Београдске општинске новине
БРОЈ 36
169 —
ГОДИНА XI
САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДС^Е Држан 8. Јуна 1839 год. (по стеногр. велешкама) Председнџк — Изволте чути записник про ш.10г састапка. (Секретар прочита.) Пма ли ко да прпмети шта на запиеппк ? (Нема). Предоедиик — На реду је да се сврши са -опим гштањем које је раније у одбору претресапо о изменама пеким у електричном осветлељу. Вама је позпато, да је још у седнпци од 3 Маја т. г. нзнесено пред обор мишљење падзорне комисије за електрнчпо осветлење о томе: да се извесан број лампа сијашцаса замени ве!)ИУ1 т. з. в. пламенимлампама, Према попудн друштвеној, дабп ту замену најповољније м пајјефтиније сад изврпшли ствар је упућена надзорној компсији за елек трично освитлење, те да утврди какве би пзмепе требало учинити и да каже колико би то више стало иреко одређене цпфре. Надзорна комисија примила је таЈ нредлог и нашла, да је за општину корисна та замена, оценпла је шта се пма заменити и вредност те замепе. Да би могли да добијете опширнпја обавештања шта је комисија закључпла. ја молпм г. Ђоку Сганојевића да вам о томе реФерпше Ћока СтанојевнС. — Ви се сећате, господо, да сте пре неког времена у пачелу усвојплп ту замсну и да сте ставилп у дужност комисији да израдп предрачуи колико друштво треба да утроши на израду тих послова, јер се у члапу 19 каже: (чита члан уговора). 11а првом месту треба прорачунати, коликп је трошак око замене ових лампа сијалица са п/.аменим лампама. 11 тај се трошак може нлатитп на два начина. Илп ће се платити готовим повцсм, или ће се претворити у годишн.ину ако друштво на то пристапе. Колнчпна епергије израчуната је у ват сатпма н према нлЈ.ма ми смо нашли да се у место 600 сијалпца може добити 130 плам лампи, н то 118 од ио 650 свећа а 12 од по 500 свећа. (Тачан рачуп показуЈе да је цпФра у ват сатнпа за пове лампе мало већа.) Али се може узети да бп количпна енергије новпх лампи бпла пста и утрзшило би се електрпцнтета колико би се Јтрошило па лампе сијалпце од по 16 свећа. Сад д зази други рачун по коме треба одреди н трошак око замене. Тај трошак има на гура престо. Бајазит се трудио, да са свима Хришћанима живи у љубави, нарочито са Матијом, кога се збиља највише бојао, да не помогне његовом брату, преотети му — Бајазиту — султански престо ; с тога је врло радосно примио иосланство Матијино г. 1487. за уговарање о продужењу мпра. БоЈ) тог иосланства био је српски војвода Дмптар Јакшић, коме краљ нареди, иоред званичне му дужности, да се извссти добро о стању турске царевиие, и о сиријском рату (1еа бшвећеп Кпе^ее Нас1шхћ1-еп ехпги/лећеп). Јакшић је у то доба био нешто слаб, и иошто се мало опорави отиутова у Цариград. Бајазит галепо прими, обдари га једннм врло скупоценим кпфтаном. и другим разним ноклонима па га отпустн. Али кад је Јакшић у иовратку своме, био близу Смеде|)е.ва. мучки га убије његов пратилац Гази-Шустафа-иаша.{ ') Узрок тога убијства била је лична мржња МустаФина на Јакгаића. Једном је, веле, Јакгаић у боју победио тога истог Гази -МустаФу, па га с братом му и заробио. Затим му брата погубио, натакао на ражањ, и натерао МустаФу
(1) Еп§е1 у.Н. Ј.: А11§'. ЛУсШиз1;опе, В. .111. одсек (З-езсћ V. 8егу1еп, 8. 449. — Нагатег V. ,т. : Оезсћ. (1. озт Ке'1.сћев, В. 1. 8. 685..
овај начин да се прорачуна. Пре свега треба нзрачунати колпчнну бакра I оји је употребљен за 600 лампи спјллица. Садање жине преносе струју од 600 амперсатп н за нов проЈект њих треба повећати са 150, дакле да буде на 750 амперсатн. Кад се зпа колико сада има бакра и кад се узме цена бакра по три дпнара, онда излавп да треба да се угроши за ту већу количину бакра 19.500 дин. Даље за нове лампе треба набавити нове стубове који морају бпти од ливеног гвожђа, п према ценама за које смо раније дозпали нзлазн да један лнвени стјо од 8 1 / 2 м. внсине са намештањем кошта око 300 дннара. Значи да за 130 таквих стубова треба да се плати 39 000 дпн. за тнм треба споменути и радпу снагу око зчмене ко.ја ће у најмању р>ку коштати око 5000 динара Најзад у место 600 спјалпца од по 2 до 2'/ 2 динара треба наместити 130 пламених лампа од по 250 дин. што чини новога издатка па лампе око 32 500 дин. Нећу дч, узмем у рачун то, што друштво тражн пзвесан проценат на изгубљени матсријал, но само цифру коју треба утрошитп за нову ппсталацнју и материјал, а то је цпФра од 96 хпљада динара. То је капитал који они морају утрошнтп сад кад буду чинилн ову замену. Сад вп на тај капитал одредите какав хоће пптерес а мп смо га узелп 5°/ 0 Сем тога троба нмати у виду и амортизацију за лампе које трају највнше 3, 4,— 5 година. Дакле кад се узме тако јака амортизација онда сем оних 5°/ 0 треба да дођу још 4—5°/ 0 амортпзапије, дакле око 8000 дипара годишње. То је као што рекох капитал који треба да се утрошн, а сад долази раз.шка у нздржању обо врстп лампи. Спјллице лампе намештепе су једном н нс мењају се а у другпм лампама треба мењатп угљенове сваких 24 сата. Израчунато јс да па сат изгорп 7 см. угљена, а то пзноси 140 мет. за сгаку лампу годпшње Метар угљсна кошта 0-80—0 90 днп и кад се циФра од 180 мет. помложп са 0'80 дпнара онда износп 112 дин за сваку лампу годпшње, и кад се та цпфра од 112 помложи са 130 лампи онда целокуппа цифра износи око 15 600 дин. да кошта само трошсње угл.ена, Лампа сијалица не тражи никакпа рада око себе оснм ако ако се кад разбије или на какав другп начин поквари. Ме1)у тим око ових великих лампп треба да врпш човек који разуме ствар, а то лпце мора да се платп Најмање са 150 дин. месечпо.
Један такав човек да најбрже ради те послове мора утрошпти 15—20 минута за једу лампу дневно. То значи да се на дап може свршитп 30—35 лампи. Према томе за 130 лампи требало би најмање четири човека да раде, а то даље значи кад сваки од њих пма месечно по 150 д. да онп укупно чино месечно нздатак од 600 д. дакле за 12 месецп 7200 дннара. Од те суме има да се одбиЈе извесна сума Једна лампа сијалица горе 800 сати и они морају три пут у години, да је мењају 600 лампи, да се изменп трп пута преко године чинн 1800 и кад се узме. да једна лампа кошта око 2 дин„ 3600 дипара, Кад се дакле узме у рачун 8000 дпн. годишњега иптереса 15600 дпн. трошење угљена н 7200 д. послуге оида годишњп издатак друштвени нзносн око 30.000 динара. Од те суме ваља одбити горе поменути 3600 днп. па се добпја да издржање нових лампи износи цреко 26 000 дпнара годишње. Та се сума може свести бпло од кагштала, било од издржања за 2 цли ЗООО дин., ал 1 испод 23 000 дпн,, пе може се никако спћи, Кад смо ми у комисији впделн тај рачуп, н емо нашли за добро да огпочпемо, да се по1ађамо са друштво.м ђутуре Па имају1.и на уму стање у коме се друштпо налази, ми смо већа.ш о овој ствари и но дужем саветовању нашли, да ово што предлажсмо може да се прнмп н да бн то бпло корисно за општипу. Комисија Је пашла за добро да осдободп друштво обвезе члана 41 уговора, а да му рачуна годишњпну од 5000 д. На такво мишљсње друштво није пристало и ја вас молим да мп дозволите да пам прочптам акт, којнм оно одговара да не може да пристане на учпњене услове од стране комиснје. Сад оетаје да одбор ово проучн и да донесе своју одлуку како за сходно налазп. (Чнта одговор, а г. Кчпетаповпћ услове чл 41 уговора). Дозволте сад, господо да вам објаснпм овај удео — партицппацнју општнне у добптп друштвепој. Добпт друштвена па и део дебитн оа■ штннске завнсн од одзива пуб.шке којп може једне годпне битп бољи а другс горп, а то значи да се и општина нзлаже свп.ма промепама у добптку. Али узчпмд, да се за две илп пет година удвоји потрошња електрпчпе енергпје у том случају онштпиа би имала 16.000 динара. Алн у том случају да општина до1>е до 16.000 дицара, она мора држатн једпога чиновника^ ко.ји ће да води контролу пад друштвом Тај
да га пече уз ватру. Кад сс овај устезао, Јакгаић га је тукао тако, да му је свих 32 зуба избио из главе. С тога му се Гази -МустаФа за све то на овај начин осветио. Губитак Јакшића могли су само Срби оценити, којима је он поред Змај-деспота Вука био оличени иредставник српске идеје и српскога витештва. Тај случај узбуни оба двора, и цариградски и будимски. Чим је чуо Бајазит за смрт краљевог посланика, а још и српског војводе, знајући, како му се сада могу зато Хршићани љуто осветити, одмах идуће 1488. г. посла посланика краљу Матији, да му се извнни за такву случајност, којој он, без сумње, није ни мало био рад. Краљ се наравно задовољи само тим! Али ни сам тшје дуго уживао плодове овога мира Уморен дуготрајннм ратовима са Чесима, Турцима, Аустријаицима, Пољацима, а и са незадовол.ницима у својој краљевини, најзад испусти и он душу свују 16. Априла 1490. г. у својој иовој преетоници — Бечу. Српски Шајкаши одали су 11. Аирила своме краљу и последњу пошту, пренесавши његово тело из јн-ча у Будим. Срби су морали искрено оплакивати смрт Матијину. Јер и ако им ни он не
беше потпуно испунио сва дата им обећања, ипак то беше први и последњи краљ маџарски, ко.ји имађаше према српском роду нске искрене симпатије. Не само због тога, већ и политичке прилике, које насташе у Угарској одмах по_смрти његовој, даваху повода Србима, да наричу за прераном смрћу Матијином, која је и ускорила ноновљење турских пљачкашких напада на хришћанске земље. Сад настаје у Угарској борба око престола. Већина магната са краљицом на челу, нису хтели иризнати за крал>а Матијпног сина Јована Корвина већ доведоше на престо слабомоћнога краља пољског Бладислава Јагелоновића, који не беше способан држати своје краљевство. Мањина магната хтела је опет Кор впновића, те се тако изроди унутарња борба, која из почетка занесе н Србе, те се поделигае у непрпјатељске таборе. Деспот •Ђорћ и Јован најире су били уз Јована Корвина, а кнез Навле постаде одмах иајревњивији Владисављев иристалпца. (НАСТАВИЋЕ СЕ)