Београдске општинске новине

- 167

рош Београд АБр. 4947, 4895, 491 1 и 5022, којим се траже уверења о в^адању и имовном стању извесиих лица, одбор је изјавио, да је Сава Аитонијевић проФ доброг владања и доброг имовног стања; да су му непознати Тодор Јовановић бив. јорганџија, Јаков Витошевић чи новник и Ђура Барић зидар. III. Председник износи одбору на мишљење молбе, којим се траже уверења о сиротном стању и породичном односу. По нрочитању тих молбн СБр. 14026 АБр. 5033, 5052, 5047, 4981, 5063, 5045, 5044, 4915, 4950, 4964, 4982, 5032, 5004, 5005, 4991, 4990, 4980, 5053, 5054, 5062, 5046, 4965, 4963, 5051, 5050, 5048, 5049, 5079, 5097, 5096, 5095,5105, 5106, 5113, 5118, одбор је изјавио мишљење, да се М. С Ђурковићу може дати тражено уверење; да се суд претходно увери о имовном стању молилаца: Војислава Симоновића ФилосоФа, Милисава М. Дедовића ђака, Данице Антонијевић учен., 11овака Грујпћа ђака, Марка Ђурашковића правника, Милице Арсеновић ј дове, Јелене Достонићке удове, Анастасије Анђелковић учен. Маце Докић удове, Лепосаве Глигоријевић учен., Милана Грујића филол , Милоша Лукића ђака, Анке Драшковић удове, Живке Младеновић ученице, Станисаве Павловнћ удове, Зорке Мургуловнћ ученице, Драгољуба К. Николића ученика, Живојина К. Николића ученика, Огњана Кузмановнћа технич., Божидара Јанковића ђака, Марије Симићеве ученице, Милице Богдановићеве ученнце, СоФије Бранковић овд., Миливоја Павловића великошколца, Љубомира Антонијевића ђака, Јована Антонијевића ђака, Радосава М. Бацковића ђака, Живојина С. Миленковића ђака, Цана Јовановић удова, Љубомира Станпсављевића ђака, Лепосаве Решићеве ученице, Босиљке Антоновић ученице, Радмиле Д. Ђорђевић и Јелице Ђорђевнћ ученица, Данице Спасићеве ученице; па тек онда да им изда тражена уверења.

ГОДИНА XI.

по двадесет пара у тежини од хиљаду сто дванаест грама. Одбор је примио к знању ово саопштење. V. На молбу школског одбора за дунавски крај АБр. 4949, одбор је решио, да на место Јакова Мевораха и Марка Велизарића, буду од сада чланови школског одбора за дунавски крај Соломон Азријел и Ђорђе Димитријевић. VI. Одборник г. Раденко Драговић пита, ко је и зашто допустио, да приватна лица саграде привремену грађевину пред винарским магацином те смета саобраћају са винарским маганином а и није по новој регулационој лицији Одборник г. Мата Јовановић пита ко је и зашто наредио да се пред општинским имањем код врачарске школе калдрмише само једна стазица на ненивелисаном земљишту у место да се тамо сагради сталан тротоар, какав је за ту улицу прописан и какав јо испред приватних имања саграђен. По саслушању овога одбор ,је одлучио, да председник општине извиди обе ове ствари и поднесе одбору извештај у једној од првих седница. VIII. На захтев одборника г. Соломона Ј. Азријела председннк износи одбору на регпење понуду Периклеса Цикосд за грађење кеја и ан • трпота у Београду. Пошто се после дуже дебате приликом гласања, да ли да се ова понуда упути комисији на проучавање или не, — увидело, да услед одласка неких одборника из седнице није остао довољан број за решавање, то је одлучено, да се овај предмет остави за идућу седницу.

општински послови.

БРОЈ 36

ник морао чекати за венчање, док се парастос сврши, Иредседник општине изјављује да прима к знању ову досгаву и да ће обратита пажњу надлежних на исту. ХУП. Председник износи одбору на решење молбу Димитрија Ристића, којом тражи помоћи од општинв београдске, иошто је несретним случајем његово имање изгорело. Но прочитању те молбе одбор је решио, да се м лиоцу Днмитрију Ристићу даде сто педесет динара помоћи из општ. касе а из партије буџетом одређене за непредвиђене трошкове. XVIII Пошто се повереништво, одређено решењем олборским од 10. Септембра 1892. год. ГБр. 1986 за преглсд нивелационих и регулационих планова за Енглезовац до сада није могло састати, то је одбор општински на предлог грађевинског одељења ГБр. 1986 решио, да нивелационе и регулационе планове за Енглезовац прегледају п чоднесу одбору извештај г. г. Марко Ђурковић начелник мин. грађевина, Др. М. Т. Леко, Мата Јовановић и Милан О. Петровић одборници и Коста П. Јовановић општ. инжињер. Повереништво ово има решити ствар са онолико повереника, колико њих дођу на састанак.

1 ј ХШ ВАНРЕДНИ САСТАНАК 1. Септембра 1893 год. Предоедавао иредседник г. Милован Р. Маринковић ирисуствовали г. г. Јов. Илић члан суда, К. Чупић кнетовсви номоћник, од одборника били г. г. Н. X. Поиовић, А. Ј. Одавић, И. Ђорђевић, М. М. Ђорић, М. Капетановић, Ђ. Наранџић, К. Б. Михајловић, К. Петровић, М. Јанвовић, Др. М. Т. Леко, Р. Драговић, М. Јовановић, М. Марковић, В. М. Тодоровић, Филип Васиљевић, М. Велизарић, С. Азријел, Др. П. Поповић, М. М. Ђорђевић. I. Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 26. Авг. 1893 год. и у одлуци КЊБр. 471 учињена је измена, да се реч „неправилност" изостави. II. По прочиташу акта истражног судије за ва-

животопис архиепископа Максима, или световнога Ђорђа Ст. Бранковића, који је написао неки сувременик Максимов. Рекосмо, да се Марија удала 17. Октобра 1485. г., а то је на шест месеци после смрти Деснота Вука. На брачном уговору потписанје и Ђорђе, њен старији б])ат.(') То је најаутентитнији доказ, из кога се види, да је породица СтеФанова живела у Фурланској, све до г. 1485. — смрти Змај-деспота Бука. И како животопис Максимов вели: „ остављајут Фриолу и взмше мошчи отца своего и матв])С и ириходет к кралју лјубзно ириете бише кралјем и ( г ) — из Фурланеке је право дошла у Срем, а није ннкако ишла најпре у Ерде,љ, па одатле после дошла у Срем. Зашто је пак Ђорђе седео за све време живота деспота Бука у Фурланчкој, ваља да ће се објаснити тиме, што мује аристократски понос средњевековног властелина јако био увређен поступком краљевим, што је деспотску нласт пре добио Змај-деспот Вук, а није отац њихов, који је на то имао преча права. Кад је умро деспот, наступиле су прилике за измирење. Краљ Матија је у то (1) Новаковић Ст.: Послед. Бранковићи. стр. 66.

IV. Председник извештава одбор, да је суд општински решењем својим од 31. Августа 1893 год АБр. 5024 решно, да од 1. Септембра ове год. буде цена лебу ссамнајест пара динарски по килограму, а да се продаје леб по вароши

Концерат. Војпа музика дунавске дивизије под управом свога капелника г. ЈосиФа Бродила приређује концерат на Калемегдану у Недељу 5. тек. мес. у своју корист. На овом концерту свираће војна музи-

доба био у завади саЈцарем ридрФихом^ 1 ) Без сумње, да је Матија знао за ове потомке Бранковића, и да њима по породичном праву припада престо деепотски. Али они су били у рукама цара Фридриха, и он их је могао противу њега употребити као навек моћно оружје. Знао је њихову вредност и Фридрих, кад се онолико заузима за удадбу Маријину. Ну и браћа Бранковићи гледали су сада и на своје интересе; мерили су околности, од кога владара могу веће користи за се извући. И на понуду Матијину, да се преселе у Угарску, приме деспоство над Србима, нису се дуго устезали, знајући моћност његову. Преговорп су зацело вођени преко зиме 1485- 1.480. г. и евршени су повољно по обе стране. Цару Фридриху наравно то није било мило, ма да Максимов животописац облачи растанак њихов пријатељском одећом : „Угрски крал о нјем и брате его Лоанне слишав иосилает к кесару иослати их к нјему и тако с чстију отиушчени бише." Већ по Ускрсу, г. 14.86. синови СтеФанови Ђорђе и Јован са матером Ангелином били су уУгарској, код краља Матије. Плод њиховог првог састанка био је : иостављење (1) Новаковић Ст. : Посдед. Бранковићи, стр. 67.

Ђорђа за десиота сриског. Истина, ми немамо засебне дипломе краљеве о томе чину његовом, али имамо једно његов заложно писмо, по коме је он дао Беркасово у залогу Ђорђу и Јовану, за 12-000 дуката, које су му они позајмили ; и из тога писма види се, да је било и неког ранијег Матијиног писма, којим је Ђорђа поставио за деспота. Почетак тога заложног писма гласи : „N08 МаШав 1 )с1 о-гааа гех Нип^апае (1с лпегаопае сотепЈатиа гепоге ргаезеп^ат : ^иос1 поа (1е1 )11:пт, <1есег, ге«ресћпт ћаТзепћеа ае1 тТеататпиат 1н1ет ећ Н(1е1Иа1;ет Пс^еНшп пон1:гогит 111 и81х18 Сгеого-Н 1)е8роћ КавсЈае ас та§иШс1 Јоап1« 1га1п8 еЈпвЈет, 1Шогит есШсе!; Шиаћпв срдои (1ат бгерћат вГтШТег (1е8рои ЕазсГае, (ргат Гк1ет пођтз е1 васгае геоид поаТгј Нииоагјае, согопае хигеИпгапЈо рготгпвегипТ, е Т р г о р Т е г ( ј и о (1 е^агахраит Сгеог§чит Јевроћит ра1:егпо ргхххс1ра1:и8 ћопоге е88е Уо1и1X1118 аЈогпа^ит, 8 ј егапТеа еит е! сопве(ЈиеиТег 1га 1;гет 8иит 1'оге ра1егпае \1г1:иТ18 е! се!;е гогит ПЈахогит аиогит 1тИ;а1:оге8 по 1 л8 еТ геупоповТго ас шпуегаае СћгЈзТлап!1;а41 еат 1х(1ет ^иаххх рготхаегип!; 8егVII;иго8." ('Ј Из речи: ргор1;ег ([Ш><1 епат 1р(1) Ргау: Аппа1ез, г. Нип§. 4. IV. р. 18'-*

(2) Гласник срп. уч. др. књ. XI. стр. 127.