Београдске општинске новине

БЈРОЈ 35

— 159 —

ГОДИНА XI.

годишње за тра године на име прихода од бозе, што се у пароши • Београду производи и трошн — иа иредлаже, да одбор усвоји ову понуду, пошто нема изгледа да ће се моћн од бозе прикупнти годишње пет хиљадс дпнара, ко.шко је буџетом предвиђено. ГЈо прочитању тога пред шга ВВр. 1 648 одбор је регоио, усваја се попуда еснаФа бозаџијског, да на име прихода од бозе плати општшш две хпљаде динара за ову 1893 годипу, за ндућо године, да сс поднесе одбору пзнопа на ре■тен>е. XI. Председнпк изпоси одбору на решеље пред лог суда за пабавку сточпе храпе. По прочитању тога предлога АБр, 4757 одбор је решно, да се за храну стоке пожарие чете и рабаџг.јских возова набави до сто два.десет хиљада килограма сепа, двадесет хиљуда килограма сламе, по двадесет и пет хиљада кгр. ■ зоби, јечма и мекиња. Сено и слама, да се купује од сељака а зоб, јечам и мекпње да се пабавља путем лицнтациЈе онако како се прсдлаже. XII. Председпик износи одбору па решење пред-лог управника грађевинскога одељења о чишгћењу улица н изношењу ђубрета из домова. По прочитању тога предлога ГБр. 2601 одбор је решио, да се чишћење улица београдских у првп мах пок\ ша вршити као што је у предлогу за првн покушај назначено, одобрив за то кредит од две хнљаде динара за сваки месец. XIII. На предлог грађевинског одељсња општпне београдске ГБр. 3452 а у свезп са својнм решењем од 18. Јуна 1892, год, ЛВр. 7587, одбор је решио, одобрава те креднт од хиљаду две 'стотиие тридесет динара из ппртпје буџетом одређене за пепредви1)ене трошкове за израду постоља од гранита за споменнк Ђуре Даиичића. XIV. На предлог грађевпнског одељења општине београдске ГБр. 3266 одбор јс решио, одобрава се кредит од хнл.аду четир стотнне дин. за калдрмисање житгога трга иа Малој пијаци.

последњи већи поход Срба у ове крајеве. Спомиње се још да је у септембру 1482. год. не далеко од Смедерева, кнез Павао опет задобио једну иобеду над Турцима, и то у друштву са Змај-деспотом Буком, и да су тада један део пљачке, који том приликом задобише, послади краљу на дар.^ 1 ) Султан Бајазит настојавао је, да у ово време буде са Хришћанима на миру, бојећи се свога брата Ђемн, да га ХришКани не иотиомогну. Ђем је, као што смо споменули, одбегао 1482. Јовановцима, и тражаше помоћи од краља Матије, нудећи му сву Србију, Босну и Блгарску.( -) Али Матија беше без савезника, и то добро дође Бајазиту, те похита и са Матијом закључи 1483. год. примирје на пет година, продуживши га доцније још на три године.( 3 ) Ово мирно време, од стране Турака, употреби краљ Матија, да свриш ствар са Фридрихом III. Скупи војсгсу, поће право на Беч, цар утекне у Нирнберг, (1) Еп&-е'1 V. Н. Ј.: А11 §ет Л?еИћг81опе, В. III. одсек Оезећ. у. 8егу1еп 8. 448. (2) ћ о и 18 -ћ е § е г: Шз*. (1е 1' АиНч-Ноп^пе, р. '233. (3) На истом месту. — Вп§-е1 т. II Ј.: АН јј. ЛУеКМз1ог1е, В. 111. одсек бевсћ. V. 8ег\-1еп, 8. 434. — 81111$Јк1а-8 Т. : Роуј. ћгл-а! кљ. I. стр. 007. —- Рајић Ј.: Нетор. Сербов. итд св. III. стр. 301. Он погрешно ставља ■овај мир у 1484. тодииу.

XV. Према одлуци одборској од 9. Јула о. г. ГВр. 2970 председннк нзносн одбору на решење предлог грађевинског одељења заједно са плановима н предрачуном о грађењу ограде око пове школе на Дорћолу. По преглоду планова п предрачуиа одбор је реишо, одобрава се кредит од осам хиљада и пет стотппа дипара из партије одређене на грађењс основппх школа за подизање ограде око нове школе на дорћолу према поднетом плану. XVI Предссдпнк износи одбору на решење извештај повереппиЈтва нзабратог у седницп одборској од 24. Апрпла 1892 год. ЛБр. 6641 за пзбор плаца за основпу школу у Палнлули. Одбор је одлучио, да овај предмет остане за идућу седницу.

1сХ БАНРЕДНИ САСТАНАМ 22. Августа 1893 год. Предеедавао председпик г. Миловап Р. Марипковић нрисуствовали члапови суда г. г. Јов. Аптоиијевић, Јов. Идић, кмегопски номоћпик К. Чупић, од одборника били г. г. Н. X. Поновић. Филин Васиљевић, Др. М. Т. Леко, Љ. Јовановић, М. Капетановић, М. П. Вопчнћ, Ст. Чађовић, Ј. Ђуровић, М. Јапковић, Г. Бркић, С. Вељаповић, М. М. Ђорђевић, Л. Радопић, М. Трпковић, Ђ. С. Нопаковић, А. Шток, К. Петровић, А. Ј. Одавић, Ј. Христић. I. Прочитап јс записник одборских одлука седнице држапе 28, Августа 1893 г. и у одлуци КЊВр 447 учпљена је допуна, да се о изношењу ђубрета пз домова поднесе одбору доцннје па решсње. II. Председпик изиосп одбору на мншљење молбе, којпм се траже уверења о сиротном стању. По прочитању тих молби АВр. 4757, 4760, 4735, 4709, 4714, 4738, 4753, 4744, 4749, 4778, 4790, 4809, 4810, 4811, 4828, 4831, 4830 од бор је изјавпо мпшљење, да се суд претходно уперп о имовном стању молилаца; Констаптнна Костића ђака, Драгоја Д. Котлајића ђака, Драге СтеФановнћ, Врапиеава Ђурића, Иаталије Ж. Радовићевс, Милоја Мнљковића ћака, Аце 11е-

а Матија нагна Беч на предају. Године 1485. 1. јуна свечано је ушао у ту Фридрихову престоницу.( ! ) Како сведочи поменути поп Тзорђе Сремац, Срби су и овог пута решили иредају града.(-) Посже овога времена Срби, за све време живота свога деспота, нису нигде више ратовали, те је сада Змај-деспот Бук могао обратнти иажњу и на уређивање«етања својих подапика, чији се број, оиом последњом сеобом српском из моравске долине и Браничева, јако умножио. Нанш извори, истина, спомињу од год. 1465. само ову последњу сеобу под 1481. год. Али поуздано можемо мислити, да је мањих пресељавања овостраних Срба, нарочито из крајева уза Саву и Дунав, било више, ириликом сваког преласка српске и мађарске војске у наше стране, које су заштићавале исељенике. Јер речи наших летописаца: „ иоилени " „рорпГаћпг", које се чују врло често, не могу друго значити, до — исели; а такав је случај нарочито био после пада Шапца, када деспот Вук „рори1а1пг 8агаје\ г о е! 82ге1згп12ат." Овп последњи пресељеници српски вели Енгел - беху одвећ снромашни; не (1) 1 ј о и 18 - В е §• е г: ШзМге <1е 1' Аи^г.-Нот§г1е, р. 234. (2) Серб. Летопис за год. 1858. ч. II. стр. 1Г>—17.

ковића кројача, Даринке Васијевић ученице, Катарине О. Доронтић, Милоша СтеФановића ђака, Милана Обрадовића ђака, Јована М Ђермаповпћа ђака, Милана Ђ. Радукића, Наталије Капетановнћ ученнце, Милана Грола ђака, Јелене Грол ученице, Дарипке Стошић ученице и Марије Бандине учепицс па тек онда да им изда тражено уверење, III. Председник пзпосп одбору на решење извештаЈ повереипштва за нзбор места за подизање основне школе у Палидули, По прочитању тога извештаја АБр 4787 1893. год. одбор је после ионменичног гласања са12 гласова против 8. (један није гласао) решпо, да се од понуђених плацева ни јсдап ие откупн, пошто пн једап не одговара потреби, већ да се основна школа за кварт палилулски нодигне на палилулском тргу, IV. Одборник г. др. Марко Леко предлаже, да суд општипски препоручн грађанству, да за време док траје опасност од колере, употребљује нскључпвп воду из новог београдског водовода, пошто је то чпстпја и здравпја, но она из старог реконструнсаног подовода. По саслушању овога одбор је усвојпо, у свему предлог г. др Марка Лека и препоручио оу-ду, дч путем огласа у новппама препоручп грађанству употребу воде из новог водовода као здравије н чистпје, као п да од сада редовно објављује у општипским новпнама хемијску апализу воде из новог водовода. општински послови. Смотра изложбе I ољопривредних алата, < и])ава и машина. Раиије је нарочитим прогласои сбјављепо, да ће сриско »ољоарквредпо лруштсо прпредита ове годипе, у Семтембру месецу у Јагоднпи, смотру свију п сваковрсних алсата, справа и мапшна нољопривредпих, израђених у Србији. Ал« како се је у осгављенои року показало врло слаб одзив од страпе паших имађаху нн шатора, под којима би се склоиили од непогоде, већ лежаху на голој земљи, изложени без прекидном пљуштању кише, која као за инат, у доба њихова преласка, падаше за дуго време. Поред тога, од дугог путовања, тако беху изнемогли, да их је жалост било ногледати. Ну, заузимањем деспотовим, и за њих се постара краљ. Дадоше им се ненасељене земље у Банату око Темшивара, које они населе. Међутим настане сада Змај-деспот Вук око краља, да скине Србима један велики терет с леђа, којн они неправедно ношаху све до сада. 11о примеру осталих католичких становника угарских, морали су и Срби, дошав у земље католичке, плаћатп свештеницима католичким неки десетак, поред онога, што су Срби моралп давати својим православним свештенпцима на издржавање Овај им је намет био и неираведан и тежак. Краљ, да ма колико било захвалп Србима за до сада учињене му, у свима" приликама, неизмерне услуге, на молбу деспотову, укине давање тог десетка засебним чланком саборским од год. 1481. „.Лкет (рто<1 Еа8с1апГ — вели се у том чланку - е!; сае*еп ћиГпвтосН бсТпзта1ЈсГ, а<1 8а1ићопет Лесхтагпт поп авћч^агНпг, е! песрте рег СотИев раго"с1па1е8,