Београдске општинске новине

БРОЈ 40 ОПШТИНСКЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ По шго одбор оишгипски пвје одобрио 11и другу лицитацију држату 21. пр. месеца, за пабавку 25.000 кгр. јечма и 25.000 зоби, за исхрану коња пожарпе чсте, то ће суд општине Београдске држати трећу лицитациј} иа дан 5 оиог месеца од 2—5 сахатц по подне, иред каФаном код ,Боспе" иа малој пијаца у Савамалн. Клуција се полаже 600 дип. у готову пли сриско-државним папприма од вредпости. Остале погодбе опе пабавке могу се видети у рачуноводству овог суда, сваког радпог дапа а и на сам дап лицитацнје. Ко жели примити се горње набавке, пека означеног дана дође п лицитира. СБр. 15770 —- Од суда опшгине градо Београда, 1. Октобра 1893 год. у Београду. Рачуповодство суда ово опшгипског, држаКе у својој канцеларпји јавпу усмепу лицптацију и то: IV. На дан 4 Октобра од 2 — 5 сах. по подне, — за давање под закун 12 плацева п а великом тргу за свињске ме•сарпице. V. На дап 5. Октобра од 2—5 сах. по нодне, — за давање под закун 7. илацева на великом тргу за говеђе месарпице. VI. На дан 7 Октобра од 8—12 пре подне, — за давање под закун 12 општинских дућапа па зелепом вепцу за месарпице говеђе и свињске и ииљарпице. VII. На дап 12 Октобра од 2 — 5 сах по иодпе, — за давање под закун права паплате таксе од акциза иа пиће. VIII На дап 15 Октобра од 2 — 5 сах. по подпе, — за давање под закун права туцања ка^е — тамиса. IX. На дап 18 Октобра од 2—5 сах. Губитак Шапца осетан беше, нарочито за босанске Турке, јер им више не беху обезбеђени пљачкашки испади у хришћанске земље. А када им деспот српски одузе и онај део северо-источне Босне уза Саву, продирући чак и до Сарајева, онда им и опстанак целе Босне беше у питању. Ужасно се сада бојаху каквог народног покрета, који би био врло брзо нотпомогнут и из Јајца и Шапца. Сем тога утврдо се надаху каквој озбиљнијој новој навали Матијиној, и то на Босну, пошто ту имађаше доста својих градова, који би му служили као потпора и поуздан наслон. Заиста врло згодан тренутак за ослобођење Босне. С тога Турци у овакој крајњој нужди прибегну својој старо.ј политици, тренутном заваривању простога света, обећавајући му неку слободу и власт, коју дотле нису имали. Знајући, да босански Срби желе највише, да обнове своје кра.љевство, смислише Турци сада да сами прогласе Босну краљевином, и да јој поставе за краља човека, који ће служити њиховим интересима, али бити Хришћанин. Рачунали су да ће на тај начин умирити народне духове, и примамити к себи оне, који беху утекли из Босне, бавећи се ио Хрватској и Мађарској, непрестано подстичући сло-

— 201 —

по подне, — за давање под закуп ирава панлате таксе Фијакерске. X. На дап 20. Окгобра од 8 12 сах. пре подне, — за давање под закун меса од бобичавих свиња, које се коље па општан. клапици. XI. На дап 23. Октобра од 2 — 5 сах. ио подпе, — за давање под закуп оправке возова општипсвих, ковачко-коларски рад. XII. На дан 25. Октобра од 2—5 сах. но подие, — за давапе под закуп оправке возова општинских , сарачко тапетарски рад. ХП1. На дап 27. Октобра од 2—-5 сах. по подне, — за давање под закуп нодкивања коња пожарпе чете и волова рабаџ. оппггип. возова. XIV. На дап 28. Октобра од 2 — 5 сах. по подпе, — за давање под закуп оправке рабаџ. општинских возова. XV. На дап 1. Новембра од 8 — 12 сах. пре подне, — за давање под закуи плаца оиштинског више чесме „књагиње Љубице". XVI. На дан 1. Повембра од 2-~5 сах. но подпе, — за давање под закун II. нећино у таш-мајдапу. XVII. На дан 2. Новембра од 2 — 5 сах. по иодне, — за давање под закуп чишћења ппјаца у вар. Београду. Погодбе о овим закупима могу се сваког радпог дапа видетн у капцеларији рачуноводства. Ко жели ма шга од овде пзложених нрава узети под закуп, иека означеног дапа дође и лицитира, ношто положп прописапу кауцију. СБр. 12.755 — Нз капцеларије суда опш града Београда, 14. Августа 1893 год. у Београду.

бодне Хришћане на рат с Турцима. Нађу некога ХришКанина Матију (МаЉГа Сћпз^ап1881то) који неће бити нико други, до какав Србин Босанац, католичке или православне вере (сћпзћатззштз за разлику од ра^агештз) и ноставе га за краља босанскога. „Тај је човек имао задаћу, да онај део Босне, што је признавао Николу Млочкога и краља Матију, а онда и друге хрватске земље, само да тобоже стеку мира од Турака, да свн признаду овога за краља."(') Тако су мислили Турци, али је друкчије радио нови босански краљ Матија са својим великашима, који се обрате с молбом краљу Матији мађарском, да воле бити његови поданици, него ли под Турцима, само ако им призна овога новога босанскога краља. Али је мало било политичке увиђавности, код угарскога краља, ко.ји да умеде, могаше на овај начин лако ујединити сву Босну под једном руком, а после већ не би било тако тешко истерати из ње већ иоколебану турску силу. С тога се на молбе њихове и не осврташе; али у накнаду тога, султан беше способнији да оцени врло опасан, по своју власт у Босни, корак свога изабраника, (1) 8 т 1 с 1 к 1 а з Т.: Роуј. ћгуа*. књ. I. етр. 658.

ГОДННА XI САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИИЕ БЕОГРАДСКЕ Свечани састанак држап 15. Јуна 1893 год. (110 ОТЕНОГР. БЕЛЕШКАМА) (СВРШЕТАК) Цредседник — Могу да кажим да јс комиси ја нзаслата из оиштшкког одбора пре 2— 3 гоДШ1С ишла и прегледала терсн, и оцеиила да би се могао употребити за клаиица н потребпе зграде порсд опог оиштппског земљишта, које ее тако))0 тамо налази* Сад колико је тај тсреп ја ие зпум и могло бп се тек сазнатп, кад сс добије тапнја. У осталом нпје речсио да општнна мора купити ово зсмљнште пего је казаио, да поред осталог зсмлпшта на другнм местима можс п ооо подпети за општипску потребу. Услед тога овлаиЦ.спо је председпиштво да олредп лнца, која ће за општппу лицитирати, ЛицитаЦнја је извршепа и сад је на вами да реч.ите, хоћели се узсти илп ис. М. ВвлизариСг. — Ја мпслим да је опшгина доста учинила кад„је иопуднла ону првобптну суму коју је нздала управа Фондова јср оно данас пн толико не вроди. Штс ово пмање дугује више управи Фопдоиа п штј бп управа услед ове пзлицитпране цепе пешто пзгубпла пнје кривица паша пего управпна, која је бпла пе марна у наплати нитереса, те је дошло до тога да се основни капнтал ^двостручно. У осталом ја маслим да се другп лицитант небп могао наћи, који бп могао датп већу цену пего што је паша н с тога пема пикаквог смпсла да мп нешто впше дајемо прско цепе попуђенс на лн цнтацији. Н. ВулковиК — Господо п ја виднм да је општпна још рапије помшиљала на куповину тога места за клаиице. Алп ми се чпни да је то место незгодпо са хигнјецских разлога Истииа је иоложај пспод варошп п па страпи дунавској али је тамо тако реЈш најгори но ЈОЖај за клапице, јер јо такав ветар у пзвесно доба да човек није у стању да опстане а камо лп стока. 11о реду ту, где је кланнца, треба да буде п сгочна нијаца. Оточпа пијаца пеби могла блти са разлога шго бн ветар сгоку слабпо, мршавпо. Ја нисач компетентан, да у овоме у носледњој линији нзречем свој суд алп бич мо л110, да се о подпзању кланпца размис.ш пј е не!0 што се реши да се чне ту на томе месту подигну. вммивиаиддитгаиадмлцаинцидшдмикагжжжЈтајзиаЕјавааззшзнЕтшј те га с места протера из земље, не сећајући се више да покушава са сличним експериментима. Краљу Матији беше сад пречи посао рат са Фридрихом, него да заглади своју дииломатску погрешку, кад заиста беше врло згодна времена. АТурци су то једва и чекали, па с тога беху врло весели, што опет могоше наставити своја пљачкања и упаде у хришћанске земље. У средини лета г. 1477. нагрнуше преко хрватске и аустријске земље, из Крањске пређу у Истрију, те направише у Фурланској такво пламено море, да су и саме Млетке сјајно осветлили. То исто ураде и г. 1478.(') Ну овог пута не бише срећни да бар плен однесу у Босну, и да га по своме обичају разделе јер их на Уни пресретне, при повратку њихову, кнез Петар Зрињски , и тако потуче, да се од 20 000 Турака, колико их је ту било, једва у дивљем бегству спасло њих 5 000. (НАСТАВИЂЕ СЕ)

(1) 8 т 1 с 1 к 1 а 8 Т.: Роуј. ћг\'а{. књ I. стр. 659. и 061.