Београдске општинске новине

ГОДИНА XI.

— 178 -

БРОЈ 37

Илија ЂорђевиК — Ја мислим, да треба оставити да друштво осветли Веоград лампама како је у уговору, и на тај начин ми ће мо имати свакако бољу светлост у^его до сада. Кад то будемо имали, онда ћемо видети шта да радпмо, а не да им продужујемо рок пошто ништа израдили нису. Ђока СтамојевиК — Из говора г. Марка Лека изгледа, да је комисија радила против уговора, јер да се држала тога не би може бцти ништа платила. Негде има погрешке, или до г. Марка, или до комисије Па дозволте ми, да прочитам члан. уговора који говори о замеии. Г. Мфко цитира чл. 17. који каже: (чита) и хоће да то не впдп, и ако нам се тим члаиом, даје право, даједном пламеном лампом заменимо 6 — 7 сијалица, ако нам се ове не буду свиделе Напротив у чл. 19 стоји: (чита) Ми у овим улицама у којпма су постављене лампе не тражимо, да се оне замене сијалицама. То је чиста и јасна ствар. На против ми хоћемо да се корпстимо чл. 19 онде где нема још лампи сијалица. Ја одбијам тај прекор од комисије, да се ми нисмо прндржавалп уговора и хо^у да објасним господи, која су у начелу против те замене, да сам н ја био против сијалица, кад је била реч у принципу и ако сам се бојао, да ћу и са оним бројем пламенпх лампи продрети. Ја сам казао да је боље осветљеље пламеним лампама. То мора да буде после извесног низа година, ако не сад, а паравно, да смо ми одма тражили толики број пламепих лампи , колики је број сијалица , мн не би могли изаћп на крај ни са 500.000 динара и ми смо добили јеФтшшје осветлење, него ма која варош у Јевропп. Знајући унапред како треба да буде осветлење вароши, ми смо тако и предложилп , и ја држим, да бн свакако требало веровати људима, који то знају, јер сви не могу бити конпотентни у свима стварима Код нас је ушла та рђаоа навика, да ми хоћемо да говоримо п о оним стварима, које иезнамо, и ја држим, да није нп најмање оправдапо, пребациватн комисији да ]е радила мимо уговора, кад то у ствари не стоји. Одб.ор је решно да се приступи овој измени и сад се има гласати за лредлог комисиски пли за друштвени, трећег пптаља ту не може бити ? Раденко ДраговиЛ — Ми кЛмиеији ништа не замерамо, алн изгледа, да је комиси/а нешто погречј!! '®, кад се већ ево сад траже нек *<з измене, а мч јого рн осветлена сијалицама Председнж — Ја се сећам, да је рр§И пут, «34 °Р° пптање изнесено пред било о •»•пме иечи, К9К9 би Т8 замена доцније кад се све инсталира, внше кошта.!* сад. То је оно што је се тада у одбору као најјачи разлог употребљавао, да би се сад уевојила ова измена по иред , г ~~""ба да одбоп догу коМиС11је И ј§ оИла у наче,1у ДокЈсСе бдлукУ да ли се једппО можо 1 сложити са Ценама или пе, а у главноме је решено, да се измепа учини. И сад одбор има да цени, да ли треба да се одрече појединих одредаба чл 41. и плаћања годишњег 5000 днп. О тога ја мислим да би то било од прилике за, оцену. Моје је мишљење, да је то приличпа циФра и да је добро плаћено, кад се одречемо користи чл. 41. али да ипак није нреплаћено, и уверен еам, да је свакако корисније решнти то питање сад, него доцније Др. Марко Леко — Из последњег говора г. Станојевићевог изгледа, као да је осветлење сојалицама јеФтин.е од осветлења пламеним лампамп. и напоменуо је како је страховао да у са оних 60 пламених лампи пеће продрети, Међу тим у колпко је мени познато, оспетење пламепим лампама далеко је економније нољ

сијалицама. Јелном коњском спагом може се у неподељеној светлости у једној пламеној лампи произвести пнтепзитет светлости од 1500 до 2000 нормалних свећа, истом пак струјом може да се подмири само 10 сијалица од 16 нормалних свећа свега дакле само 160 нсрм. свећа (место 1500 — 2000) Ја нисам електро техничар, али би молио г. Ђоку, да нам објасни је лп то тако, Ђока СтанојевиЛ — То стоји написано у чл 41. и ко је хтео да зна, он је прочитао тај члан, Др. Марко Леко — У своме говору напоменуо је г. Станојевић и то, како би општина морала 1а држи Једнога електротехничнра нарочито за контролисање нотрошње електричне енергије и да би га морла плаћати око 4000 дин. годишње, У сваком случају по моме мшиљењу оиштпна и треба да ангажује једнога електротехничара. Али само за конгрол потрошње није потребно држати сталног електротехничара, јер се тај носо према чл. 42 уговора само двапут годишње врши а то је г. Станојевић изгубио из вида. Потрошњу електр еиергпје могла би према томе и сама надзорна комисиј.ч да контролнше. А кад већ за друге нослове општина треба да ангажује једнога електротсх. онда ће оп н то коптролпсање о истом трошку вршити. Ђока СтанојевиИ — Ја мислим да вам није нужно да износим нарочите цифре и да их упоређујемо, те да бн сте веровали, да пламене ламме, еп ^гоа узете, коштају јефтшшје у погледу осветљења но сијалице. У члану 41 речено је да једна свећа у лампи сијалици троши 4 вата а иста та свећа у. плам. ламии 0 44. вата. према тој теорпјској вредностп једиа свећа плам. лампе кошта од прнлике 9 —10 пута јевтннпје као што приблпжно и од г. Марковог рачуна са коњским спагама нзлази. И да г. Марко није павалице превидно те цпфре у 4.1. 41 . .. Др. Марко Леко — Молим вас, господине уздржавајте се и ограничите строго на предмет. Ипаче ствар може узетн врло неповољан обрт (излази пз седпице) Ђока Станојевић — И ако стојп то да по теорпјском рачуну пламене лампе коштају око 10 пута јевтиније ипак због скупљега прибора за њих, због скупљега издржавања н т. д. оне ни су 10 пего 5—6 пута само јевтиње Према Т0М8 ми имамо право на 600 спјалпца са по 16 свећа а то значи на 9600 свећа. Па пошто су плам лампе стварно 5—6 путл јевтиле мн имамо право на светлост од 47000 до 56000 свећа у плом. лампам«. У Мбсто тога Ли добијамо у замену 11 8 пламених лампи сЛ 87000 свећа. И само тај впшак од преко 20 000 свећа у сеетлости мн имамо да платимо са 5000 дин. иа годину Ми плаћамо сада 80000 свећа цело »УПРРГ блектр' бсветљена еа 80000 а ОВ де компбнја •»хредлажв да вишб од 20000 платимо сам<?, са 5000 дин. то је и навело комиснју да пристане на ову измену Сад је моменат кад имамо могућности да примимо ову замену по јевтинију цену, он се више не враћа а замена се по скупљу цену може и каснпје вршити јер на то имамо ирава. Од вас дакле зависи хоћете ли ово примити или не. Ми смо вам реФерисали све шта је у ствари и ви сад изволте одлучити. Соломон Азриел — Нема довољно одборнпка за решаван.е стога ваљаоставити за идућу седницу. Председник — Видим и ја то те са тога н закључујем седницу.

београдск;а пијаца ПРЕМЕРЕНО НА БЕОГРАДСКОМ КАНТАРУ Од 1. СеитембрШ до 8. Сеатембра 189-3. год.

килоГРАМА 4825

35128

1517 338263 744 3271 20984 55430 11391 745 3107 100918

НАИМЕН0ВАЊЕ

135 7220 8 557 170 99081 201 3008 389 889410 106761

61 «346 23159 262600 1500 60390 60 153800 122 30293 59312 5718 24216 40000

Арнаџика . Браи';па кукурузна , пшенична Виеа беда (од лит/ „ цриа „ „ Волова .... Вупе пе нрапе „ пране. Грожђа . . Јабука . Јечма . . Кајмака . Кожа воловских „ јагњећих , овчијих Коре брезове Крава. Креча. . Кромпира Крупнива Крушака Кудеље . Кукуруза Купуса . Л .ОЈа нетопљепог „ гопљепог . Лука аршламе . „ бела „ црна Масла Масти Меда. . Оваца Овса . Ораја. . Пасуља . Пекмеза , Просе . Пшенице. Ражи . Рак. еомов . (одлит « п меке „ » ^љпв. љуте « » а меке , Свииа дебелих „ средњих Сена . Сира . Сламе Сланине Сочива Угљепа дрвеиог . „ камепог Шишарке . . . Шљива сирових . „ сувих 0. год разпа поврћа .

Д Е Е А

ДИН. ПР,

80 9 140

15 4 9 12 14

9 50

50 10 160 120 100 11 50 20 9 11

НАЈМАЊА

ДИН. ПР.

8 135

9120

2 80

разна

воћа

Цемента Коске.

& 80 2 50 Ј ■ I з^ 30; 9 23

18 2 25 8 15

УРЕДНШПТВО П АДЖИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИИСКОГА СУДА

В ласник Општина Београдска

иарна радикална штампарија

У редник Трош . Кузмаловип