Београдске општинске новине

ГОДИНА XI.

— 202 —

БРОЈ 40

Стеван ЧађевиК — За праву оцену тога зо мљишта да ли је наша понуђена цнфра довољна или није, мени је била потребн.ч кврдритура истог земњишта, ,јер тоје важан Фактор то је баква, са ко.је човек може да оцељује ствар. Али кад је комисија нашла да јс то земљиште општини пужно за подиз.!ње клаиице и обора и доцнпје развиће обију инсталација лицитанти су нашли да треба дати 21000 дпнара за ово имање онда и ја дајем свој глас да се исто имање за излицитирану суму купи и стога што се плаћа само главница управи Фондова која је давно нроцењена. Али разлог г. Николе ја не бих могао примити као оправдан што тамо ветар јаче дува на баш то је боље, и за препоруку јер се на тај начин ваздух стално прочишћапа. У осталом ако је потребно направпти какав заклон за кланице тај се може цодићн, зар је тешко одгаиту шуму. Што се тиче захтева управе Фондова, ја мислим да је неоснован јер могла је управа за 100 годшп да не тражи интерес, на да се опда капитал потенцира на много всћу суму коју управа ннкад пебн могла добити. Ја мислим да управа може бити задовољна кад добије капиТ1Л натраг — кад се ннје завремена бринула о спојој нмовинп. Мата ЈовановиИ — Имам да одговорим г. Вулковићу, јер сам био члап комисије, која је земљшпте за кланицу бирала, н знам да је комисија казала, /,а између осталог земљишта н ово подесио за кланицу. Оп велп, да треба ис питати, да ли је земљиште нодеспо за кланицу због ветра и т. д. Господо, свуда где су кланице, постоје штале за стоку, јер се стока не држи у брду везана већ затворена у шталама, где се храни и коље кад је потреба. Ту није важно питање, да ли ту дува јачп ши слабији ветар. С тог гледишта ја не иалазим приговора самом месту него налазим да понућена цена ако није сувише велика а оно јо бар довољна, Што је г. Чађевић тражио квадратуру земљишта, то у оиој нрилици није нужно, јер нико не излази да лицитира и да истура толику цену сем општпие бооградске и по томе немамо шта, да размишљамо, да ли да пристанемо на већу цену јер нема ко да нас гони, те да излицитираној цени што придајемо а од излицитиране не може се одступити. Андра ОдавиЛ — У колико сам та чуо, из акта и досадањег говора, овде јо питање о томе. да ли ћемо дати већу цену па да управа решп да нам се имање уступи или хоћемо да останемо при цени од 21000 динара по коме је излишан говор г. Вулковића и осталих, јер ми треба да решимо, да ли ћемо дати што већу цену од излицитиране или не. Ја мислим, да одбор треба да донесе једногласно одлуку да не да ни 5 пара више. Ако управа Фондова хоће да уступи по излицитираној цени, нека уступи, а ако неће до воље јој стоји. Др. Марко Леко — Као члан комисије ја знам да на страни дунавској тражећи не би могли да нађемо згодпијег места него што је ово, за потребу, коју општина има да намирп. Добро бп дакле било да се ово имање одкупи, алн кад су оваки неповољни услови за откуп станљени општини, онда мпслим, да пре него што прекинемо ову ствар, одреднмо једну комисију, која ће да оде код г. министра привреде и да му опширно престави целу ствар, а министар ће, уверен сам, прелругојачити своје решење и одобрнти лицитацију без оннх услова. Никола ВулковиИ — Ја кад сам о тој ствари говорио замишљао сам. да не треба понуди-

ти већу цену с тога што сам имао прилике да неколико година будем у тој Џехановој кућп, јер оам тамо млео брашно у сувачи и знам, да неможс ни цреп на кући да се одржи од силног ветра а не може се чак ни храна да одге се стоци, ни да јој се полаже. То јс једап врло незгодан богаз за ову потребу. Треба дакле имати ту околност на уму и пре него што со реши ова ствар, да се то испита. Стеван ЧађевиЛ — Ја мислнм, да одбор треба да каже, да пристаје на излицитирану цепу да не да иишта више. Раденко ДраговиК — Ја држим. да Је оправдано што г. Вулковић каже, и знам, да је и др жава тамо правила неко оборе, на да су јој празнн. Да се не би опет тако што и нама деснло нарочито п1то кланице остају сталне, ја мислим, ка би пре него што се утропш оволика сума, треба да се промислнмо да ли је место иолесио за кланпцу. Милутин МарковиК — О покронутом питатању и ја ћу да кажем две трп речи Напомене које су учинили Вулковић и Радоваиовнћ нису без значаја за ову ствар, али пошто је то питање решено п на основу тог решења прис тупљено лицитдцијн онда те напомене долазе доцкан кад Је имање остало иа општшш београдској. Преко тих напомена ми сад морамо прећи н имати нх у впду при непосредном решењу о меету за подизање кланица. То што се, прн решавању питања оће лн се узети за опш тану Цеханово имање, говорило и о месту за кланицу неће ни уколико сметати да се решн да се кланица подигне на другом подеснијем месту. Што се тиче саме цене мп не можемо више ни о њој говоритп, јер је општина дала највећу цепу која се могла дати само да би се управи сачувао капитал; али ако се п што више тражи и општина у пеку руку уцењује онда треба одговорпти управи да општина нман.е не мора купити, кад се од ње тражп већа сума по што је на лпцптдцији то имање изашло. Др. Милан РадовановиЧ — У прилог Вулковићева говора имам да кажем да је врло важ на околпост ветар. Ви се добро сећате да су пре две године подигнути обори код чукарице с тога што би обори на Дунаву били на незгодиом месту због ветрова који стоци веома шкоде. Ако би оиштина подигла кланице то би веома много коштало јер би она морала да прави заклопе и да тиме брани стоку од студа Ја мислнм да без мало озбиљније студнје небп тре бало решавати о тој ствари. Мата ЈовановиК — Кад је требало одреди•ги ме то за Кланице онда се није гооорило о канализацији Београда јер није било изгледа да ће је бити. Кад сад имамо већ извршен водовод и кад је у току да се и канализација извршн ја напуштам своје гледиште о положају за кланице и заузимам друго са свим супротно. Ја сам скоро. ове године, имао пришке да видим пеколико кланица у већим европским варошима и оие су тако рећи подигнуте у самим варошима само што нечистоћа има добар одвод те сс сва оиира и тако ни мало не шкоди здрављу ни хигијенским условима становништва. $ланице дакле могу бити много боље направл^ене кад се канализација изврши и ја налазим да ће мо ми за њих имати нодесније земл.иште. Председник — Пристајете лп ^а се више не даод из.шцитиране цене ? (прнстајемо) Десета учитељска скупштина има да се састане 5 Јула ове год. у Београду. Досад су од спако општине добијали иомоћ у којима су својс скупове држале и сад је друштво молило да му и опш-

тина Београдска укаже помоћ од 1000 дин. (секретар чита молбу) Ја мислим кад су другс општппе много мање од београдске указпвале помоћ овоме удружен.у да би и мн требали да му укажемо јер су учитељи својим радом показали да умеју да служе народпој задаћи онодико колико се то захтева од образованих људи. Друштво што више радп да прибере и здружи и растављепе и раздвојене пашо другове — нашу браћу ваи границе Краљевине и цо томе наша је задаћа у толико веКа да их на путу остварења тог важног задатка помогнемо. Ја држнм да их треба што више да потиомогиемо те да се они у што већем броју у Београду састану и разговоре. Има општина као што је н. пр Пештанска, која и мање важпа удружења као што су удружења гимнастичка а ђачка, потпомажу јер рачунају да нх тиме храбре у раду нацпоналној задаћи и одушевљавају их за бољитак отаџбине* Београд као средиште свега бољег у Србијн, треба да предњачи у овоме погладу другнм варошима. Има реч г, Мата Јовановић. Мата, ЈовановиК — Моју реч сада уступам г. Д>уби Јовановићу, Љуба ЈовановиК — Ја не бих имао о овој ствари, скоро шта више да кажем, јер је пред седник опшгипе довољно казао и пстакао нотребу помоћн учитељском удружењу. Само ћу толико додати. да ми не смемо да се оглушимо о ову молбу, у толико мање што се свако место из унутрашњостп одазивало друштву кад му се оно обратило за помоћ ради држања своје скуп штине у томе месту. Шабац, Крагујевац, и т. д. све те мање вароши од Београда, указивале су потпору друштву на н ми стога требд да му укажемо. Разуме се да је то невоља што не располажемо кредитом за ову помоћ; алн и без тога ја мислим да треба да истакнем потребу те помоћи па да нађемо начина одкуд да је дамо. Ја могу ово да поменем Има учитеља којц нису још видели Београда, јер сви они нису свршпли учитељску школу овде, те и с тс стране добро би било да им се укаже помоћ да виде Београд те бп тиме били и интересп наставо п други обзири задовољеии. Тако би нсто био омогућен долазак и учитељима са стране на земљиште наше краљевине а сигурно је да би Срби који би дошли у Београд, не бн отпшлп одавде мање Срби него су дошли. Мата ЈовановиК — Господо ја нећу да го ворим о потреби да се ово да, јер признајем да од кад су учитељска удружења покренута да су она доносила увек велике користи нашо.ј основној настави, него имам да питам од куд да се та помоћ да. Ја мислим да са решењем ове ствари не смемо одлагатц јер одоор ко.ји чинп припрему за дочек своји чланова мора да зна срества с којим може да располаже. Ја мислим да ће те се сложити са мном да ми сад решнмо да се та помоћ да а да оставимо председништву да изнађе нозицију из које да сс да. Председник — Па лепо колико де одредимо на ту цељ. Чује се (500, 600, 1000 дин.) Добро да ставим на гласање ко је за то да се да 600 дин. гласаће за 600 дин, а ко је за 1000 дин гласаће за 1000 дин. и т.,д. (Гласало је дванассг чланова за 1000 дин. а осам за 600 дин.) дакле усвојено јс да се да учитељском удружењу 1000 дин.

УРЕДИИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГА СУДА

Власник Општина Београдока

париа радикална штампагија

Уредник Урош Кузманови&