Београдске општинске новине

- 200 -

БРОЈ 40

V. Одборппк г. Свет. И. Ристић саопштава, да многи лађари, кад уз савску обалу прнстају, кваро исту копајући је и гправећн мале заливе за пристанак, као и да аустрнјска власт на уштрб наше обале, пасипа доњи дсо острпа те више одбија воду од своје н тера јс иа нашу ооалу. Иредседник изјављује, да 1е паредити да од сада ла1 ( ари не кваре нашу савску обалу, и да ће обратити пажшу српскс државне властн на рад аустријских власти. VI. [1о прочитању протокола лицптације, СВр. 157 50, држапе 25. Септ. 1893 год. за давање под закуп 16. дрварских плацева у бари Вепецији, одбор је решпо, да се први и друш дрварскц плац у' бари Венецији уступи А. Ђ. Кумануднћу за дво хвљаде четир стотнне и десст дииара годпшње; трсћп плац Раденку Драговићу за хиљаду седам стотина шссдесет п два ди иара годшпње; пети нлац Николп Мијатовићу за шест стотпна седамдесет н пет динара годишње; чстврти н шестн плац Ковићу и Тодосијевићу за хпљаду пег стотпна осамдесет и пет динара годишае; седми плац Кости Ђукићу за шест стотпна седамдесет н шест дипара гогишње; осми. дсветп, дссетн и једанаестп плац Васи Николићу за хиљаду чстир стотине и трипзест дипара годишње; двапаести и трннаести плац 1Јери А Јовановићу за хил.аду четир стотинс и осамдесет и једап динар годшпн.е; четрнаести н петнаестн плац Луки Ћоловићу за хиљаду трн ототипе п један дпнар годишње и шеснаести плац Браћи II. Ђорђевпћима за хиљаду шест стотина шесдесст дппара годпшње. Да се суд побрине да пзнађе начина за лакше истоваривање дрва на обалу савску, у погледу простора п ла о томе подпесе одбору предлог. VII По прочптању протокола лпцитацчје СВр. 1 5477, држанв 21 Септ. 1893 год. за набавку јечма и зобп за изхрапу коња пожарне чете, и накнадне иопуде Ђорђа Николића СВр. 15770, одбор је решпо, да со како лицитација тако и накнадпа понуда одбацп и да се држи друга лицптација па којој да се почне лицнтирати од накнадно нонуђене цепо VIII. Председник износп одбору на решењо акт

У истом писму вели се даље, како се један каиетан краља угарскога „који је био са 2 000 коњаника близу Сења, повукао, како би уступио места Турцима, да учине оно што хоће; те се посигурно држи, да је краљ у договору с Турцима". Једва је зидање Шапца нагнало охолу хрватску господу, да се измире, и да стану мнслнти о одбрани својих земаља. Краљ Матија беше још једнако заузет чешким ратом те хрватски бан и не покушаваше молити га за помоћ. Већ баци поглед на Млетке измири се са њом, јер је био у завади због земаља Франкопана, па потражи од ње помоћи за заштиту својих граница од турских иљачкаша. Сем тога бан комбиноваше и значајну мисао, да са својом војском упадне у Босну, да је ослободи од Турака, будући уверен, да докле је она у турским рукама дотле неће имати мира ни хрватске међе. Али лукаве Млетке, као и увек, подстицале су бана, нека сам започне рат, изговарајући се на разне начине, да ће га оне доцније потпомоћи. Ну банова сила беше за тај тежак задатак сувише слаба, и Босна оста и даље у рукама Турака, а хрватске и славонске границе баш су у ово доба три иута биле похађане од тур-

господнна Мнпистра војног, којим се тражи да одбор одредп стручна лица за преглед н оцепу стварп што се за војску набавл,ају. По прочитању тога акта АБр. 5453, одбор је решпо, овлашћује се суд општинскн да потребан број стручњака нзабсре и о томс известн миниетарство војно. IX. Председник пзвсштава одбор, да је Илија П Јовановпћ овд. вољан да узмс под кирпју јсдно нарче општицског земљишта, где је била чесма у скадарској улицп, којс земл.иштс не износи внше од 4 квадраша метра ; да јс суд огпптписки на предлог судскс компснјо решпо, да му се то земљпште да под кирију за двадесет динара месечпо во да Илија па ову суму није прпстао изјављујућп да је сувише велпка. Ио саслушању овога и по прочитању тих акта СБр 5741 и 1 4869 одбор је овлпстио Председпика општппс, да се са Илпјом П. Јовановпћем о закуиу овога зсмљишта погош и ствар коиачно регулише, X. Више одборннка примсћују, да многп грађанп заузимају општинско земљпштс у бари Венецији те питају, да ли је оиштица бсоградска убаштињена на својнм пмањпмп, п ако иије да се то одмах предузме н што пре извршп прспо•ручујући суду, да при потврђивању тапија нриватнима строго пазп па то, да се тпм тапијама не заузима општипско зсмљиште. По саслушању овога председншс Је Јпјавно, да се односно заузимања општинског земљишта од страпе приватпих чине извиђајп и да 1е се н у будуће чипитн; да општипа београдска није на свима сгојим имањнма убаштињена и да је овај носао прекпнут укидањем геодетског ОЈсека оппЈтине београдске, који је у тој памери бно и установљен. Да ћс иапослетку, препоручити суду општпнском да при потвр!)Ивању тапија иазн, да се истима општинско земљпштс ие заузима XI. Председник извештава одбор, да има више молби за ослобо1 )сн .е плаћања мерине на угаљ, суву шљпву и камеп, што се преко Београда на страну пзвозп. По прочитању тих молби п то : Момчиловића и Трпкова АВр. 5700, С. и В. ХоФмапа АБр, 5650 Комнла Пати АБр. 3517, 3732 н 5777, Ђорђа ВајФСрта АВр 1628|90 п 5778/93 и акта Мипистарства пародне привреДе, АБр 5719, ко-

ских пљачкаша, којп допираху и до аустријских земаља, одвевши отуда у сва три маха до на 80 000 људи(') у ропство. А кад би и Шабац готов, онда ти испади турски беху још страшнији и боље организовани. Тако одмах 1471. г. Исакпаша босанеки диже се са 15 000 коњаника на Хрватску, попали је и опустоши, одвевши до 20 000 заробљеника са мноштвом стоке. А кад поделише што упљачкаше, дигоше се опет при крају исте године, у јачини 10 000 људи, и нагрнуше на Крањску, попале Иг (Ј§^), и манастир Ситих (ВгМдсћ); године 1472. појаве се и пред самом Љубљаном. Ну најстрашнији им је био поход који учинише 1473. г. у Крањску, шетајући се ио њој од града до града, од вароши до варогаи, робећи, палећи, секући, скоро цело лето, а нико их у томе не сметаше!( 2 ) Тек кад кука и мотика устаде, да силом свога праведног гњева нагна обеснога крал 3 а, да црекине чешки рат, дође прилика, да се обрати пажња и од стране краљеве на заштиту земаља Хрватске и

(1) 8т1С1к1а8 Т.: Роуј. ћгт. књ. I. стр. 651 — 652. — Е п ј >' е 1 у. Н. Ј. : А11§. >Уе1Ш81опе, В. III. одсек 6евсћ. V. 8егУ1еп, 8. 430. (2) Натшег у . Ј.: вевсћ. <3. окт. Кекћез, В. I 8. 520—521.

јим се ове молбс препоручују, одбор је решпо, да одборници г. г Мата Јовановпћ, Мих. Д. Банковпћ н Мнлутин Ј. Марковић као одборскп повереннцп о свима овим молбама донесу коначно решењс према закону о ошптипској мерипи с обзиром п на извозпу трговииу српску, па да о учпњеном известе одбор. XII. Председппк извештава одбор, да јо еснаФ рнбарски протоколарно изјавно, да нс пристаје па решсп е одборско од 6. Септембра о. г. АБр. 5389 донето по његовој молби АБр. 5325 од носпо устунања наплаћнвања трошарипе па рибу тражећи, да им се за попуђепу цену уступи наплаћивање трошарнпе и на ону рнбу, што преко 1)умрука улази у варош. По прочптаи.у те изјаве еснаФа рибарског АБр. 5394, одбор Је решпо, да се еснаФ рибарскп одбпје од тражења ако не пристане па решсње одборско од 6, Септембра 1893 год. АБр, 5389. СТАТИСТИЧКИ ЗАПИСИ У ОПШТИИИ БЕОГРАДСКОЈ П /Јтничт саобраКај вароиш Веограда. У седмици од 18. Сеит. до 25. Сеит. 181)3. год. доицтовало 916. одиутовало 872. Од којпх су : а.) Пола : мушког 868, женског 48. б.) Вероисиовести: иравославпе 836, католичке и протестан. 51, мојсијевске 19, мухамеданске 10, свега 916. в.) Постојбапа: Србија 725, АустроУгарска 110, Восиа и Херцеговипа 3, Црпа Гора 5, Грчка 4, Турска 39, Бугарска 9, Румупија 4, Русија 3, Гермапија 3, Фравц. 3, Италија 6 остале државе 2. г.) Запимање путника: Тежаци и екопоми 46, Зшагдије 69, Трговци 446, ипдустријалци 3 , шиекулантн и предузимачи 13, Гостионичари 20, Интелигенција (војска) 18, ђаци 151, радепици и помоћници 38, Пи ■ љарп и бозације 26 падпичари и слуге 39. Из статистичког одељка оиштине оароши Веограда 30. Се гтембра 1893. год.

Славоније, које не изгледаху у ово добадрукчије, до гола пустош, са небројеним црним згариштима „Папа иосла у ово време, свога посланика међу Хрвате, а с њиме дођоше и посланици млетачки, ц краља напуљскога, да се на хрватскд међи договоре о заједничкој одбрани... Талијани обећаше Хрватима, да ће м дати на границу у помоћ 1000 пешац а другу 1 000 коњаника." Осокољени овм савезницима, Хрвати мишљаху и на »валу, а нарочито нови титулирани крљ босански Никола Илочки , жељан да вћ једном постане правим господарем паарених му земаља. Али Матији није итло у рачун шуровање Хрвата са Млечаниа. те настане да им поквари савез, узмајући сам на се дужност чувања сијнх граница од непријатеља.(') Из тога»азлога и потекао је његов поход на Шбац, што смо ми већ (стр. 91) описали.Док је још онсада трајала, босански ?рци су два пута продирали преко Слатније и Хрватске у Крањску, пљачкајћи и пустошећи тамошње крајеве по ^воме старом начину.( 2 )

(1) 8 ш1с1к1а8 Т.: Р оу. ћгуа-к. књ. I. стјј55. (2) Н ат т е 1' v. Ј.: (Зебсћ. 4. озт. Ее1сће8,, I- 8. 530.