Београдске општинске новине

ГОДННА XI

— 168 —

БРОЈ 36

ка између осгалнх одабрапих комада и о м иљену композицију г. Чижекову. „Један дан из београдског гарни зонског живота," којавећ григодине пије свирана. Почетак концерта тачно у 4. часа по подне (почетак композиције „Једап дан из београдсвог гарнизопског живота" тачно у 5 и по часова но подне.) Програм концерта добија се на каси. Улазна цена од особе 0.50 динара.

СТАТИСТИЧКИ ЗАПИСИ У ОПШТИНИ БЕОГРАДСКОЈ

Путнички саобра/гај вароши Београда, У седмици од 21. до 28. Лвгуста 1893. год. доаутовало 1073 одаутовало 904. Од којпх су : а.) Пола : мушког 1001,жепског 71. б.) Вероисповести: православне 950, католичке и протестан. 88, мојсијевске 13, мухамедаиске 12, свега 1073. в.) Постојбина: Србија 864, АустроУгарска 100, Босна и Херцеговина 23, Црна Гора 12, Грчка 14, Турска 24, Бугарска 7, Румунија 4, Русија 5, Германија 1, Фравц. 11, Италија 2, остале државе 6. г.) Занимање путника: Тежаци и екопоми 63, Занатлије 47, Трговци 294, индустријалци 10, шнекуланти и предузимачи 22, Гостионичари 15, Интелигенција (војска) 28, ђаци 128, раденици и помоћници 86, Пиљари и бозаџије 11 надпичари и слуге 237. Из статистичког одељка оиштине вароши Београда 20. Августа 1893. год.

ОПШТИНСКЕ ДИЦИТАЦИЈЕ Рачуноводство суда ово опшгипског, држаће у својој канцеларији .јавпу усмепу лицитацију и то: 811111 0гео1'§'шт јЈебро^ет ра1;егпо ргтира1и8 ћопоге евве а«и>гпа1:шп Уо1ити8" које узете у садашњем времену — видп се она горња нажа поставка : кад је Ђорђе произведен за деспота, и кад су браћа положила заклетву верностп краљу. Том приликом краљ је Ђорђа и Јована увео и у ред мађарске властеле, и подарио им добра Змај-деспота Вука, која су по Феудном праву њему припала, пошто је Вук умро без мугаких наследника. То се види из даљег текста истог заложног писма: „..Јшег аНавг ^ШгЈопаГтпе ег гетипега^опез, <рШ)и8 ео8с1ет ргаеуештиз, по1ј 18 ^ие е1; герто оћ%а\чтик сакћчпп ВегекгО уосаћип 1п соттШи с!е \"а1ко ћаћгГит (изгледа да им даје по Феудном праву, а не у залогу !) (|ио<1 аћаа 1ћ1еНв понћ-еа Шивт« (р1011с1ат \'ок сопвптШег ТЈе.ч рок18 ех лон1га <1опа(1опе (Л 1пбспрт1опе Теиги1 е1 роанесНц ^ет! рег тог1;ет е1; <1еЉсГит 8ет1п18 ет8с1ет гигнит а<1 Ма N. ех1.Ш1; <1еуо1и1;ит 8шт1 сит ошпЉие; орр1сћв, лчШ .8 ,.е1;е тетогаНз беого ^о Беаро1;о е1; Јоап1 1га1:п ет8<1ет јрзогм пнјие ћаеге<1Љи8 ас ров1:егћаШт8 ишуегвјз рго 1 2000 Ногепогит аип с ^ихтшб Ш8СгЉеп <1ит ... е1;с." Тако је тек у пролеће г. 1486. обновл>ен српски деспотски престо, којије дотле, од 16. Априла 1485., био упражњен.

I. На дан 20. Сентембра ове године од 8 —12 пре и 2 — 5 сахати по иодпе,за давање под закуп 12 општинских дућапа у Фишекџијској улици. II. На даи 25. Сентембра од 8 — 12 пре и 2 — 5 сахати по подне, — за давање под закуп 16 плацева у бари венецији, за смештај дрва и јапије. III. На дан 27. Септембра од 2—5 сах. по подпе, — за давање под закуп општинског земљишта „стари сењак". IV. На дан 28. Септембра од 2—5 сах. по нодпе, — за давање под закуп земљишга општпнског до бив. ботапичке башге иа јалији. V. На дан 29. Септембра од 2 — 5 сах. по подне, — за давање под закуп општипског земљишта код војног сењака. VI. На дан 4. Октобра од 2 — 5 сах. по подне, — за давање под закуп 12 плацева на великом тргу за свињске месарнице. УН. На дан 5. Октобра од 2—5 сах. по подне, — за давање под закуп 7. плацева на великом тргу за говеђе месарнице. VIII. На дан 7 Октобра од 8—12 пре подне, — за давање под закуп 12 општинских дућана па зелепом венцу за месарнице говеђе и свињске и пиљарпице. IX. На дан 12 Окгобра од 2 — 5 сах. по нодне, — за давање нод закуп права наплаге таксе од акциза на пиће. X. На дан 15. Окгобра од 2—5 сах. но подпе, — за давање под закуп права туцања ка1>е — тамиса. XI. На дан 18. Октобра од 2—5 сах. по подне, — за давање под закуп права наплате таксе Фијакерске. XII. На дан 20. Октобра од 8 — 12 сах. пре иодне, — за давање под закуп Деспот Тзорђе утврди своју столицу у Купинову, и одатле „ храбровавше на агарјане " заједно са братом. Ђорђе и ако је сам добио од краља деспотску титулу, ипак је своју власт делио из почасти са братом Јованом и матером Ангелином, која је већ давна носила таку титулу свога мужа. Док ј е год он деспотовао, увек се уза њ' спомињу и млађи му брат и мати. То се види из неколико њихових писама и повеља појединим манастирима, очуваним и до данас. Тако су 3. Новембра 1459. г. дали неко завегатање манастиру св. Нанла.О) На крају тога писма стоји : „ Писа се сија књига в граде Еуаињном иотруждена же и сетавлјена Георгием десиотом иодиисано Ио аном десаотом, благоволјенивм десиотице Ангјелине. и А мало ниже : „I? Христа Бога благочетиви и христолјубиви госиога десиотица Ангелина и десиот Георгие и десиот Иоан. и Из другог пак писма од г. 1496. којим се даје Хилендару манастиру неки прилог, види се само потпис два брата, без матере, гато даје права нагађати, да је деспотици Ангелини само из почасти уступљено место при потпису на повељама, али да сенијемного пачала

(1) МШозсМва И, бг.: МопшпеМа зег1лса, стр. 539. -

меса од бобичавих свиња, које се коље па општап. клапици, XIII. На дан 23. Окгобра од 2 — 5 сах. по подпе, — за давање под закуп оправке возова општинских, ковачко-коларски рад. XIV. На дан 25. Октобра од 2—5сах. по подне, — за даваие под закуп онравке возова општинских, сарачко-тапегарски рад. XV. На дан 27. Октобра од 2—5 сах. по подпе, — за давање под закуп подкивања коња пожарпе чете и волова рабаџ. опшгип. возова. XVI. На ^ан 28. Октобра од 2—5 сах. по подпе, — за давање под закуп оправке рабаџ. спштинских возова. XVII. На дап 1. Новембра од 8 — 12: сах. пре подне, — за давање под закуи плаца општинског више чесме „књагиње> Љубице". XVIII. На дан 1. Новембра од 2 — 5> сах. по подие, — за давање под закуп I и II. пећипе у таш-мајдану. XIX. На дан 2. Новембра од 2 — 5сах. по подне, — за давање под закуп чишћења пвјаца у вар. Београду. Погодбе о овим закупима могу се сваког радиог дана видети у капцеларији рачуноводства. Ко жели ма шта од овде изложених. нрава узети под закуп, нека озпаченог дана, дође и лицитира, пошто положи прописапу кауцију. СБр. 12.755 — Из канцеларије суда оиш. града Београда, 14. Августа 1893 год. у Београду.

у државне послове српске деспотовине. С тога је и чудна она претпоставка неких наших историка, који тврде, да је после смрти Змај-деспота Вука, догала на престо најпре удовнца Ангелпна, а тек тек по њеној смрти, најстарији њен син Ђорђе.( ! ) Изложив у кратком прегледу стање по смрти Змај-деспота Вука, да наставимо исоторију борбе с Тур|има, под иовим десптом. Носле оних славних победа Матијиних под царем Фридрихом, наступили су срећнији дани за угарску краљевину, а у исто доба и за онај јадни српски народ у њој. Јер Срби, добив опет новога деспота у лнцу потомка Вранковића, могаху се бар у први мах надати достојном заменику Змај-деспота Вука. С турске стране били су у то доба мирни, јер тада бегае стање турске царевнне врло ровито. Троми Бајазит боратне се о престо са, истина доста меланхоличним, али много вреднијим и способннјим братом својим Ђемом. А такво стање даваше краљу Матнји највеће гаранције за мир с турске страие, те се и он могао мирно предати размшиљању: како да своме снну оси(1) Види у Ствјачковића А. : „Черт" итд. стр. 10—11 Ксо! Б. (НавловнКа Ст.): Срби у Угар. I. стр. 45; Гајит.а Ј.: Истор. Сербов, итд. св. III. стр. 3'3. и др.