Београдске општинске новине

БРОЈ 38

— 183 —

ГОДИНА XI.

штам у ст*ручно објашњеље у како се је г. Станојевић упустио прошлог пута. М. БончиК — Шта каже г. Леко о члану 19 ? М. КаивтановиЛ —- Кад је г. Леко прошлог пута навео чл. 19 г. Стаиојевнћ је хтео да му га објасни, опда је г. Леко отишао и нцје био •опде. г. Станојевић сада није овде, а ја нити смем пити хоћу у то да се упуштам. Г- Леко нашао се био увређен од г. Станојевића, а г. Станојевић опет од стране г. Л.ека. То су н.и хове личне ствари , али госнодо , кад се третирају општинска питања у којим су општинскц интереси тако јако ангажовапи, ту много што шта мора и да се прогута. на пр. кад газда Трпковић Фурунџија каже да ту има нешто што хоће да нам се „подвали* а неће да се верује г. Ђоки Станојевићу онда наравно, да он мора да се нађе увређен. И кад се је ослоним на газда Раденка Драговића дрварског трговца да ми «аже пошто је хват дрва, то је с тога што мо рам да му верујем. Г. Станојевић је имао пот пуно право кад је мало оштријим гласом почео да говори онда кад је г. Леко рекао нешто. Ја нећу нити могу да се упуштам у овака објашњења каква је давао г. Ђока Станојевић, али хоћу нешто да вам објасним. Кнд је одбор ■београдске општине донео одлуку, да је сад време логодно, да се замене сијалице пламепим лампама, г, Ђока Станојевић је објаснио био зашто и одбор је увидео те разлоге. Сад треба ,да се одреде годишше цене, колико треба да >се плати за ову земену, Г. Стојановић засео је, ,радио је и израчунао колико кошта ова замена, иа нам је рекао: компанија тражи 26000 дин. ми смо нашли да, рецимо 25000 дин. треба да се плати као амортизацију на јодпу суму коју захтева то повећање. Колико ће то повећање да. буде, ја ћу господо да објасним на други начин. Ако се изведе по уговору ми ћемо иматп 600 сијалица у свакој 16 свеМа то чине 9600 свећа, то је чист рачун. Имамо дакле 9600 свећа у ових 600 сијалица; место њих ми би до •били 130 лампи, узми у средту руку сваку од 700 то чпни 91000. Дакле видите, да ћемо по новој изменп коју је најзгодпије сад учипити пмати скоро 10 пупа више нормалних свећа. Хоће ли бити светлије у Београду тада или онда кад би било десет пута мање, то је тако јасна ствар да ту не треба објашњавати. За ово мора нека жртва да се иоднесе. А какве су то жртве? — Детељни прорачун о овој повишици састоји

ослобођења своје домовине. С тога се исте 1502 г. 29. јула крене са свом својом војском опет на Босну, и у боју код ■Зворника разбије једну турску војску, варош заузме, ади се ииак, немајући за ле1)има никаква иоуздана осдонца, мораде вратити натраг, да преклиње тромога Владислава, нека и он покуша ловити тице по турском логору.(') Али све узалуд! На престолу угарскоме не се|аше човек храбрости и крви краља Матије, који би могао појмити опасност од Турака, већ сеђаше једна слаботиња, једна лутка у рукама разузданих магната мађарских; на престолу мађарском у то доба сеђапхе један Добше Ласло који беше, само стрдстан непрнјатељ новини и ваздушним тицама, а о убојним крику и о намерама и идејама српскога народа немаше ни појма. У оиајању своме деспот Јован покуша код Млечана нотражити јаче иомоћи. Посла свога рођенога брата, владику Максима( 2 ) да ирестави господи млетачкој колика је опасност од Турака за све Хришћанство ако се испусти сада прилика да се сузбије турска сила, кад је она већ на све стране (1) Н о в а к о в и ћ С т.: Нослед. Бранковићи, стр. '73. — Годишљица Џ. Чупића, I. стр. 69. (2) К.'н1 јд|о81. акасћ књ. VIII. стр. 77.

се из два дела. Из једног дела : по ком морамо да платпмо гвоздене стубове за консоле, за жице, и намештање то је око 130000 дин капитала који се улзже, ту нема сумње да морамо да плаћамо аморитизапју, ако немамо положити одмах 1 ЗОООО дин Сад је питање о другоме делу предрачуна, о одржавању нових ламии и ово неке буни. По рачуну г. Станојевића да чујете шта кошта одржавање њихово. На једну лампу трошп се 7 сантиметара угл.а, сад за 130 лампи трсба угља за 16.080 динара, за толико ће да нзгори угља. Од тога треба одбпти оно, што се троши на сија.шце, на које имамо права. На њима се 5 пута годцшње мења лампа. Једна лампа сијалица когата 2.25. дин 600 таких сијалица, излази 67 50 дин да вадимо је ли то много или мало. Ја сам рекао да нам они рачунају једну сијалицу по 2 25 динара, неки вичу то је много она би могла бити по 2 динара. Па то је горе за компанију што нам сад скупље рачуна. М. БончиИ — Шта ће коштати чишћење ламци ? М. ЕааетаиовиК — Доћи ће и то. По рачуну г. Станојевића са чпшћењем и намештањем стојп овако. Један електротехничар и један иомоћник могу пазити на 33 лампе и у њих намештати у гаљ; то значи да за 130 лампе треба 4 такве групе раденика. Рачунајући електротехничара по 5 динара а раденике 2.25 дин. свега дневно по 7.25 за 365 дана то износи 10 000 дин. то је 365 пута 4 пута 7.25, толико бп дакле ми имали да платимо. Али од тога треба да одбијемо оно што су имали трошити за сиј лице. Је дан радник може да обиће 100 сијалица за 1 дан а та замена према овом изиоси 4800 дин. н кад то одбијемо остаје 5150 дин да морамо да платимо ако хоћемо то све да добијемо. Све дакле одржавање износи 96ЈО дин. томе додајте и ових 5100 то је 14780 дин. годшиње. Томе дал.е треба да додамо годишњпну на ону суму од 129000 дннара коју п.има имамо да платимо. — Они су рачунали да се ово за 20 година са 6 од сто амортизира , дакле треба илатити годишње 1 1.850 дин. за техничку инсталацију, а за одржање годишње 14780 динара. Толико ћа да кошта ова повишица, ако ми будемо тражили тај десет пута јачи број свећа, дакле ако кошта 26000 дин. Компанија пам каже, ако хоћетето Да имате, ми хоћемо да направимо али за то морате да нам платите После овога пред рачуна, одговорили смо компанији, да општина

нема Финапсиске могућности, да поред 80.000 дин. које по уговору има да плаћа за електрично осветљење, још 26000 дип. плаћа за ову повишпцу. (Овде опет узгред додајем да садање жалосно петролеумско осветлење кошта око 40'000 дин. годишње.) Због тога је компанија поднела предлог, да се у ово урачуна вредност, члана 41, коју би он у на.јбољем случају по општину имао, и по коме општина има да суделује у добати компаније. — У најбољем случају кад би ми почели одмах сви да осветљујемо наше домове електричном светлошћу, у опште кад би дакле био тај случај, да они тако добар ћар имају од своје инсталације ми никад од њих неби имали више него 20°/ о од 80000 динара што чини 16000 динара. А да би ово добили морали би поднети материјалне жртве јер њнховим изводима из књига њихови неби могли да верујемо, бар ја небих био за то да верујемо пего би увек мора.ш да их контролишемо, морали би да плаћамо човека за то, па да нам каже како стоји с напредовањем њихове инсталације н колико ми у ствари имамо да добијемо. Но да оставимо то на страну. Више има сумње да ћемо одмах од идуће године добити 20°/ о дакле 16000 динара. Компанија каже пошто хоћете да проширите потрошњу електрицитета а то нама у корист иде, мп ћемо вам одкупити овај чдан 41 и то овако, По предрачуну њиховом кошта 26000 динара годишње то појачање осветљења у Веограду и за то онн траже 10000 динара и 41 члан као вредност од 16000 динара. Ту је сад тежина целог питан -Д. Хоћете ли ди примите или не; и има лн вероватноће да ћемо збиља имати одмах од 1 јуна сав овај ћар или ће то бити иосле 10 и после 20 година. Они нам нуде то одмах, а.ш у облику нојачања осветљења. Решите ово питање како хоћетс то је ваша ствар а имам само да одго • ворим на једно: да г Леко читајући члан 17 није га прочитао целог, О овој замени говоре два члана чл. 17 и 19. Ја ћу бити припуђен да прочитам п један и другп члап. (чпта). Можемо ли ми по овој тачци да их натерамо на ову замену ? Г. Леко хоће тако. У првп мах и ја сам мислио, да по томе члану решимо ово пнтање, али после објаснења г. Станојевића, и пошто нам је компанија поднела пре^рачун о овој замени п казала да ће се она у ове преговоре у» пустити само на основу чл. 19 који говори о

јако поколебана. Али опет све узалуд. Млетачка господа беху глува према вапајима српскога деспота, с тога, што у тренутној слави својој не могаше да назре будућу и своју опасност. Сва уверавања деспотова, да је он готов увек на Турке ударити, не ометогае их да с Турцима, при крају 1502. г., не закључе мир. Немио призор пропасти свих лепих планова и идеала српских за ослобођење Србије, ? јако потресе организам деспотов, и стреле опаке грознице, наскоро после добивене вести о неуспеху мисије Максимове, разнеше срце тога последњег преставника лозе Бранковићеве, и последњег достојног деспота српскбг. У Беркасову (у гор. Срему), куда у последње доба беше пренета столица деспотска из Купииова,^) жалосно се вила црна застава 10. декембра 1502. г. објављујући тужним лепршањем, свему српском народу, да је тако рано нестало с лица земље десаота Јована Ст. Бранковића. Тај тужни час у животу српскога народа, забележили су нагаи летописи верно а.ти кратко: „5 лето 7011 (150.2) ирес-

(1) К. п џ о 1 т. II. •!.: А11§ев. \\>Ши*!опе, В. III. одсек бгезсћ. V. Вегпеп 8. 463. Рај ић-Ј. : Истор. Ссрбов итд. св. III. стр. 336.

тави се Иоан десаот син благочестиваго Стефана, декемврија •«• (10Ј в .( 1 ) Колико је јако овај кобни случај нотресао цео народ сриски, нека нам буде сведоком Факат, да је народна ноезија својим уресима окитила сиомен смрти деспотове. У песми: „ Смрт ДесаотовиЛ Јове " пева се, како се разболео деспот па гааље свога слугу Милутнна, брату Максиму у Кругаедо: „И кажп му ништа нв затаји, „Да сам ,се ја на смрт разбољео". Па онда да јави и мајци његовој Анђелији у Срему у Беркасову: ,,Ал' њој иемој право казивати, „Да сам се ја на смрт разбољео, „БеЛ јој кажи од менв иоздравље, :) Да се ја сад на војску оиремам. (1) баДа г Јк I'. с1 г: РатаЉу итд., стр. 82. — Неки наши летописи, а ио њима и нек I иеторици (Еиге.т, Рајић, Стојачковић, Иитковић и Пико) тврдс : да је десиот Јовал умро 10. дск. 1503. г. ; а 4. Мијатовић (Годшпи,ица I, 69) иде ј,1ш даљс па ставља деспотову смрт на дан 5. јануара 1.503. г. када је Ђустинијаније јавио сво.јој влади за тај сдучај. Ме^утим таку збрку ун.ели су у живот историје они, који су тодину летоиишчеву од створења света 7011. погреишо Цревсли у данашн,е бројан.е, одузимајући само 5508, не обзирући. се на то, = што се смрт деснотова збила децембра месеца А кад се цо правилу одузму 5509, (јер при бројању година од свореља свеТа, нова година почињс ссптембром) онда изхази: 7011— 5509™1502, онако, како тврдп торњи ШаФариков летопис, а како мисле и гг. Руварац (Стари Сланкамен, 24.) и Новаковић (Послсд. Бранковићи, 73(