Београдске општинске новине

БРОЈ 40

— 199 —

ГОДННА XI.

Д1!н мссспа прс почетка нове рачунске године саставити 63'џет за иду1.у годнну и поанети га одбору на одобрење, иа моли одбор, да избере повереништво, које ће у сноразуму са судом буџет саставти и подпети га одбору па одо-брсље. Но саслушању овога, одбор је изабрао, г, г. Марка Велизарића Соломона Азриела Милана Капетановића Нак, X. Ноиовића Ник. Вулко■впћа одборнике и председника општине, да као одборски повејЈеницц спреме пројект буџета за 189 четврту годину н иодпесу одбору па одо■брење. Три члаиа овога повереништва тсгу пуно(.важно радити. XIV. Нредседник нзвештава одбор, да министар трађевина позива одбор, да од своје стране изабере четири грађанина, да прегледају израђени оројект грађевинског закона за град Београд. По прочитању тога акта АБр. 5577, одбор је решио, да г. г. Милан Капетановић, Мих. П. Вончић, Никола Вулковић, одборници и Т. Оелесковић управник грађанског оделеша заједно са камесаром министарства грађевина прегледају изра1)ени пројект грађсвинског закона за град Београд и поднесу своје мишљење г. министру грађевина. XV. Грађевинско оделење актом својим ГБр. 4182 извештзва одбор, да јс пова школска зграда на Дорћолу довршена и моли одбор, да изабере повереништво, које ће исту прегледати и примити Оо саслушању овог, одбор је реншо, да згра ду нову за основну школу на дорћолу прегледају и поднесу одбору нзвештај г. г. председ ■ ник општине, Стеван Чађевић, др. Павао Поповић, Ник. X. Поповнћ, Илија Ђорђевнћ одборници и Т. Селесковић управник гра1)евинског оделења. XVI По прочитању протокола лицитаћије ГБр. 4168, држане 15. Септембра ов. год. за оправку смедеревског друма, одбор је решио, да се оправка смедеревског друма уступи Ристи Крстићу по пронисаним условима а за укупну цену од четири хиљаде шесдесет девет динара. XVII. 11о прочитаљу протокола лицитације ГБр. 4260, држапе 20. Септембра ове године за изшггожммп1 ПГГГтТГГГТГ'-'-- 1 »"-' ш "»™» 1'ГД»'«,Г|Т''ЈДИ!»«ИВИИД»ДД ИШ~~" преко године, јурише силне бујице турских пљачкаша. Суседни хрватски великаши, баш као да су гоњени каквим проклетством, сматраху за ирече, да баш јвог пута заметну крваву међусобну каву. Силни кнезови Франкопани, њих седЈорица браће, имајући у својој власти ајвећи део земаља, „од реке Уне на истжу, па на занад до острва Крка са влим ириморјем", свађајући се између сбе и са самим баном хрватским, највше су омогућили прелазак турских п,ачкаша из Босне, не само у њихове зтае, већ и у поседе других кнезова. Бзански Турци добро су мотрили, на ксу ће страну извршити свој први пљачкапш поход. Непосредна сусетка Херце>вине, Далмација, стајала им је отворе4. Многобројне њихове уходе, којих бетз тушта и тма, по свима новоосвојенм п неосвојеним градовима хришћаншм, умели су им казати згодан тренутс, кад да изненаде Далмацију својом страном иосетом. Године 1468. походиш Турци први пут ту дивну српску земл, допирући чак до Задра. „Народ је ве бегао у градове, и навалио већ утеим на суседне отоке. Градови су дакав остали непредобити, али много хиљад душа крене у турско ропство".

раду скамија и осталих школских нредмета и за оправку старих скамија и других школских предмета, одбор је решио, да се изр >да скамија н осталнх школских предмета и оправка старнх скамија и других школских предмета према прописаним погодбама уступи Павлу Радосављевићу цо укуппој цсни од пет хиљада четири стотина деведесет динара с тим, да се изради пових ствари одмах приступи а да се оправка старих ствари изврши делимично тако, да се оправком раду школском пе смета. XVIII, На захтев одборнииа Светозара Рпстића, иредседннк изпоеи на решење молбу Милеве Ароићке удове, којом мо.ш од општпне издржање или служитељско место при којој основној пшоли. Одбор је после поименичког гласања са петнајест гласова против седам (који су били за дгадесет и пет дипара месечног издржања) дво ица нису гласали одлучио, да председнпк оцштине извиди, да ли су наводи молитељице ис тинити, па поднесе одбору своје мишљење. XIX. У вези са решењем својим од 15. Септембра 1893 год. ГБр. 2415 а на поновну представку грађевинског оделења и грађапа ГВр. 4265 одбор је решио, да се нивелисање Косапчићевог веица предузме одмах и да се тај посао изда на лицитацију. одобрив за то кредит од три хиљаде сто тридесет и шесг динара и двадесет п шест пара динарских. XX. Па молбу више одборника, одбор је решпо, да се откопа и онај део Симине улице, што излази на скадарску улицу према зетској. Овај посао да се уступн Ристи Крстићу под истим погодбама које вреде и за откопавање змајеве улице, и по истој цени по којој се и змајева улица откопава т. ј. по један динар п четрнаест и једну четвртину паре дип од кубног метра.

1/Х1К БАНРЕДНИ САСТАНАК 27. Септембра 1893 год. Предоедавао иредседвик г. Милован Р. Марипковић од одборника били г. г. Ник. X. Поновић, М. Јапковић, М. Ђорђевић, Ј. 'Вуровић, К. Б. Михајловић, Мих. М. Ђорђевић, Др. Павао Поповић, М. Велизарић, Сава Вељаповић, Ђ. Нарапџић, Мих. П. Бончић, Мих. Д. Бан-

Задовољни само пљачком, Турци се вратише одакле су и дошли, али зададу велики страх свима становницима у Хрватској ; па чак и Млечанима, упознавши их сада први пут са својим новим начином ратовања. И Млечанима и Хрватима беше очевидна ствар, да то неће бити последња турска посета, у њихове питоме и лепе крајеве; па се с тога бацише у озбиљну бригу, како да се то зло отклони. Преклињали су папу, нека саветује Матију, да одустане од чешкога рата, а достојна спомена Српкиња, кћи Ђ. Смедеревца, Еатарина, удова гроФа Улриха Цељског, показа овог пута сву своју жарку љубав према домовини, лативЈтш се посредништва, да помоћу своје сестре, царице турске, Маре, измоли у султана мир.('ј Ну још се није ни при ступило каквом договарању, а Турци већ с пролећа 1469. г. страшном силом нагрну на Хрватску, коју нађоше са свим без одбране, као да нигде у њој живе дуите нема. Једно оделење Турака од 14 000 „и 2 000 Цигана и са некима из Босне"( 2 ) под управом паше Еси-бега,

(1) 8т1С1к1а8 Т.: Роу. |ћгта1 књ. I. стр. 048—649. (2) М а к у ш е в А. у Гласнику срп. уч. др. кљ. XIV. (II одељ.) стр. 172.

ковић, Милутин Ј. Марковић, Др. Марко Т. Леко, Свет_ И. Ристић, Р. Драговић, Ђ. Димитријевић, Мат. Јовановић, Ђ. С. Новаконић, М. Капетановић, А. Ј. ОдавићI. Прочитан је записник одборских одлука седпице држане 23. Септ. 1893. голине и учињене су следеће измене и допуне: у одлуци КЊБр 530, да се нареди одмах убаштињен.е општине па имања уступљена од стране државе, према изменн § 36 зак. о подизању јавнпх грађевипа од 20. Марта 189.'. год. У одлуцп КЊБр. 535, да се одобренп накнаднп кредити имају подмирити из овогодншњих уштеда буџетскнх н у одлуци КЊБр. 543, да се опкопавање у означеном делу Симине улице изврши само у онолико, у ко.н-ко ће довољно бити те да вода може правилно отицати, II. Председник изпоси одбору на мишљење молбе, којима се траже уверења о сиротноме стању. По прочитању тих молби АБр 5727, 5728, 5702, 5729, одбор јо нзјавпо мишљење, да се Милану Дожићу, правнпку може дати тражено уверење; да се суд претходно увери о имогном стању молилаца Дапице Коњевић ученице, Ми лана "Бурића, ђака и Срстена Јелиеавчића ђака, па тек онда да им изда тражепа увсрења, III. По прочитању нротокола оФерталне лпцитације ГБр. 4372, држане 25. Септембра 1893 год. за оправку зграде у којој су канцеларије кварта Врачарског Управе вар, Београда, одбор је решио, да се оправка ове зграде према прописаним иогодбама и поднетом нацргу уступи Ф. Маркинију као најнижем понуђачу за укупну цену од четир хпљаде две стотине и осамнаест динара с тим, да се зидарски посао остави за пролеће, ако се ове јесени не буде могао извршпти. IV. По прочптању протокола лицитације ГБр. 4330, држане 24. Септембра 1893 год. за на бавку ивичног камена, одбор је решио, да се набавка пет стотина курентних метара ивичног камена устугш Ристи Крстићу према прописаним ногодбама а по цени и то: за један метар правог ивичног камена по четир динара и деведе сет и девет пара и за један метар кривог ивпчног камепа по пет динара и деведесет и девет пара.

залети се преко Врбаса и Уне у земље модрушких и врбавских кнезова тако силно, „да су готово остали сами градови и народа толико, колико је могло побећи у градове .... Праваје срамота била, да је непријатељ овако лагахно могао преко наше земље јурити, као да никога код куће нема'^ 1 ) — узвикује један „рођени" Хрват. Исто тако г. 1470. Турци, користећи се свађом Франкопана са баном Блазом Мађаром, допру до Сења, одакле народ побеже на млетачке бродовс на море. „У Модрушн, српској земљи близу Сења, већ се сабраше близу 20 000 Турака, и сваког дана све више расте број Цигана „Влаха", Бошњака и других народности, који се скупљају и праве чете, да иду у крађу, а говори се да имају н 10 000 рушитеља (војника за рушење и палење градова), а не зна се шта ће да раде".( 2 ) (1) 8 т 1 с 1 к 1 а 8 Т.: Ротј. кгу. књ. I стр. 649. — Е11 §• е 1 у. Н. Ј.: АИ§. ЛУеШш(;опе, В. III. одсек 0-езсћ. у. 8егу. 8. 452." (3) Макушев А. у Гласн. срп. уч. др. књ. XIV. II одел.) стр. 166.