Београдске општинске новине

ГОДИНА XI.

— 198 —

БРОЈ 40

су Терезије Биро овд. и о »мовном стању Симе Бабића надничара, Милана К. Отанимировића фил. Милана Бановића, ђака Мила ДекиКа ђака, Милана Гајића фил ., Михајло Вукчевић, фил , Божидара Драгашевића ђака, Ваоилија Огњеповића правника, Ст. К Грбића ђака, Анке Марковићеве, Милнсава Комадина, — па тек онда да им изда тражеао уверење. III. По прочитању акта псгражног судије за вар Ниш АБр. 5591, акта уираве вар. Бео^рада АВр. 5494, акта истражног судије за вар. Београд АБр. 5428, 5429, 5449, 5448, 5605, 5606, 5450. 5347, — коЈима се траже уверења о владању и имовном стању извеспих лица одбор је изјавио, да су му непознати Стевап Марјановић практикант, Мита Младеновић келнер, Димитрије Шивковић ииљар, Димитрије ИлиН скитница, Ђорће Ђ. Васић скитница, Вероника Шрот собарица, Теохар Аиђелковић винар, да су доброг владања и сиротног имовног стања Ђура Халас обућар и Павле Симић радеиик да је доброг владања и доброг пмовног стааа Јоца ЈуришиЦ ковач. IV. По прочитању молбе Павла Карарадовановића нисара општинског АБр. 5598, којом тражи двадесето дневно осуство, — одбор је овластио председника онштине, да по овој молби донесе решење, како за сходно нађе. V. По прочптан.у молбе Јована Обрадовића, АБр. 5446, којом моли да се ослободи дужпости одборника црквеног, одбор је реппш, да се молба ова не уважи но да Јован Обрадовић и даље остане у тој дужности. VI. Председник извештава одбор, да је српско — Фрапцуско друштво за осветлење и железпице пристало на онај додатак уговора о електричном осветлењу, који је одбор општински у седници евојој од 15 Септембра ов. год. АБр. 53"/4 па предлог надзорне компеије за електично осветлење усвојио. По прочитању тога акта АБр. 5587, одбор је примио к знању овај пристанак. VII. Иредседпик извештава одбор, да је управа вар. Београда. Актом својим АБр. 5276. извест ила општину београдску, да је министарство ре. Како они тако и њихове цркве и што поседују, остаје слободно и иросто од свакога пореза и терета."(') Како је поступао према Фрањевцима, можемо мислити, да је тако толерантан био и према осталим Хришћанима православним. Зацело никад Турци нису лепше применили речи из своје „(Јвечеве књиге" према осталим народима друге вере, него овом приликом, кад им је требало умирити покорени народ и придобити га за се, да не оставља своја огњишта и њихове чиФлике.^ 1 ) Ну и та турска лицемерна и извештачена толерантност у вери, није дуго трајала, и право говорећи, и сами Срби слабо су им веровали. „У Турчина вере нема" одјекиваше у грудма свакога Босанца, кад

(1) N е с11 б М. Јг г а.: 81;апје ге<1о<]ггауе Вовпе Вгеђгепе, стр. 7. — К1аЈ1с V ј". : Р оуј '. Возпе, стр. 340. (1) Користимо се овом приликом да наведемо најважЈшји пасус из те „Свечеве књиге", односно следбеника других вера: »Сви, који веру и закон мој штују — говори пророк — на Истоку и Западу у Арабији и Персији, сви бдизу и далеко станујући, учени и неуки, нека знаду, да је кљигом овом Назареном (чит. Хришћанима) вера задата. Који год уговору овом и вери задатој еупрот учини, мени се противи, и који пропушта иди заповеда, да се с њиме ненравда која учини, обећању се и речи божјој противи, па срџбу и проклетство заслужује. Или султан или други ко од верних, или који свештеник, или путник у њихове цркве и самостана места (манастире) прибегне, ја сам ових места чувар и

ФинанспЈе на предлог министарства унураипвих дела а па тражење општипе београдске, — уступило у својину општипи све зграде у којима су се затекле канцеларије управе вар. Београда и њених одељака кад је ступио у живот закон од 20 Марта 1892 год. о допуни § 36 закона о подизању јавпих грађевина. Уступљене зграде ове су: 1. Управа вар. Београда 2. Кварт теразијски 3. Зграда у којој је била канцеларија кварта Савамалског 4. Зграда кварта врачарског, и 5. Зграда одељка савског, све са земљиштем. По прочитању тога акта АБр. 5276, одбор је решио, прима се к знању ово уступање зграда и земљишта у својину општ. београдске с тим, да суд општински надлежним путем прибави у општинску евојину још и ове зграде Фа земљиштима: Зграду у којој је топчидерска пилиција и зграду у Бук-караџићевој улици, у којој се је затекао благајнички одељак управе вар. Београда, кад је поменута измена закона ступила у живот; да од државе тражи, да опа плаћа општини кирију за просторије у који.ма су смештане канцелариЈе министарства правде пошто је та зграда општинска својина; да надлежним путем одбије услов овога уступања, да општина мора и даље ове зграде и земљипгга унотребљавати за смештај управе вароши и квартова, пошто те погодбе нема у закону но само, да је општина дужна, да се за потребне просторије за канцеларије управине и њених одељака стара. VIII. По прочиташу акта управе водовода АБр, 5560 о томе, како се има разумети члан 15 пра вила о везивању кућа са новим београдским водоводом одбор је решио, да се члан 15. правила за везивање кућа са новим београдским водоводом има тако разуметп, да се само оне просторије ослобођавају таксе означене у члановима 10 и 12 поменутих правила које се издају под кирију па остану неиздате а не и оне, којих становник оде на неко време, оставив своје нокућанство у њима. IX Поводом саопштења, да су зграде у којима су полицијска оделења прешла у општинску својину, одбор на предлог предоедника решава, да

год сретне пред собом каквог са чалмом око главе. С тога ннје било никаквих средстава, за спречавање исељавања, која су све већа, гушћа и чешћа, што су Турци били опречнији и строжији према њима. На колико ли ћемо примера наићи, где су стотине невиних душа српских љуто страдале од осветничка мача турбранител,, мојој вери и заштити ова су предана. Све који неправду коју учнне, ја ћу од њих одбити. II харач нск се од њих не изискује, нск се не напастују, нек им се ништа тешко не учини, и као што су судије у својим окрузима, тако ср жупани у својим жупама старешине. П кад су у својим самостанима нек се у њих нико не меша. II путници нек овде не досађују. Цркве и куће које њима пршпдају, нико нека не кв >ри, покућанство и стечевине цркава нека се не употребе на грађење џамија, и ни један Мусломан од тога ништа себи нека не узме. А који год од овог што учини, нека истинито држи, да је речи божје прекршио и да се је његову посланику противио Вудући су они увек на молитви, нико од хвих харач или мању коју -плату нока не изис.кује. Ја и.ихове дугове побирам, х-де -год буду, или на мору или 1ха земљи, ја их под моју заихтиту пријхам. Дужни харач п десетине од 1х.их нико нека ххе изгони, с п.има нико нек није деоник. И нук, који мора харач плаћати, нека више од дванаест драхма не плаћа, јер сваке године нек се не товаре тешким даћама. Ако би ко хтео напастовати их, одбијте га, с њима нек се преговара најтишим начином, па и нек се помажу. Ако се који Мусломан с Хришћанком ожени допуштено јој је, код мужа остати, и с н.имс живети, или нек иде молити у цркву ххо свом закону. И нико нек се слободи вере не противи. Који год будс радио противу ових наредаба, нека зна, да је Бога и његова пророка увредио. И у грађен.у и поправљању цркава нека их нико не номете, и до дана страшнога суда нека их нико не напастује... и т. д.* (МесНс, 81апЈ 'е г-Дгх. стр. 19 — 20). Какав је контраст између овога и целокупног рада Турака према Хришћанима!!..

се у свима тим зградама пзвршн нјжиа оправка Озај посао да се да на лицитацчју, X. Одборнмк г. Коста Д. Главинић пита, зашто се већ једном ие расправи питање о исплати заузетог земљишта Ивана Зечевића. Одборник г. Мијајло Д. Банковић пита, зашто општипа не приступи регулисању мајдапске улице, кад су становпици те улице вод.пи да причекају општину за новац за заузето .земљиште. Председник наобаова питања одговара дакомисија постоји одборска, која има да поднесе одбору предлог како да се регулација вршп и на којп иачин н одакле да се заузета земљишта ис ■ плаћују. Кад та комисија подпесе свој извештај и одбор о истоме донесе своје решен.е опда ће се п ова два предмета регулисати. XI. Одборско повереништво изабрато у седници одборској од 6. Септембра ове године АВр. 5356 подноси свој извеипај о томе, да ли општина може исплатити заузета земљишта за улицу Симе Јовановића и Јоце Чобанића. По прочитању тога извештаја АБр. 53 56, у коме се наглашују неки нодостатци у законеким формалностнма, одбор је решио, уоваја се у свему овај извештај повереништва с тим, да суд општиниски по њему одмах поступи и по њему се управља у сличним случајевима. XII Одборско повереништво за преглед општинских рачуна, подноси свој извештај о стању буџетских партија према решењу одборском од 2. Јула ов. год. ББр. 2290. По прочитању тога извештаја ББр. 4070 и списка свију буџетних партија, по којима има већ прекорачења и по којима ће до краја године бити прекорачењн, сдбор је решмо, одобра ва се двадесет и девет хиљада девет стотина двадесет и шест динара и триднсет пара дпн. са којом су сумом досад прекорачене буџетске партије у списку означене; и тридесет и три хињаде седам стотина шесет и шест дипара н три паре динар. накнадног кредита за буџетске партпје у списку означене с тпм, да се суд има у границама овог накнадног кредита до краја годипе управљати. XIII. Прелседник извештава одбор да према закону о епштшшма чл 40 има суд општинскн на

скога, само услед покушаја, да бега у слободну, суседну, братску покрајину? Па то ипак нн најмање не застрашиваше друге, да сутра дан не учине исти такав покушај. Освој ењем Херцеговине босански Турци су себи омогућили безбедне прелазе у Далмацију, а преко ње и на остале приморске млетачке и хрватске градове. Довде су Турци водили само политику редовног освајања, а од овог доба, они мењају начин свога ратовања, измишљајући дотле нечувену вештину ратну, да ужасним и страховитим пљачкама толико ослабе свога противника, да се он доцннје не би могао одупрети ни најмањем њиховом покушају, потпуног покорења. А за такав начин ратовања никад им није била згоднија прилика него сада, кад крал> Матија, заузет чешким и ратом, није могао обраћати пажње на јужне делове свога краљевства. У самој Босни пак градови, који као неке оазе, опкољене са свију страна турским властима, осташе још у мађарским рукама, беху једва толико јаки, да одбрану ограниче само на рејон својих бедема, не могући бреннти и пространа поља п равнице између себе, кроз које, по неколико пута