Београдске општинске новине

— 165 —

ГОДННА XI.

кошуље, прибор за јело, ћебе или поњаву за покривање. Према паређењу ове команде од 9 Јупа ове год. Бр. 3860. позивају се сви обвезпици коњичког ескадропа II. нозива парод. војске и ордопансн свих пешадиских шгабова са прописним коњем и прибором, да 11. Сепгембра ове године у 6 часова у јутру дођу па зборно место Тркалиште, гди ће се вежбати дса дана. Сваки обвезпнк попеће собом војпички билет, храну за себе и коња за два дапа. Према паређењу VII. пуков. окр. комапде од 17. Јула ове год. Бр. 4635. иозивају се обвезнпди — пешаци I. познва народне војске и сва комора да 20. Августа ове год. у вече на конак дођу на зборно место — бањичко брдо, гди ће се вежбати 21, 22, 23, 24. 25, 26, 27, 28, 29 и 30. истог месеца. Обвезници болничарсве, пекарске, занатлвјсве чеге и ииротехничко оделеље којц припадаЈу I. позиву народ. војске као и сва лица која комору за ове јединице дају, позивају се, да 1. Септембра ове год. у вече на конак дођу на зборно место бањичко брдо, гди ће се вежбати 2 и 3 истог месеца. Обвезници артиљериског пука без стоке, нао и сва лица која за ову јединицу вомору дају, позивају се, да 5. Септемара ове год. у вече на конак дођу па зборно место — бањичко брдо, гди ће се вежбати 6 II 7. истог месеца. Обвезници нроФијант и муницијоне колопе са штабом без стоке и без коморе, позивају се, да 9. Септембра ове год. у вече па конак дођу на зборно месго бањичко брдо, гди ће се вежбати 10 и 11. истог месеца. Обвезпици местног пешадиског батаљона, коњнчких возова и осталих местних трупа

свију Једнница I. познва иарод. војске, позивају се, да 16. Септембра ове године у вече на конак дођу на зборпо место бањичко брдо гди ће се вежбати 17 и 18. истог месеца. Осим тога, позивају се сви ордонанси, коњаници, да и они следују својим једипнцама. Сви обвезници имају попети собом и свој војпички билег, потребно одело, кошуље прибор за јело, ћебе или поњаву за покривање. Они обвезници који се према овоме позиву имају вежбаги само два дапа, поееће собом храпу за себе и стоку за два дана. Према наређењу псте команде од 9. Јуна ове год. Бр. 3360 позивају се сви коњапици редовне војске и ордонанси код свих пешадијских штабова, да са нроиисним коњем и прибором 4. Септембра ове год. у јутру у 6 часова дођу па зборно место — Тркалиште, гди ће се вежбати два дапа. Сваки обвезник понеће собом војнички билет, храну за себе и коња за два дана. Који обвезпик овом позиву не следује строго ће бити кажњеп и при том издржаће дупло вежбање, о свом трошку. Од стране суда ошнтнне вар. Београда 1. Августа 1893 год. АБр. 3178 и 3969.

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА 1X1. РЕДОВАН САСТАНА К 26. Августа 1893 год. Преседавао преседник г. Миловап Р. Маринковић од одборника биди г. г. Никола X. Поповић, Л.. П. Дашковић, Миаан М. Ђорић, Ј. Ђуровић, С. Вељановић, Мијајло Јанковић, Р. Драговпћ, Михајло М. Ђорђевић, К. Б. Михајдовић, Содомон Ј. Азријел, Милутин Ј. Марковић, М. О. Петровић, Филип Васиљевић, Мидош Трпковић, А. Ј. Одавић, Др. Марко Т. Леко,

десиот, по Рајићу, у то доба био у животу ? Може се само замислшти колико је јако потресла све угарске Србе смрт Змај-деспота Вука. Јер Срби не само да у ц',сму изгубише. свога најомиљенијег деснота и јунака, већ и једину најноузданију наду на остварење оних идеала својих ради којих и проливаху, на све стране, нештедимице толико крв своју. Само је деспот Вук могао извести у потпуности ону народну мнсао, која одушевљаваше све оностране Србе при крају XV. столећа. И као такав, Змај-деспот Вук био је љубимац народни, његов идеал, љубимац и народне поесије. Ннједансрпски јунак-није дивније окићен уресима поезије, као овај херој српски, на измаку XV. столећа. Деспот-Вук у очима свога народа није био само човек-Вук, већ Змај-Вук Куда ћете лепшег и достојнијег имена за онога, који је на измаку XV. ст. престављао цео српски народ ? Ни једно дело његово, од рођења па до смрти му, ннје пропустила.народна лира, а да га не окити красним споменима. А све то зар не показује колику је љубав и оданост имао Змај-дестпот у своме народу, и колико ј е је јако заболело срце сваког Србина, на дан 16. Априла 1485.

год. ? Они који осташе по смрти деспотовој, да по старешинству заузму место Вуково, не могаху бити српском народу оно, што му беше покојни деСпот. И кнез Павао Бранковић и Дмитар Јакшић, и ако беху чувени и омиљени јунаци српски — а таки беху и свн Срби — осташе и даље војводе српске у својим крајевима, не проширивши ни мало круг своје власти. Они би требали да замене Вука у срцу народном, алн не могаху, што народ немаше према њима оног неограниченог поверења, које Вуку даваше. Они беху независни од деспота, самостални господари у својим покрајинама, а већина српског народа у Угарској, коЈ 'а се до одушевлења беше предала своме деспоту, као да осуђиваше такав њихов сепаратизам. Р'ана српска у толико је била дубља, што Змај-деспот Вук немаше наследника своме престолу. Некн историциС) бележе, да се Змај-деспот Вук женио два пута, и да му је прва жена била сестра велико-варадинског бискупа Ј ована Филипца из Простејова, (Пруиса), и да је од ње остао по смрти Вуковој један снн ВаленБт§е1 V. Н. Ј. А11§. ^еШпв^опе, В. III. одсек. безсћ, у. јЗегпеп, 8. 445. — Ксо! Е. (Павловић Ст.) Срби у Угарској. I. стр. 59.

Ђорђе С. Новаковић, Мат. Јовановић, Свет. И. Рис! тић, Мих. Д. Банковић, С. Чађевић, М. Велизарић, М. Капетановић, Лазар Радонић, Др. Павао Поповић. I. Прочитан је записник одборских одлука седнице држан • 22 Августа ове год. н примл.еп је без икаквих измена. II. Одборник г. Коста Б. Михајловић обраћа пажњу г. Председника општине, да се неправилно врши иаплата трошарине на живу стоку што у вароши улази. Председник изјављује, да ће учиннти, да се свака неправилност у овоме послу отклонн. III. По прочитању акта истражпог судије за варош Београд АБр. 4871, 4872, 4848, 4846, 4672, 4671, 4670, 4755, 4739, 4740, 4754, 4879, 4741, 4802, 4846, 4873, 4803, 4847, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица. одбор је изјавио, да су му непознати Коста Ђорђевић шпедитер, Даница Ђ. Главагиевић овд. Божа Кривокапић момак посластичарски, Стеван Костић свирач, Лоренц Диберт надничар, Дудвиг Хам слуга, Васа Јовић иадничар, Цолексија Д. Михајловић овдашња, Ђура Шубер цимерман. Михајло Д. Богдановић бпв. ђак, Роза Лондоар овд. да су доброг владања ц доброг имовног стања: Живко ТриФуновић сензал и Војислав Спасић каФеџија, да је Евгенија П. Јовановић овд. доброг владања и средњег имовног стања; да су доброг владања и сиротног имовног стања: ЈозеФ Барух лимар, Коста Барјактаровић лутријаш и Ђока Црвенчанин пиљар с тим да је овај последњи познат у граћанству, као пијаница и убојица ; да је Сотир Михајловић скитница хрђавог владања н сиротног имовног стања; да се од истражног судије затражч извештај за коју Катарину Месаровић удову тражи уверење, пошто их има више под тим именом и презимепом, и да се том приликом умоли истражни судија, да у будуће тачније определи лице, за које уверење тражи, како би одбор био у стању да што тачније уверење изда. IV. Председник износи одбору на мишљење молбе, којим се траже уверења о сиротном стању. По прочитању тих молби АБр. 4888, 4883, 4884, 4885, 4886, 4887, 4791, 4793, 4774, 4772,

тин 1лгрш (Ј3>рс), који је 1490. г. наследио дијецезу свога ујака. Међутим по досадашњем историјском ресултату ствар никако тако не стоји. Змај-деспот Вук не само да није имао у опште ни јенога снна, а најмање тога Валентина 1шрш а, него се није ни женио сестром поменутога бискупа.( Ј ) Он се женио само једном, и прва и ј едина му Ј 'е жена била Варвара, кћи Жигмунда Франкнпана, а венчао се са њом г. 1481. или најдаље почетком 1482. г. ; пошто већ 3, Маја те годнне, Вук јој уписује Белу Стену, Комогојно, и стотину других добара у загребачком комитету. И од те жене није после себе оставио ни једно дете: јер да није тако, како би могао краљ Матија казати у дипломи својој ' од 1486. г. дајући деспотима Ђорђу и Јовану — што ћемо ниже видети — добра Змај-деспота Вука: ,,....рег тогТега с1; Је&с^ит кегај1118 етвЈет ?" Јасно је да је смрћу Вуковом српскн деспотски престо остао ■упражњен( 2 ) (1) Виц. Еас1 т^озћ акаЛ. књ. УШ. стр. 50—60. (2) ЖеИидба Вукопа са Варваром овековечена је и у народпој поесији. У Вогишићевој збирди народ. песама,. има под бр. 1-2. 'стр. 37) песма: « Барбара сесгра краља босанскога, краљ угарски и десиот Вук,» где се псва,. како .је краљ, хо.тећи да уда Варвару, скупио ;:а трпсзом сву господу, и казао Варвари, да ту, кад госиода буду највеселлја, пзбере оног, којп јој се допадпе. Варварисе