9. Јуна ове год. Бр. 3360 позивају се сви коњапици редовне војсве и ордонанси код свих пешадијских пггабова, да са нронисним коњем и прибором 4. Септембра ове год. у јутру у 6 часова дођу на зборно месго — Тркалиште, гди ће се вежбаги два дана. Сваки обвезник попеће собом војнички билет, храну за себе и коња за два дана. Који обвезпик овом позиву пе следује строго ће бити кажњеи и при том издржаће дупло вежбање, о свом трошку. Од стране суда општине вар. Веограда 1. Августа 1893 год. АВр. 3178 н 3969.

РДД ОПШТННСКОГ ОДБОРА 1ЛХ. РЕДОВАН САСТАНАК 18. Августа 1893 год. Цреседавао прееедник г. Мидовап Р. Маринковић од одборника били г. г. Ђорђе С. Новаковић, А. Ј. Одавић, Д. П. Дашковић, Мијајло Јанковић, Ј. г Вуровић, С. Чађевић, Илија Ђорђевић, К. Петровић, Др. Марво Т. Дево, Ми^ан М. Ђорић, поп Таса Канетап Сиасић, М. Велизарић, Р. Драговпћ, Михајло М. Ђор-

дао је краљ утврдити и снабдети свима потребама, а особито топовима, јер их храном може снабдети колико и кад хоће. Остатак војске обилази предео палећи и нљачкајући сва села и места у околини, где нема иикакве тврђаве, да само убију сваку наду опса|еницима у граду, да ће, ма с које стране добити хране.... Около Смедерева има 3 редута (шанца) т. ј. града, који чувају јаничари, икојимаје наложено, да никада и ни за што на овоме свету не смеју нзаћи из тих редута, јер сваки, ко би ту заповест прекорачио, смрћу би био кажњен. У те редуте нико, осимјаничара одређених за стражу, није смео ући. Кад бн заповедник оне земље (ра!па), који се зове војвода, хтео ући у град, мора да је сам и да иоложи оружјв иред каиијом. (!) Иза тога града налази се други град од земље, озидан у наоколо врло јакнм рововима, кроз које тече једна река, пунећи их увек водом. У томе граду станује, ради чувања, поменути војвода са тежацима јамачно српскн сељаци, енлом ириморавани на такву службу — одређеним на стражу; и они такоЈ^е не смеју одатле никако и ни за какву ствар изаћи; морају само пазити на стражарење и чување поменутог града, и ни један од

ђевић, С. Вељановић, Соломон Азријел, К. Б. Михајловић, Мих. Д. Баиковић, Др. Павао Поповић, Љ. Јовановић, Никола X. Поповић, Др. М. Радовановић, М. Капетановић.

Одборшш г. Ооломон Азрнјел примећује да је у буџету прихода за ову годину стављена цифра од пет хиљада динара, као приход од лекарског прегледа проститутских радња, но да се овај приход никако но прикупљо, пошто је државна власт преглед проституткиња узела у своје руке, — па гшта председника, да ли је предузео штогод, да се лриход овај општини осигура. Председник одговара, да је овај предмет у току рисправе са министарством унутрашњих дела, па кад буде свршено известиће п одбор. VI. Одборник г. Мијајло Д. Банковић пита, зашто до сада није оправљен канал у Каменичкој улици који је • д дужег времена разваљен.

Председшж одговара, да је већ отпочет рад око онравке овога канала. VII.

IX. Ио прочптању протокола лицитације, ГБр. 3685, држане за грзђене обора на марвеном тргу на Тркалишту — одбор је решно, да се грађење овнх обора устугш А. Кполу п Ђ. Осколоваћу као најнижим понуђачима и то, грађење свињских обора по ссам етогина дпнара н грађеЕБе обора за ситне преживаре по шест сто тпна динара, према осталим погодбама и подпетом плапу с тим, да предузимачи не1.е моћи тражитп никакве накнаде, ако рад око подизања ових обора буде снречен или одложен због колере. X. Председпик општине извештава одбор, да јо еснаФ бозаџијски нонудпо по две хнл,аде дннара

ових тежака не сме у&и у ирави град (!), нити изаћи ради пљачке или какве друге штете суседима. За овим озиданим градом, има други редут утврђен врло јаким и широким опкопима нуним воде: и у овом шанцу станује стража за чување земље и предела... Нашао сам за потребно, да Вас о овоме известим, како бисте дознали за иоложај и стање Смедерева, које, ако Бог да, овом св. краљу, да га освоји, пеИе бити друге иреиреке до Париграда." (') — Није, дакле, ни чудо, што су и Турци и Срби давали толику важност Смедереву и трудили се, једни да га одрже и што боље утврде, а други да га пошто по то освоје. Не могући због толике јачине града, продужити озбиљнију опсаду, а немајући у први мах, ни потребна материјала за опсађивање - који је, како се из Хадријевога писма види, касније стигао —, срнске војсковође спусте се на шајкама низ Мораву, оставивши код Смедерева малу војску, колико само да себи обезбеде леђа, од могућих Али-бегових испада из града. Дођу до Крушевца ((.'НгиозоууаЦ). Пробаве у околини читавих 12 (1) У истом смислу, о свему томе, јавља тн-мом својим од 19. нон. 1481. год. и краљица будимока, истох сицилијском крал.у, (Гласник срп. уч. др. (II. одељак), књ. 14. стр. 52.)

даиа, пустошећи је и спремајући народ ; на сеобу. Кад су били готови, врате се | истим путем, водећи собом око 50 000 српских исељеннка, „сиш птШе иагигаI Шш8 Тигсл8. л'1148 вггвншб." Код Смедерева пребаце пх у Угарску,(') где им краљ тек доцннје одредн земље за населење. Тако је и овај знаменити покушај целокуине српске војске, да отме Смедерево, остао узалудан, опет из недостатка довољне ратне сиреме, зашто је наравно крив сам краљ Матија. што томе предузећу Срба није поклонио озбнљније П С . Турци су се овог пута уверили по свој прилици, да им линија, измеђ.у Смедерева и Голупца, иије увек обезбсђена тим двама градовима, те су подигли одмах међу н.нма још два града, како и наши летописи сведоче: I! лето 1483. ходи Мехмет иаша на Доунав и сазида града: хрлм и коујшч." За живота деспота Вука. ово је био (I) Наштег -V Ј.: Оезсћ. (1. озш. ЕеГсћез, В. I. 8. 625—626. — Епде! V. Н. Ј.: А11§'. \\"е1Н1п81оп1', В. 111. одсек Оевсћ. т. Зегугеп, 8. 448. — Ргау: Апца1ез е!с. I. IV. р. 157. — Васкх Гг, с1 г. : Клјнбетпхк, II. стр. 485 до 486. — Рхсб! Е. (ПавловиК Ст.): Срби у Угар. 1. стр. 41—42. Гласник срп. уч. др. кш. 67. стр. XXVIII. и даље. „— Нахии летоииси бележе, у кратко, овај поход са ово неколико речи: ,ЈВ л е т о 1481. п о и л е и и В о у к Б р ан и ч е в о и р а с и п а К р о у ш е в а ц."

I. Прочитан је записннк одборских одлука седнице држан ; 12 Августа 1893 год. и примл.ен је без икаквих измена. II. Одборник г. Мијајло Ђорђевић пита, зашто се већ једном не регулише питање о црквеном одбору цркве св, Марка. Председник одговара, да овај предмет стоји на дневном реду и да ће се решити, кад на њега ред дође. III. * Одборник г. Коста В. Михајловић предлаже, да се прокопа шанац код дрвене ћуприје до жељезничке станице, како се неби вода задржавала и кужнла ваздух. Председник нзјављује, да је предузето све што треба, да се ово изврши. IV. Одборник г. Ђорђе Новаковић предлаже, да се оправе басамаци, што спајају Топличин венац са Космајском улицом. Председник изјављује, да је овај предмет на дневном реду н да веК од дугог времена чека на одборско решење. V.

По прочитању акта истражног судпје за варош Београд АБр. 4518, 4532, и акта исљедног судије за варош Београд АБр. 4540, којима се траже уверсња о владан.у н пмооном стању извеспих лица — одбор је изјавчо, да су му Душан Предраговић п Петар Узелац тргов. помоћници и Владимир Костић скитница непознатн ; да је Божидар Јанковпћ погач. снротног стања а да му је њсгово владање непознато. VIII. Председник нзноси одбору на мишљење молбе, којима се траже уверења о сиротном стању. По прочнтању тих молби АБр. 4592, 4548, 4586, 4588, 4607, 4681, 4680, 4679, 4678, 4677, 4676, 4675, 4674, 4515, 4618, 4590, 4579, 4578, 4577, 4610. — одбор Је изјавио мишљење, да се суд претходно увери о имовпом стању молилаца: Јована Манаковнћа, Милке Мнлутиновића, Шивке Радић, СоФије Б. Исак, Дарпнке Павпчевнћ Љубннке Поркићеве учепице I р. с. ж. школе, Наталнје Марићеве учен. V],. раз. Васнлијп Вукомановића ђака, ТеоФпла Векића ђака, Ружице Лазаревић, Милоша Томичића служнтеља, Даринке Путник ученице, Катарппе Петровпћеве, Душана Рајковића ђака, Марте Петровићепе ученице, Густава Хомолке ђака, Николе Т. Павловића ђака, Сретепа Т. Иавловића ђака, Ссетполава Атанасијевић , Ивана Павићевнка правника, па тек онда да им изда тражено уверење.