Београдске општинске новине

ГОДИНА XI,

— 182 —

БРОЈ 38

да прими ако би друштво пристало да општина за те лампе и замењивање плати друштву 5000 дпн. годишње и одрнче се свога права чл. 41 уговора, који говори о пропенту кад се потрошња електрицитета увећа. На то се своди сав раз говор. Р. ДраговиЛ — Ја сам и пре нешто слушао кад се говорило о тој ствари. Комисија је прорачунала 5000 дин. годишње. То износи интерес па огромно велику суму, али ја мислим да се можемо послужити чл. 19. и да платимо само лампе; другу накнаду не моше иредузимач да •гражи. Др. П. ПоиовиК — Најбоље би било да г. Капетанови11 у кратким цртама изнесе решење комисиско, предрачун цео па онда да разговаримо о томе. М. БончиК — Ја мислим да је ова ствар техничка н стручиа. 0 тој не могу ништа паметније да кажем но што су чланови комисије рекли и у овом питању морам апсолутно да се ослањам на њихову памет савест и поштење као што у питањима правним треба одбор да се ослони на мене. Ја овде као одборник руков дим се том мншљу. Дј>. М. Леко — По мом мишљењу општина је већ примила врло велики терет с електричним осветлењем и сад не могу да се сложим да тај терет још повећамо а у толико пре што се уговором можемо корастити да извесне измене за време извођења инсталације, у начину осветљења учинимо а без икакве накнаде друштву. Према члану 17. имамо ираво кад нађемо да нам једна врета осветљења не конвенира да је заменимо другом. Слажем се с предлогом комиснје да сијалице замеиимо пламеним ламцама с тога што су пламене лампе боље за улично осветлење. Комисија предлаже и то да се та замена изврши с накиадом од стране општине у 5000 дин, годишње. О тим не могу да се сложим с тога,што је у члану 17 уговора предвиђено ако би се пламене лампе заменуле сијалицама да се у том случајр свака пламена лампа замени са 6—7 сијалица. Ја мислим да се овим чланом можемо користити н у обратном случају, т. ј. иошто пећемо сијалице ми сад тражимо да друштво замени сијалице пламеним лампама и да за сваких 6—7 сијалица да једпу пламену лампу а без накнаде. Ово важи у том случају, ако повластичари нису још ништа утрошнли на пос-

својом војском, па се кодБеоградаудружи са командантом града, Ђорђем. Тако здруженн нођу Смедереву. Из једног другог пнсма млетачкога архива од 18. новембра 1501. г.(') види се ток ратовања бана београдскога и деспота : „Пред самнм Смедеревом причека ихједна хиљада турских коњаника, у намери да им забрани оисаду града. Али их здружена мађарска и српска војска, које је било до на 14 000 коњаника, страховито потуче, многе зароби, секуКи им живима главе и набијајући их на колац. Сутра дан, после битке, упуте се победиоци Морави, коју немогавши прелазити, разлију се једно три хиљаде коњаника по околини ради пљачке, па се хтедоше опет другим путем вратити на Смедерево. Али их не далеко од града, од прилике на једну малу мађарску миљу, сусретоше смедеревски Турци под командом Керимпаше, кога је султан послао тада из Цариграда, да брани прелазак Мађара преко Дунава. Сударе се, али Турцп буду лоше среће, јер и сам Керим са још две војсковође своје иаде у ропство деспоту. Остатак разбијених Турака гонили су нашн до самих градскнх врата, многе (1) Макушев А. у Гдаснику срц. уч. др. кљ. XIV. (II одељ.) ст1>. 59. бр. 26.

товљане оних сијалица, које се имају пламеним лампама да замене. Ако су пак што год за те сијалице утрошили, онда би им општина имала само тај трошак да накнади; у колико сам извештен, та би накнада била врло незнатна. М БончиК — Да ли они у том случају не губе на електрицитету. Др. М. Љко — Не губе јер ја не тражим већу електричиу струју у пламеним лампама од ове, коју су иовластичари дужни дати у сија лицама. М. БончиЛ — Ето за то ја кажем да верујем стручним л^удима. М БаиетаноеиЛ — Ја сам мислио да не го ворим о овој ствари, него да се с њом и без мога говора сврши. Мислио сам да би незгодно било да приступам говору кад се боје неки да ту има „нешто", и да може да има пеке „подвале* и кад неће да се разуме да јед на велика лампа кошта преко 200 дин. и пе1,е да се увидп да морамо да платпмо кад тражимо да нешто купимо. Али сад морам да говорим. Неко рече много ће бити, 200 динара за једну велику ламцу. чини ми се газда Раденко. Ја сам добавио неке ценовнике и видео да таква лампа кошта око 200 марака, што чини преко 200 динара. То је више но што је друштво тражило у предрачуну и кад те ламце тражимо; ми морамо и да нх илатимо ако нам требају, а ако нам не требаЈу онда не треба више о томе да говоримо. Таквих лампа има 130, то чини око 30000 дин, то мора да се плати, ту нема разговора. 130 гвоздеиих стубова — око 7 метара високи такви стубово коштају преко 200 динара. Друштво је метло у предрачун за такве стубове 47 5 дин, а комисија им је понудила 175 и на то су они одговорили! господо, ми ћемо вам платити 200 дин. за сваки стуб. Ако има пекога пз одбора који би хтео да се прими те лиФерације ето му згодне прилике да заради, људи дају 200 днн. за онакав стуб. Пошто смо доОили још неке ценовнике, нашли смо: да за један такав стуб за подвозом н монтажом тре ба платити 300 дин. Ми смо само толико рекли и казали да нећемо да знамо за више од 300 дин. а они су нам одговорилп да не могу да изађу на крај с 300 дин, Ну рецимо 300 дин. то је сума од 39000 дин. коју би имали да платимо без разговора. Електрицитета се троши толико исто колико п у сијалицама али за лампе

треба друкчији рад, и по њиовом — друштвеиом прорачупу излази 19000 дин. што мора да се утроши на бакарне жице. То су суме које морамо да платимо. За консоле нисам знао тачне цене па сам отишао г, Селеековићу да видим шта консоле коштају заједно с реФлекторима и израчунали смо да ће коштати око 28 дин Ја сам отворио предрачун и нашао да су то.шко и они ставили да кошта. ја сам вам рекао како стоји с ценама у друштвеном предрачуну и да ту нема ннкакве подвале. Господин Станојевић израчунао је за бакар и за намештане шта ће да кошта, н излази да ће да кошта око 130000 днн. Господо ово није нова ствпр, јер се о овој чамени говори још од Фебруара месеца, пошто је још ирошли одбор ступио с н.пма у погодбу по ова се није извела само с тога, што је пређашња комисија имала седницу, последњега марта а трви април нрекинуо им је даљи рад, после тога дошлн смо ми и узели тај посао. Ово дакле није нов посао; људи од Фе бруара месеца не могу да раде због одбора београдске општиие, они од нас траже решеље да одговоримо: хоћемо ли овако или онако, само да могу да раде а ми по Београду идемо па протестујеме како не раде ништа. Међу тим кривица је само до одбора београдске општнне који ту ствар нпје свршио. М. БончиИ — Ко је био у прошлој компсији у месецу Фебруару. ? М. КаиетановиИ —■ Били су: Сгаменковић, Андра Ђорђевић Аца Борисављеви^, н не сећам се ко још. Они су од Фебруара до марта отезали и тек тада састали се у седницу, а кад смо дошли ми нисмо могли одма да уђемо у послове. Друштво сада тражи одговор, М БончиИ — Па ћутање значи да нећемо. М КаиегановиК —• Не, ми смо рекли да у начелу хоћемо ову замену, Сад сгвар стоји овако: о замени, о жицама, о коисолама, о стубовима, о лампама, ту нема поговора , да нећемо да платимо — Ми можемо само још да не питамо као што смо у прво време мислили, да ли треба да ми плчтпмо одржавање, па да им кажемо: ми смо вам дигли те лампе, а ви изволте одржаваЈте их. Концссионар нам је одгсворио, да ће пзвршпти ову замену сијалица, само ако платимо и замену њихову и одржавањс нових пламених лампн. Ја не могу да се упу-

посекли, а многе живе похватали. Са 2 000 заробљеника и богатом пљачком врате се затим савезници у Београд, после петнаест дана крстарења по околини Смедерева. У исто ово доба прешао је био Дунав код Оршаве и трансилвански бан Петар, напао изненада на Видин , који после кратког времена и узме. Исто тако нападне и на Кладово, е! сотрктгев \ Ц1не (рд.а<риа легашн асНасеп^ез еаш!ет 1ог1идаш аи1)и - е. Опљачка многу снтну и крупну стоку, од које нешто и краљу на дар пошље".^) Овоме походу деспотову, који ипак ниједонео никаква сјајна резултата, придавали су Турци велики значај. Сматрали су га као иредигру оном већем походу свих хришћанских владара, за који су и Турци знали, да се спрема. С тога они похитају, да склоне деспота Јована, на мир, да би тиме добили одрешене руке да се окрену иротиву Млечића, према којима су почели губити познцнје. По сведоцби Ђустиннјанијевој, од 9. новембра исте 1501 г. деспот Јован био је врховни командант целе српске и мађарске војске, кеја се спремала за Тур(1) К а 1 о 111 ЕрИотећгошЛо^. с1:с. 1 II. р, 587. — II а т; 111 ег V. Ј.: Стезсћ. с1. озш. Ке1сћез, В. I. 8. 657. — Обојица држе, да је то бидо г. 1502.

ску. С тога су Турци и рачунали, ако склоне деспота на мир, да ће тада и Млечани остати сами, јер други савезници још не беху стигли. Ну тог пута није се дошло ни до каквих резултата о миру, јер је деснот пред сами Божић исте године са 2 600 својих коњанпка пошао низ Колубару у Босну. II пошто је попалио и опленио многе вароши и села чак до Црне Горе, врати се натраг, водећи собом и многе заробљенике Турци и опет наставе преговарања о миру н у јануару 1502. г.Међутим деспот је скупљао на Дунаву све већу војску, тако, да је 1. маја 1502. г. Јован био старешина над 10 000 коњаника. Турци су. се још већма плашнли толике силе деспотове, на с тога ири ионављеном преговору 4. и 12. јуна, понуде Јовану од стране порте један део Србије.и Босне; само да склони краља Бладислава на мнр. Али све то није могло склонити јуначнога деспота, да пропусти згодну ирилику, а да се не освети своме крвнику, у часу, када му се сила на све стране почела колебатн. Чујући можда за оне славне успехе млетачких адмирала Пезара Ник. Капела код Превеса и Кипра, деспот је овог пута био у блаженој радости, гледећи пред собом откуцани час