Београдске општинске новине

ГОДИНА XI

— 184 —

БРОЈ 38

замеми сијалица пламеним ламиама и никако другче, онда емо и ми тек узели предрачун у претрее и уверили се да нас у цифрама нису преварили. Компаннја иам је даље изјавила: да чл. 17 регулшпе питање о осветљењу само у улицама прве класе оне где су оних 65 ламца, а ако хоћете у осталим деловима вароши де извршите замену то можете само на овај начин. Ако хоћете добро, ако нећете реците па да наставимо рад јер нас од Фебруара задржавате. Решпте ово питање како хоћете, ја сам објаснио у чему лежи тежина питања. Комисија мисли да треба пристатп на оваку замену сада. Ствар је нагађања за што они нама данас рачунају чл. 41 по 16000 динара. Ови су морали мало рачунати кад нама дају 16000 динара за један члан за који ми сумњамо да ће скоро донетн општпни 16.000. Ја сам објаснио ову ствар као н г. Ђока Станојевић. Он је рекао да вишо неће да објашњава, и да у опште више неће да води бригу о њој, јер кад може неко да му каже да ту мора „пешто* да има и кад смо га замолили да израчуна колико жица треба за ову замену а неко се нађе да каже: „неће битп толико," онда о целој ствнри не вреди говорити. Хоће ли после 5 година компанија општини да да 16000 дин, за 41 члан ил не то је питање, и ко ће да сноси одговорност за то што се општина није користила то ће будућност показати, а кад се он ангажовао за ову сгвар на првом месту он ће да одговара ако не буде ваљало. Овом црилпком хоћу да вам рекнем још нешто, што опде у одбору до сада није речено. Комисија није била оиде иа окупу, када је компанија почела да подиже она вешала как^а су у Душановој и другим улицама. Нити је г. Станојевић то дозволио, нити ма ко из комиеије. Компнапија је то извршила па своју руку, а њезини представници веле да су радили по одобрењу госп. председника. Дакле видите оно што смо ми трпели да се нама натовари на леђа, као да смо ми одобрили подизање вешала, то није истина Председпик је одобрио само за то што су они рекли да је то привремено, и то је учињено на оспову њиховог објашњења да је то провизо^на ствар. Је ли тако г. председпиче? Одговорите на то. (Председник, на што да вам одговорим,?) Да сте на основу њиховог објашњења то одобрили. (Председник, Ја сам рекао да могу да раде на свој ризик), Шта ј0 наша дужност била? Да ослободимо Београд од ових вешала. Ми смо „Преко мора за девет година, „Па је зовем да ме благослови." Долази мати, али место „алаја барјака," „бубња и свирала" и „оседланих коња", види: „слуге гологлаве", коње пуштене по ливади „без седла и без покровада". Она се чуди и ппта, али је слуга лаже: „Ваља да је готодар на ручку, „ Па у здравље иије рујно вино, „11 за сре&на аута Вога моли. „За то су му слуге гологлаве, „Што су врани коњи ио ливади, „Вез седала и без иокроваца, „Пуштени. су да се ионаиасу, „Саремају се далеко, иутовати ; „Вубњи били, иа су и ирестали; „Вијали се алаји барјаци, „Дуну вјетир од Фругике иланине, „Кад барјаке земљи иоложигие." Али се мати, приближивши се граду, досети ве.ку јаду, и чујте, како кроз њема уста двили народ српски за својим деспотом : „Јао Јово моје ране грдне! „Што Ие, Јово, Сријем земља равна ? Ћ Што Ие, Јово, твоји б'јели двориЧ „ПЈто Ие, Јово, твоји врани коњи ? „Врани коњи и сиви соколи ?

то извршили онако како смо требали. Чим смо са пута дошли ја сам рскао да нећу да знам за та вешала, а у једној тајној одборској седнпци објаснио сам за што смо тражили да она вешала остану 3—4 месеца Ја сам објаснио ствар овако господо: ако одмах будемо од компаније тражнш да обарају оне мотке онн ће покупити све жице па ће отићи, јер машине тада још нису дошле биле у Београд Ја сам молио да се ствар не решава док машине не дођу, док им онемогућимо одлазак, а кад су машине дошле, кад су се укопитили са неколико стотипа хи љада динара ја сам опда тражио од одбора да им се одмах зацоведи да склањају све што пнје по уговору. Овако смо обазриво радили само за то, што смо хтели да Београду осигурамо електрнчно осветлење Огбор је о овоме донео своју одлуку и Београд мора бити освотљен онако како треба да буде. Кад смо се после првог априла вратилп овде ми смо рекли да стуиамо с другом снагом у београдску општину и тражилп да дигну она вешала. Одговор је од компа нпје па неколико дапа после тога стпгао „београдску општину молимо да нам допусти да не скидамо одмах мотке него да нам дозволи да у току од 4 год. ово учпнимо, и да одмах почнемо да радимо чпм нам се сокаци предаду, п да све каблове метемо под земљу о нашем трошку о трошку компанпје, док то радимо нека стоје мотке да би могао Београд да се освегли. Ми смо предложили да то одобрите јер је то било најбоље решење и ви сте одобрили. Мн смо дакле решили ту ствар о вешалима на нашу корист. Да су одмах почели да спроводе под земљу они не би нмали тај трошак, то је њихова штета. Ми имамо двојаку корист: прго што ћемо имати електрично осветлоње а друго што смо осигуранн да ћемо имати подземне спроводнике и питање је решепо како смо само могли желети; а одгођали смо дотле док нису донели своје машипе То сам рекао у тој седници а данас кажем јавно да и компанија и цео Београд знају, за што се овако радило, те да поједиии не говоре којешта. Таку одлуку допели смо тајпо зато, да компанија не би за њу дознала, Сад иема могЈћности да оде И члановима комисије довољна је сатифакција што компанија не може да оде из Београда и што Београд мора да буде електрпчно осветљен. Етб вам њих, а ето вас па одредпте нову електричну комисију, ко ја ће да заступа општинске ннтересе онако „Што &е, Јово, твоје иусто благо ? „ПЈто Ие, Јово, твоја верна љуба ? „Што Ие, Јово, твоја стара мајка ? Али се народ ипак теши у нади, кад | кроз мртвачка уста Јованова одговара: „Срнјем земља стећ'ће господара ,,Ил' бољега, или ће горега и —- како је заиста и било. Деспот Јован није иза себе оставио мушких насдедника, јер је са деспотидом Јеленом имао само једну кћер Марију. која се доцније удала за хрватскога гроФа Фердинанда Франконана.(') Смрћу његовом дакле, не само што је у ово критично време, по српски народ, опет остао празан деспотски престо, већ се њиме прекида у мушкој линији стара владалачка династија Бранковића, која | је била тако худе среће , да је својим | члановима постепено пратила пад срнске државе од царевине на деспотат, на иропаст отацбине, и од обновљеног десиоства у туђини, до краја његовог последњег ропца и издисаја!... Судбина династије, судбина је и целог српског народа! Можда је то казна божја!....

(1) Еп{*'е1 V. II. Ј: А11§. ЛУеШиз^оие, В. III. одсек Стевсћ у Вепаеп, 8. 452,— РајиК Ј.: Иет. Сербов итд. св, III. стр. 336.

како мислите да ћо бол.е бити. Г. г Бока Стано јевнћ поднео је оставку, неће да ради, а наравно и ми без њега нећемо; нећу пи ја ни г. Павле Поповпћ; ми смо солидарни с њим јер смо вам сад јавно реклп да са свим оиим што смо радили можемо да се поносимо а оно што нам је трпано на ле1 )п није наше било. Ствар дакле тако стоји. Ми смо у комисијн мислили да ће за београдску очштину бол.е бпти да има место 9.000 90 000 свећа и мислили смо: д ће за општину бити боље, да одмах од нове године у облику осветлења прима 16000 дин. за 41 чл. које по мишљењу наших колега неће бпти Ш1 после 20 го^ина Вп не мислите тако, сукобили смо се у мишљењу. Изволите решиге ствар деФинитпвно п према томе решењу видећемо хоће ли остатн на овом како вам је комисија предложнла илп не. Пмам још ово да додам, да оно што смо предлагалн још не значи да ће компанија примити јер су они тражили 10.000 диш и чл. 41 па и члан 20 уговора. Ма овај члан нисмо хтели да уступпмо јер у том члану говорн се о једном илану који морају да нам предаду. У њему мора тачпо да буде означено колико је која лампа јака, колико у приватним кућама троше електрпцптета да би општина после билџ, у стан у да тачно зна колико се електрицитета троши и да зна да ли има рачуна да откуии инсталацију илп не. Они су дакле тражили и чл. 20 а хоће ли пристати на наше понуде то је пптање. Ја пак сматрам да се чл.. 20 ни под којим уловом не бих могао уступитн ;. за мепе је оп исто тако јак као и 41 члан јер• и тај ч 1ан казује тачно колпко се троши електрицитета. Марко Леко. Само неко.пшо речи да кажем,, Из говора г. Капетановића нзгледа као да сам: прошлог пута утекао од објашњења. Да сам хтео бегатн не бих га нарочпто тражио и очекивао сам то објашњење алп нисам могао да. сносим увреде. У осталом г. Капетаиови!! обЈаспио је да је пре тога г. Станојевић био увређеп и као да је онда хтео на мене да се искпја. Ја„ сам морао отићи, да пе би дошло до свађе или, можда још н до чега горега. Што се тнче рачуна, којн пам је госп. Кап тановпћ сад извео. поред све опширностп менп је нејасан. Ми сви знамо, да од повластичара на купује.мо сад инсталацију, већ осветлење н наше нпје да сад водимо рачуна о вредиости инсталације. Уговором је утврђено пошто ће повластичар продавати осветлење општиаи и ја друго пишта 1\ г . Србн у Восни и Херцеговини, до краја ХУ. века. Пад босанскога краљевства 1403. Краљ Матија исте године иовраКа Јајце и један део Восне. Други иожод султанов на Јајце 1444. г. — Хсрцеговџна губи иолитичку независност. — Падом Восне џочиње расељавање босаиских Срба. Плачкашки иоходгг босанских Турака у суседне хригиЛанске земље за време чешкога рата. Узалудни иокушаји хрватских великаша, да се Восна ослободи. — Турци обнављају босанско краљевство. — Наиадање Матијино на Восну. — Народни иокрет у Восни. — Иад Херцеговине. —■ Восански гссељеници насељавају хрватске земље и брсше ггх од Турака. — Витка кол Јајца. — Мир од 30. ави 1503. г. Године 1459. српска деспотовина постаде турском провиндијом, раздељена на пашалуке ; а на 4 године доцније — 1463 — та иста судба постиже и другу српску самосталну краљевину, ионоспу Босну. Са 150 000 момака, и огромним ратним материјалом, кренуо се силни освајач Балканскога полуотока у пролеће г. 1463. нз Једрена иреко Скопља, Вучитрна , Старе Рашке и Сеннце, јездећи преко Дрине, као на крилима,