Београдске општинске новине

ГОДИНА XI.

— 166 —

БРОЈ 36

4867, 4866, 4834, 4829, 4909, 4908, 4907, 4906, 4905, 4910, одбор је изјавио мишљење, да се суд претходно упери о имовном стању молилаца: Невене Оекулић удове, Милице Младеновић ученице, Стојана Стојаговића ђака, Милорада Ракића ђака учит. школе, Драгутина Л. Анђелковића ђака, Ружице М. Лазаревић, Јелене Костић ученице, Николе Ранојевића ђака, Ђорђа Ранојевића ђака. Тодора Франтла ђака, Милорада Лазића ђака, Илије Тодоровића ђака, Душана Тодоровића матуранта, Милице Илић ученице, Илије Зорића чув. осуђеника, Љубомира Недељковића ђака, Лепосаве Јанковић ученице, Станке Јанковићеве ученице Косаре Савић учеиице, Милана Петровића ђака, Милутина Петровића ђака, Љубице Срећковић ученице, па тек онда да им изда тражено уверење. V. По прочитању молбе Косте Лекића пензион. овд. АБр. 4918, одбор је решио, да се молилац Лекић ослободи дужности поротничке, овластив суд општински, да на његово место одреди друго лице за поротника. VI. Одборник г. Јован Ђуровић пита, зашто до сада није извршена оправка куће, која је узета за школу у Чупићевој улици. Председник изјављује, да је наређено, да се оправка изврши, и да до сад то није учиљено с тога, што се није знало, колико ће ђака ту школу похађати. VII. Одборник г. Стеван Чађевић моли, да одбор сматра, да он није участвовао у седници од 22 Августа ов. године, пошто је пре почетка те седнице морао отићи по свом приватном и неодложном послу. Одбор изјављује, да сматра, да г. Стеван Чађевић никако није учествовао у седници од 22. Августа ов. год. VIII. Одборник г. Андра Ј. Одавић предлаже, да се још ове године, калдрмише Вук-Караџићева улица од Пролећа каФане па до велике пијаце, пошто је у овој улици велики колски и пешачки саобраћај. По саслушању овога одбор је одлучио, да се

калдрмисање Вук-Караџићеве улице предузме према овом предлогу, ако новчано стање општине београдске то допусти. IX. Сходно одлуци одборској од 1. Августа 1893 год. АБр. 4414, одборник г. Др- Марко Т. Леко подноси усмен извештај о познву изложбеног одбора из Беча, да и општина београдска учествује у изложби средстава за живот, што ће се 1894 год. отворити у Бечу. По прочитању тога извештаја, из кога се види, да би на овој изложби могла општина учествовати само са плановима водовода, канализације и других игијенских установа, одбор је одлучио, да општина београдска за сада не учествуЈе у овој изложби, пошто су сва велика предузећа, која ће имати да служе здрављу становништва београдског, тек у почетку извршења. X. По прочитању протокола лицитације, ГБр. 3831 држане 21. Августа за израду тротоара и откопавање земље у Београдској улици, одбор је са свима гласовима против два решио, да се израда тротоара и откопавање земље у Београдској улиии уступи Јакову Дамњановићу по прописаним погодбама и по цени и то: за тротоар по два динара седамдесет и четири и по паре од квадр. метра; за откопавање земље по један динар и четрдесет и две паре од куб. метра. XI. Председник изноои одбору на решење извештај комисије за нреглед понуђених зграда за стач ноћних стражара. По прочитању тог извештаја СБр. 13541 и 13780 одбор је решио, пошто ни једна зграда не одговара потреби овлашћује се комисија, да потражи другу и да коначно ствар реши, па да о учињеном извести одбор. Закуп да траје само годину дана. Да суд предузме претходне радове, да се на општинском земљишту подигне зграда за стан ноћних стражара. XII. Председник извештава одбор, да је г. Министар унутрашњих дела понова решио, да варошке општине имају искл,учиво право, држања мртвачких кола и пренос умрлих. Но како има приватиих људи, који су пре овог решења радили са мртвачким колима то

предлаже, да ее пренос мртваца уступи под закуп тим сопственицима мртвачких кола под извесним псгодбама. По саслушању овога одбор је с погледом на данашње прилике општине београдеке решио, да се радња са мртвачким колима за сада не даЈе под закуп, но да општина и дзље сама врши пренос мртваца у смислу решења министра уиутрашњих дела од 21. Маја ов. год. ПБр. 4821 и расписа од 19. Октобра 1891 год, ПБр. 16355 и СБр. 7666. XIII. Председник износи одбору на решење понуду Радована Миленковића, којом нуди, да му општина откупи 400. куб. метара камена по четири и по динара од кубног метра, који је камен он набавио за темељ основне школе на Дорћолу па га нз архитектонских обзира није употребио. По прочитању те понуде АБр. 4815 и миш љења грађевинског оделења ГБр. 3867 одбор је решио, да се за потребу општинску за калдрмисање улица откупи од Радована Миленковића до 400 куб. метара камена сложеног код основне школе на Дорћолу по четири и по динара од кубног метра. XIV. На предлог грађевинског оделења ГБр.2781, одбор је решио, да се смедеревски друм према предрачупу оправи одобрив зато кредит од шест хиљада седам стотина седамдесет и шест динара, с тим, да се овај посао изда на липитацију. XV. Председник износи одбору на решење предмет о црквеном одбору цркве св. Марка. Одбор је одлучио, да овај иредмет проуче г. г. Милутин Марковић, Поп Таса Капетан Спасић, Милан Ђорић и Мих. Ђорђевић одборници као одборски повереници и поднесу одбору своје мишљење на решење. XVI Одборник г. Мих. Д. Банковић нзвештава одбор, да је Нзегово Високопреосвештенство г. Митрополит Михајло у прошлој недељи, противио правилима, допустило, да се у цркви саборној држи парастос и да је услед тога један же-

Ердељ, тамо живела до 1485. и тада дошла у Срем, на упражњени престо деспотски, где је краљ Матија ноставио млађег брата Јована аа деспота. Тако мисли и Рајић: „Зане ЈВолк владел до лета 1496. догадателно убо ест, јако они возвратише сја из заиадних стран, в Среме не иолучили желаемаго владенија. но или тамо в мочанји аребивали, владелошчу брату их двојуродному Волку или изселили сја во седмиградне на некое времја, откуду ио смерти ЈЈолковој иеки (кгс!) возвратили да јакоже хошчет летоииси ." (') Ну према другим вероватнијим доказима, ни једно од ова два тврђења не може да опстане, нарочито 1'ај ићево, који инводи своју поставку на основу погрешне потсавке о смрти Нмај-деспота Вука. Такође не може да опстане и она летопишчева реченица: „ Н иостави крал Иоана госиодствовати в Сремоу " — пошто се из других писама и докумената зна, да је пре или сам Ђорђе пре свога калуђерства деспотовао, или у друштву са братом Јованом. Али никако није Јован деспотовао сам пре свога старијега брата. С тога ћемо се при овом питању ми држати оних извора, који нам се чини вернији, а то је . сам (1) Рајић Ј.: Истор Сербов итд. св. НГ. стр. 330.

III. Последњи десноти из лозе Бранковића и даље борбе с Турцима. Десиотски иресто за пеко време уиражњеп. — Десиот Ђорђе БранковиИ са братом Јованом и мајком Ангелином — Смрт Дм. ЈакшпИа. код Смедерева. — Бојеви кнеза Повла с Турцима на Сави и Дунаву. Смрт Павлова. — Десиот Јован БранковиИ сам за се. — СмрИу његовом ирекида се лоза БранкозиЛа.

Је ли одмах попуњен, и ко је наследио деспотски престо угарских Срба јесу питања, која претходно морамо расправити. допаднс Вук, и она му нације вдравицу, ионудивпЈи му ее за љубу. Вук јој одговори : »Остави се дивојко од убога сиромаха Барбаро дивојко, који јунан нс има купе своје и баштине: 1"'Р је њему краљ уз'о куНе своје и баш.тине Тај будимсни краљу.» Тада устаие Матија: „Мучи, елуго, мој Вуче, ништа ми се не ирипада" мо,ј деспоте Вуче, ДаКу теои. слуго Вуче, очине баштине твоје, Јоште ти ћу од мојијех добар дио учинити Мој десаоте Вуче."

Како Змај-деспот Вук није оставио наследнике, питање је : да ли има јошу животу кога потомка лозе Бранковићеве, коме би по породичном праву требао да припадне престо деспотски ? Раније смо поменули (стр ) да су иза смрти слепога СтеФана Бранковића, остала у животу његова деца : Ђорђе, Шара и Јован. и мати њихова Ангелина. Мара се, као што смо казали, удала 17. окт. 1485. за монтФератског гроФа БониФација — ГГалеолога. И настаје питањ: где су живели синови СтеФанови са матером, до смрти Змаја-деспота Вука ? Да ли су остали и дад.е на добру свога оца у Београду у Фурланској, под заштитом царевом, или су се одмах по смрти родитељевој доселили у Угарску, међу своје сународнике, па чак можда и своме брату од стрица, Змај-Деспоту Вуку? —Ако бисмо ее држали наших летописа, који кажу: „Тожде лето (1485) од Херделја доидоше синови слеиаго Стефана деспотовикја од Срем : Георг и Еоан десиот — и оставикрал Лоана госиодствовати в Сремоу " Онда би изашло, да се породица СтеФанова г. 1477. одселила из Фурланске у Како је верно народна иоесија очувала спомен н о обновљсном пријатељствујиЈзмеђуХуњадија и Бранковића, приликом преласка Вукова у Угарску 14.65 г..\