Београдске општинске новине

БРОЈ 37.

ГОД. 21.

ИЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДАН НУТ ЦЕНА ЗА СРБИЈУ I НА ГОДИНУ 6 дин. НА ПОЛА ГОДИНЕ 3 „ ЗА СТРАНЕ 8ЕМЉЕ НА ГОДИНУ 9 „

ЦЕНД ЈЕ 0ГЛДСИМ2 6 ПР, ДИЕ. ОД ЕРСТЕ ПРЕТНЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОНДЕНДИЈЕ НА УРЕДНИКА Рукописн не враћају се Непланена писма не примају се.

Београд, 9 септембра. Његово Величапстно Краљ прпспео је дапас у но дпе у Своју престопицу. Београђапи су свечаоо дочекали високог путпика. Домоки су били искићепи засгавама. Улицом испред саборне пркве па ДО ((Народне гостиоппце" беху побијене с обе стране на кратким размацима бандерице са заставама, окићепе гирландима од зеленога лишћа. Улица беше застрта зеленом травом. На пристанишгу где ће сгати пароброд .Мачва" беше подигнуг леп сла13 О Л у К 9 ИСКП^СЈХ I М1Х5ал>1 С6 « Сиет се почео рано искуиљати на савској обали и свуда по улицама куда ће Краљ проћи. Око 11 и по сахата беше калемегданска коса према Сави начичкапа густим редовима света. Присганиште беше луно. С дунавске стране тако исто. У 11 3 { 4 сахата указаше ее три пароброда поред аде вишњичке. Напред је броДила ,Мачва/ свечапо искићепа застава.*!?:, грбовима и зелепилом. На „Мачви" беше Његово Величанство Краљ са Својом свитом и м$н0стрима. За њом је бродио па ^оброд „Дренкова' 5 с Вебгра^ЈШима који су јуче отишли у сретање Краљу, и пароброд „Делиград" са Смедеревцима који су допратили високог пугпика до Београда. Топови с тврђаве београдске и ирапгије поред дупавске обале огласише долазак Његовог Величанства. Свет пагрпу па савску обалу. Кад се «Мачва» појави испод тврђаве београдске захори се па пристаништу клицање: „Живео!" Уз пуцањ топова с тврђаве и с пароброда „Дрепкове" и „Делиграда' и еепретржпо клицање искупљепог света на пристаништу пароброд „Мачва* стаде уз обалу. На изласку из лађе дочекали су Краља: Официрски кор у парадној униФорми, пред седеив и члапови Државног Савета, председник и чланови Главне Коптроле, председници и чланови касације и апелације, председиици првостепених судова и трговачког суда, ректор и проФесори Велике Школе, начелнипи и шеФОви мипистарстава, проФесори средњих школа, управитељка и наставпице Више Женске Школе, настав-

пици и наставнице основпих школа и многобројно грађапство. Пред изласком дочекала је Краља почасна чета с војпом музиком па челу; чета је узела ор.ужје пред прси а музика је свирала народну химну. С пристанигага се Краљ одвезао, у отворееим колима а праћеп министрима и Сво јом свитом, до саборне цркве. У цркви Га је дочекао Митрополит са свештевством. После благодарења Његово Величанство Краљ одвезао се у Двор. Прошао је Дубровачком и Кпез-Михаиловом улицом. Од обе стране улица гомиле света, те иоздрављале Краља одушевљеним клицањем. У 7 и по сахата у вече грађанетво београдско приредило је Његовом Величанству велику бакљаду. Пред бакљоношама ишла је војна музика, београдско певачко друштво и певачко друштво «Даворје". Од Милутиновића апотеке на далеко иза зграде министарства упутрашњих послова беше се зТрнуо толики свет да се еије могло проћи. Кад се Његбво Величанство Краљ, окружеи гг. мипистрима, појавио на балкопу, председпик општине београдске Милован Р. Маринковић ноздравио Га је овом беседом : „Ваше Величанство ! Краљу, Господару! Мучан је и тежак задатак који си Ти решио с витешком издржљивошћу. Љубав којом си задахнут према Своме народу савладала је све тегобе. Та љубав носила Те из питомих и плодних долина наше лепе Огаџбине преко кршевитих и врлегпих њезиних гора, па Те вратила здрава и чила пама Београђанима. Добро нам дошао! Господару! Ти си први Владалац који се родио у Београду. Дапи 1вога рођења — дапи су Србинових ратова за еезависносг и слободу. Београђани се радују и поносе што Те могу назвати својим Вео1рађанином. Радују се и поеосе Београђапи 1 о бом, јер си првим делом Своје владалачке самосталпости показао да љубиш Овој еарод заносно и витешки. Ту љубав, Светли Краљу, утврдио си садашњим путовањем кроз

парод. Из народних уста чуо си, очима си могао видети, колико парод одобрава Твоју владавину и колико Те љуби. Сјајни и велелепни дочеци, приређени у славу Твоју, најбољи су доказ народпе љубами према Теби и према Твоме Дому. Господару! Само владавини заспованој на узајамној љубави Бог помаже, и она морабити срећна. Београђани се радују, што Краљ и народ, обогаћени на ором путу познанством, утврђују међу собом љубав, рода. У тој је заштити извор исгините Твоје љубави. Из уставних и грађанских нрава Твога народа развиће се снага, која ће Србију начипити још јачим средиштем Србипових идеала. Тој снази, Господару, Ти си дао животоврнога духа, јер си постао бранич највећих светин>а Твога народа. Београђани, у чијој си се средини родио, дочекујући Те, кличу: Живео Краљ Алексаедар I!* Вурпо клицање „Живео!" захори се једногласно из хиљадама грла. Његово ВеличанствоКраљ изволелоје одговорити на поздрав, рекавши од прилике ово: „Мили Моји Београђани! Хвалавам наљубави и одаеосги коју Ми указујеге и овом приликом кад се враћам с пута по Огаџбипи нашој Ја сам се вратио из народа ијно задовољан. Мој Ме је парод свуда дочекивао одушевљено и безграничном љубављу. Можете бити уверени да ћу Ја Моме народу врашги љубав за љубав. Ја ћу све учинити да се у нашој Огаџбини учврсти и одржи уставнос-т и закоеитост, јер само тим путем можемо постићи оно што сви желимо. Захваљу јући вам на лепом дочеку, кличем: Живели. Моји мили Београђани!" Говор Краљев прекидае је готово код сваке речепице громким усклицима: „Живео!" За тим је војеа музика свирала химну, а после свирања певачка друштва отпевала С у химну. После певања бакљоноше с музиком на челу и с огромним гомилама света отишли су, уз свирку и клицање, улицом поред „Дондона" и скупштинске зграде, па